Podaci pokazuju da je vazduh u utorak zagađen širom Srbije, a na području Vranja, gde se statistika zagađenja svakodnevno iz sata u sat ažurira preko sedam mernih stanica povezanih sa veb sajtom Klimerko.org, trenutno je u pogledu koncentracije PM čestica najgore stanje na području Sobine, gde su oko 11 sati zabeležena 504 µg/m3.
To je desetostruko više od dozvoljenih koncentracija i takav vazduh tretira se kao jako zagađen.
Isti nivo zagađenja u Vranju se u utorak beleži i u Donjem Vranju (levo od Partizanskog puta prema izlasku iz grada - 382 µg/m3), potom na potezu Tekije (uži centar grada) gde je izmereno 309 µg/m3, kao i na Rudini 244 µg/m3.
Na drugim mernim stanicama vrednosti se kreću od 90 do 192 µg/m3, što se takođe smatra zagađenim ili jako zagađenim vazduhom.
Merne stanice mere koncentraciju PM čestica u vazduhu (PM 10, PM 2,5 i PM 1).
Glavni zagađivači vazduha ovim česticama su individualna ložišta i toplane (kombinovano sa saobraćajem i industrijom), te je zbog toga vazduh njima po pravilu zagađen u zimskom periodu.
PM čestice nastaju tokom različitih procesa sagorevanja i izduvnih gasova koji nastaju nakon istih (termoelektrane, livnice, dizel gorivo, čeličane, spaljivanje smeća itd).
U prirodi su prisutne i manje od 4, 2.5 pa i 1 mikron.
Uz PM10 uvek idu i PM2.5 čestice, koje još lakše dospevaju u organizam jer su sitnije, i upravo one sa sobom nose teške metale.
PM2.5 čestice su veoma male i one mogu da se uoče samo pomoću mikroskopa.
Dozvoljene vrednosti
Svaka PM čestica koja ima prečnik manji od 10 mikrometara je opasna po zdravlje čoveka jer lako ulazi u pluća i lepi se za alveole. Kriterijum iznad kog količina PM čestica postaje rizična za zdravlje prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji je 50 mikrograma po metru kubnom vazduha.
