“Kada sam se bavila junacima ove knjige, moje simpatije bile su s one strane ograde, gde su ljudi sa problemima, ljudi koji se nisu snašli kao neke lego kocke koje moraju da se ukalupe u svaku životnu situaciju“, rekla je u Vranju književnica Vida Crnčević Basara, koja je prve večeri sedmih “Borinih književnih dana” u Muzej kući Bore Stankovića predstavila svoj roman “Humano preseljenje”.
O knjizi je, osim autorke, govorio književni kritičar Igor Perišić, koji je ovaj roman svrstao među najznačajnija prozna ostvarenja objavljena tokom 2025. godine.
Perišić je podcrtao da knjiga “Humano preseljenje” ima dodirne tačke sa prozom Bore Stankovića, pre svega sa temom “ludila”, odnosno “telesnog neizdrža koji je nekada ludilo, a nekada samo sublimirano erotsko koje se ogleda kroz razne psihičke manifestacije”.
Za one koji ne znaju, roman prati Martu, junakinju suočenu sa raspadom porodičnog života, gubitkom doma i identitetskom krizom.
Kroz spoj crnog humora, ironije i psihološke drame, autorka istražuje pitanja pripadanja, usamljenosti i granice između stvarnosti i unutrašnjih lomova.
Perišić je roman opisao kao istovremeno potresnu i duhovitu priču o ženi koja pokušava da pronađe novo mesto za sebe u svetu koji se pred njenim očima raspada.
Govoreći o knjizi, on je ukazao na njenu slojevitost i sposobnost da teške životne teme predstavi kroz humor i apsurd.
“I kod Bore i kod autorke ovog romana skoro su determinisani glavni junaci tom nečistom krvlju”, kazao je on.
Crnčević Basara je kazala njena junakinja i ona kao naratorka govore da je Marta greškom u ludnici.
“Tema romana je zapravo - ko je ovde lud.
Glavna junakinja je pritisnuta novom normalnošću, ali i novom nenormalnošću.
Šta je uopšte normalno? Pogotovo kod pisca”, upitala je ona.
Autorka je rekla da je u središtu romana iskustvo gubitka doma, ali i mogućnost da čovek iznova izgradi sebe.
“Humano preseljenje” predstavljano je kao priča o ličnom slomu, ali i o “upornosti da se pronađe novi početak”.
Crnčević Basara je naglasila da je humor njeno mesto slobode.
„Mislim da je jedna od osnovnih odlika ovog romana što je sve uvrnuto i ogrnuto humorom.
Da nema humora, ne bih bila živa.
To je mesto iz kojeg mogu sve.
Mogu svemu da se smejem, ne da se rugam, nego da vidim uz pomoć onog majmunčića na ramenu koji me malo podseća da ne treba sve tako ozbiljno shvatiti, pogotovu ne sebe”, rekla je ona.
Roman je objavljen krajem 2025. godine u izdanju "Lagune" i predstavlja drugo prozno delo Vide Crnčević Basare, koju javnost zna i kao dramaturškinju, scenaristkinju, dugogodišnju filmsku i televizijsku kritičarku.
Književno veče sa Vidom Crnčević Basarom otvorilo je ovogodišnje Borine književne dane, manifestaciju koju organizuje Javna biblioteka „Bora Stanković“, a finansiraju građani Vranja.
Manifestacija je ove godine dvodnevna.
Drugog dana, u sredu 24. juna u 19 časova u okviru “Bornih književnih dana” predavanje o temi “Književno delo Borisava Stankovića u svom i našem vremenu" održaće profesor Goran Maksimović, u čast 150 godina od rođenja Borisava Stankovića.
Profil
Vida Crnčević Basara (1960, Beograd) završila je Desetu beogradsku gimnaziju, a potom diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Radila je kao filmski i televizijski kritičar u brojnim medijima: Džuboks, Ritam, Intervju, OKO (Zagreb), Vreme i Profil, kao i na televizijskim emisijama Popovanje i Kult (RTS, Redakcija za kulturu). Koautorka je zbornika o filmu Svetlo u tami (Novi Holivud) i monografije Vojislav Nanović. Objavljivala je kratke priče u književnim časopisima (Književne novine, Ovdje). Kao scenaristkinja radila je u Školskom i Dečjem programu RTS-a, a autorka je i više dramskih i filmskih scenarija. Pisala je igrane dramske tekstove (Nek mu je laka crna zemlja, Prevaranti), scenario za igrani film (Koma) i televizijske serije (Čovek u srebrnoj jakni, Ljubav i mržnja), kao i više franšiza produkcijskih kuća Emotion i Film Plus Production. Učestvovala je kao scenaristkinja u popularnim televizijskim formatima Operacija Trijumf i Veliki brat (Emotion). Sarađivala je i kao scenaristkinja u marketinškim agencijama Idols & Friends i Bird, te bila urednica kulture u političkom magazinu Zemlja.
