Piše Slobodan V. Stojanović
Vranje - Nije preterano oceniti da je drama Koštana, delo Borisava Stankovića (1874 - 1927), izdržalo gušće rešeto i sito vremena.
Odista, posle 100 godina trajanja (konačna verzija štampana u jednoj knjizi je iz 1924), i danas pobuđuje pažnju kao nekada.
To što se je spontano očitavalo i odigravalo, ne samo na daskama koje život znače u Srbiji, prostorima nekadašnje Jugoslavije i u svetu, pre svega Evropi, dešava se i sada.
Mnogima zanimljiva višeslojna drama o lepoj Romkinji predivnog glasa, stasa, lepote i igre (kao i atmosferi i likovima oko nje) i u 21. veku novim generacijama, kao i ranijima, izmamljuje aplauze.
Kao svako remek delo - pozorišni komad Koštana ne sputavaju vremenske, prostorne i druge moguće granice.
To u aktuelnom trenutku potvrđuje najavljeno izvođenje drame Koštana u pozorištu u Vršcu za 28 maj.
Još jedan vredan (posle niškog pozorišta) i cenjen povodni poduhvat, zaslužuje višestruke pohvale.
Izvođenje drame znamenitog Vranjanca od više srpskih pozorišta u godini jubileja živo svedoči o univerzalnosti proslavljenog dela.
Nije slučajno da je ono bilo inspirativno za filmove, pisane analize i eseje, divnu operu znamenitog Petra Konjovića, itd.
O piscu i nezaobilaznoj Koštani se učilo i saznavalo u školama i fakultetima, razmišljalo i debatovalo od više ličnosti iz više generacija.
Uz ponosne Vranjance na svog zemljaka glumci i drugi protagonisti dobijaju nove aplauze novih generacija.
Drama Koštana, kao i njen autor nastavljaju da obogaćuju vanvremensku i univerzalnu dimenziju stvaralaštva.
Iz jednog veka (19. piščevog) prelazi se u drugi vek (20. piščev i prvi njegovog dela Koštana).
Huje vekovi i ulazi se u treći autorov (21 vek. i drugi drame Koštana).
Kada se odrednice o Borisavu Stankoviću i Koštani nađu i u mnogim velikim i malim domaćim i inostranim enciklopedijama, kada se njima inspirišu pisci-nobelovci, kada se postane nezaobilazan i referentan u literaturi, savremeni čovek 21 veka može da postavi podosta pitanja.
Prirodno je da ne samo Vranjanci i članovi Udruženja Vranjanaca u Beogradu - Žuto Cveće, imaju predloge da se drama Koštana još više popularizuje i internacionalizuje.
Zanimljivo bi bilo videti više predstava Koštane (barem tri) iz različitih pozorišta, kako u Beogradu, tako i Vranju.
Takođe i neku predstavu na nekom svetskom jeziku.
Tako bi se delu Koštana, autoru, Vranju, i u krajnjoj liniji Srbiji, pridodala i ova u savremenom obliku višeznačna dimenzija i poruka - ko peva ni zlo ne misli, ni zlo čini.
Bilo bi lucidno da novi ministar kulture i ministarstvo daju doprinos internacionalizaciji Koštane i urade sa svoje strane, ono što drugi teže mogu sami i bez šire podrške.
Književnik, koji je toliko razumeo i prihvatao ljude (ponirući u njihove neponovljive raznovrsne individualnosti, ali i zajedničke bliskosti), a nije za života doživeo da ga ljudi dovoljno razumeju, to odista zaslužuje.
Jedno od ključnih pitanja je - čega ima u toj drami Koštana da delo već ceo vek traje?
Da li ljudi (ne samo iz pitoresknog Vranja i božji) u živopisnim i životnim likovima Koštane, Mitketa, Stojana, Arse, Hadži Tome, pronalaze delić sebe.
Maštovito dočaravaju neku, duboku lepotu, poeziju, tragiku...
Koliko može Niš, grad blizak gradu Vranju, biti pohvalan za teatorsko pregalaštvo (osećajni nerv i uzavreli krvotok ljudi sa tzv. južne pruge) za svojevrsni jubilarni omaž piscu i delu, Vršac je još više zaslužan za priznanja.
Davanje jubilarne počasti Bori Stankoviću - čoveku koji se imao za šta roditi - i njegovoj (ne samo) Koštani od strane pregalaca pozorišne umetnosti iz Vršca zadivljuje.
Na taj način biće spojeni sa širom kulturološkom, teško dokučivom emotivno umetničkom vezom ljudi iz Vranje (grada sa juga Srbije, centra Pčinjskog oruga) blizu granice sa Severnom Makedonijom, nekada Socijalističkom republikom Makedonijom i Vardarskom banovinom), sa žiteljima (poklonicima pozorišta i umetnosti) grada Vršca, centra Južnobanatskog okruga, na granici sa Rumunijom.
