razgovarao: Dejan Dimić
Vranjanac Dušan Velinović, nekada učenik OŠ Dositej Obradović, a potom Gimnazije Bora Stanković, opredelio se za jedinstven i među Srbima redak izbor fakulteta. Upisao je albanski jezik na Beogradskom univerzitetu. O svojim iskustvima pre donošenja ove odluke, doživljaju studija, studijskim putovanjima, albanskom jeziku i ljudima u Albaniji, planovima i perspektivama za zaposlenje, govorio je za portal Vranje News.
REAKCIJE: Kada sam doneo odluku da ću definitivno da upišem albanski jezik, reakcije su bile različite. Od bespogovorne podrške, do totalnog negodovanja okoline zbog moje odluke. To je slučaj i sada, kada sam već na trećoj godini studija. Međutim, porodica i meni bliski ljudi su me podržali i to mi je dalo još veću motivaciju da istrajem u svojoj odluci. Malo ljudi zna da je katedra za Albanologiju jedna od najstarijih na Filološkom fakultetu u Beogradu i da postoji više od sto godina. Katedra je mala, godišnje albanski upiše petnaestak studenata. Do sada se desio samo jedan izuzetak kada je u mojoj upisnoj godini (2015) primljeno nas 27-oro.
KONVERZACIJA: Ima dosta studenata sa juga Srbije, kao i studenata iz Albanije koji su uvek spremni da pomognu u savladavanju jezika. Često nam dolaze lektori iz Albanije koji drže predavanja na albanskom jeziku, što je još jedna odlična stvar za vežbanje. U malim grupama radi se efikasnije i jezik se lakše savlada. Već u trećoj godini skoro sva predavanja su na albanskom. Predavanja su raznovrsna i dosta interesantna. Od razgovora o putovanjima, muzici, hrani, pa do političkih, ekonomskih, medicinskih prevođenja.
IZOLAT: Sama činjenica da albanski jezik izolat i da nema svoju porodicu jezika, čini ga drugačijim od ostalih. Albanski je fonetski jezik, čita se kako se piše i obrnuto, što je olakšavajuća stvar pri učenju. U gramatičkom smislu, dosta se razlikuje od srpskog. Na primer, ima „pretpozitivne članove“, ima određeni i neodređeni vid imenica i dosta pravila kada se koji vid upotrebljava, što je po mom mišljenju jedna od najtežih stvari našim studentima. Na albanologiji godišnje ima četiri, pet obaveznih predmeta za sam albanski jezik i kulturu, kao što su npr. albanologija (istorija države, razvoj kulture), dijalektologija (dublje proučavanje razvoja jezika), književnost, počevši od istorijske književnosti, preko preporoda pretežno patriotskog karaktera, pa sve do savremene, moderne književnosti. Kao i predmeti „albanski jezik“, meni lično omiljeni, koji su vezani za savremeni albanski koji se trenutno govori, gde se vežba sama komunikacija sa ljudima, kao i terminologija koja je vezana za kasnije moguće poslove, na „toskejskom (književnom, standardnom) dijalektu“ koji se govori u južnoj Albaniji i na gegejskom dijalektu koji se govori u severnoj Albaniji i na Kosovu.
SARANDA KAO SUDBINA: Oduvek sam bio fasciniran arapskom kulturom, njihovim jezikom, arhitekturom, pa je arapski jezik bio jedna od najvećih i prvih želja. Kasnije sam ga izabrao kao svoj izborni jezik i dve godine ga učio na fakultetu. Presudna stvar desila se u trećoj godini srednje škole, kada sam otišao sa porodicom na odmor u Sarandu, u Albaniju. Do tada nisam imao neku jasnu predstavu o njihovom jeziku, kulturi. Nažalost, mogao sam prethodno čuti samo loše stvari, ali kada odete tamo bez predrasuda, možete se vratiti samo prezadovoljni, kao sto sam ja. Toliko smo blizu jedni drugih, a toliko malo znamo jedni o drugima. To me je i privuklo da malo dublje istražim albanski jezik i navelo na razmišljanje o studiranju albanskog. Počeo sam da slušam albansku muziku i jezik mi se sve više i više sviđao.
JEZIK I GOVOR: Jednom godišnje organizuje se seminar za albanski jezik, književnost i kulturu u Prištini gde dođe oko 100 do 150 ljudi iz različitih država. Hrana i smeštaj na ovom seminaru su besplatni. Smešteni smo u studentskom domu, nedaleko od fakulteta na kom svakodnevno slušamo predavanja. Seminar traje oko dve nedelje i u sklopu seminara organizovana su putovanja do Albanije ili do nekog grada na Kosovu. Otvoren je za sve zainteresovane, ne samo za studente albanologije. Takođe, letnja škola koja se održava u Tirani, za studente albanologije, koja traje mesec dana i gde je takođe sve obezbeđeno, odličan je način da se jezik usavrši. Ali i prilika za sticanje novih iskustava i sklapanje poznanstava. To su zapravo situacije gde sam ja progovorio albanski jezik i oslobodio se kada je u pitanju razgovor sa ljudima na stranom jeziku.
TOLERANCIJA: Posetio sam dosta gradova Albanije do sada - Tirana, Korča, Drač, Saranda, Skadar, Pogradec itd. I svaki put se sve više oduševim prvenstveno ljudima, a onda i lepotama gradova. Do sada na studijskim putovanja ili samostalnim odlascima u Albaniju nisam doživeo nikakvu neprijatnost, pa čak ni loš pogled ili komentar. Tokom boravka u Prištini dešavalo se da nam ljudi, kada čuju da pričamo srpski na ulici ili u kafiću, sa oduševljenjem priđu da popričaju sa nama na srpskom. Takođe, poznajem dosta albanaca iz Albanije, sa Kosova i iz Beograda, privatno se družim sa njima. Nikada nisam osetio neku netrpeljivost ni sa čije strane.
PREDRASUDE: Kada ljudi čuju šta studiram nikada ne ostanu ravnodušni. Ili me skroz podrže ili me osuđuju. Do sada sam se naslušao najrazličitijih komentara, od „svaka čast, samo napred“, preko „potrebni su nam takvi ljudi“, pa do „zašto si izabrao baš taj jezik“? „to je jezik neprijatelja, ti si izdajica“ i sl. Meni je najbitnije da me meni bliski ljudi apsolutno podržavaju i da su zadovoljni mojim uspehom. Ne smatram da radim bilo šta loše i mislim da ovim mogu samo da doprinesem nečemu dobrom. Smatram da je ovakva slika ljudi koji neće osuditi nekog zbog jezika koji govori ili države u kojoj je rođen, i koji nisu zatrovani mržnjom, veoma potrebna društvu, jer je to prvi korak ka stvaranju pozitivne veze između Srbije i Albanije koja je po mom mišljenju i više nego potrebna.
PERSPEKTIVA: Studiranje albanskog jezika u Srbiji je veoma perspektivno. I mislim da je to pravi izbor kada je u pitanju zaposlenje nakon završetka studija, pa čak i zarada u toku studiranja. Zbog veoma poznate situacije, poznavanje srpskog i albanskog jezika dosta je traženo, kako u Srbiji, tako i u Albaniji. Ni u jednom trenutku se nisam pokajao sto sam upisao albasnki jezik, i da mogu ponovo da biram, opet bih ga izabrao.
MASTER U TIRANI: Što se tiče mog života i studiranja u Beogradu, veoma sam zadovoljan. Uspevam da ostvarim sve stvari zbog kojih sam zapravo i došao ovde i da izbalansiram između društvenog života i fakulteta. Imam dosta prijatelja sa fakulteta, kao i prijatelja iz Vranja koji su takođe došli da studiraju ovde. Nakon četvrte godine, moji planovi vezani su za to da upišem master u Tirani na Filološkom fakultetu ili na Fakultetu političkih nauka u Beogradu,smer međunarodni odnosi. Jer, po mom mišljenju, to je odličan spoj sa albanskim jezikom i otvara vrata ka mnogim poslovima.
