Publika će primetiti da se u ovoj predstavi čuju jako velike istine na sceni i čini mi se da je to na neki način mobilisalo glumce, pa ako bismo govorili o lakoći ili teškoćama igranja mogli bismo da kažemo da je ovo, u tom smislu bio lak proces, rekao je u četvrtak reditelj Bogdan Janković, na konferenciji za medije u Pozorištu Bora Stanković u Vranju, najavljujući premijeru predstave “Hladne ruke” (po tekstu vranjskog dramaturga Bojana Tasića).
Uoči premijere, zakazane za petak 17. aprila (20 časova, velika scena vranjskog teatra), Janković je rekao kako ima utisak da je od čitanja teksta do prvih proba prošlo vrlo malo vremena.
“Kada sam pročitao komad, prosto sam se našao u svakom liku, to je bilo čitanje u jednom dahu i brzo smo se usaglasili koliko bi bilo važno da se ova predstava postavi.
Postoji i jedna vrsta iskoraka; naime komadi koji su ovde igrani u dijalektu obično su bili, manje-više, orijentisani ka komediji.
Ne znam da li je slučajno, ali ovo je jedan potpuno dramski tekst, više žanrovski okrenut ka tragikomediji, gde se jezikom i dijalektom bavimo na jedan drugi način.
Sigurno je da sam jezik ima određenu dozu duhovitosti, to je neizbežno i publika će primetiti da se to oseti u komadu”, naveo je Janković.
Dramaturg i autor teksta Bojan Tasić rekao je da je u pitanju jedna porodična priča o mladom čoveku koji se vraća u svoji grad sa problemima koje nosi sa sobom, nadajući se da će ih prevazići u okviru svoje porodice.
“Moja ideja za rad na ovom tekstu nastala je u iščitavanju Sartra i Jovana Hristića; mislim pre svega na Sartrov komad Prljave ruke, a potom i Hristićeve Čiste ruke.
Neću da opterećujem nekakvom filozofijom, ali su to dva dramska teksta koja se bave egzistencijalizmom i pitanjem koliko je čovek u mogućnosti da svojim delanjem ili nedelanjem - promeni nešto.
Bilo da je reč o njegovoj neposrednoj okolini ili na višem nivou”, rekao je Tasić.
Povezujući svoj tekst, koji mu je ujedno i diplomski, sa Borom Stankovićem i velikim jubilejem koji obeležava Vranje (150 godina od rođenja velikog pisca), Tasić je kazao da se svako mesto koje ima svog velikog pisca dosta veže za njega i sva neka očekivanja u vezi sa procesima koji imaju veze s tim “često naiđu na osudu”, ali da je spreman da se nosi s tim.
“Ne plašim se osuda, drago mi je uvek da čujem mišljenja o mom radu, makar bila i negativna.
Naravno da je Bora Stanković uvek tu iznad nas i kad nešto radiš na dijalektu ne može bez njega”, dodao je Tasić.
Direktorka vranjskog teatra Kristina Janjić Stojanović ukazala je da je ovo već peta premijera u pozorišnoj sezoni 2025/26, a da lokalni teatar očekuje još jedna na dečjoj sceni uoči festivala Pajče.
“Već drugi put u ovoj sezoni dešava nam se da radimo istovremeno dve predstave u isto vreme, pa dugujemo veliku zahvalnost i glumicima koji izdržavaju paralelne probe i svima zaposlenima u pozorištu.
Imali smo obično po četiri premijere u sezoni, sada evo pokušavamo da izađemo iz tih okvira i napravimo iskorak, da vranjsku publiku još malo probudimo u tom pozorišnom smislu.
I da, i u žanrovskom pogledu, ponudimo širi dijapazon predstava, oslušnemo ko šta voli i želi da gleda”, rekla je Janjić Stojanović.
Reditelj Janković je na kraju kazao da je autorski tim koji radi na ovoj predstavio gledao da se maksimalno liši scenografije i rekvizite, da ne opterećuje scenu.
“Mislim da je ovo glumačka predstava, to je estetika koju ja i volim u pozorištu, i da vidim, i da učestvujem u tome.
Sve se zasniva na glumcu, ovo je fantastičan tim, sve stoji čvrsto na svom mestu.
Glumci igraju sa lakoćom, sve izgleda lako i jednostavno, a verujte mi to je najteže postići”, dodao je Janković na kraju.
Pored Jankovića i Tasića u autorskom timu ove predstave su još i scenograf Miroslav Ilić, kostimografkinja Dijana Dodić, kompozitor Marjan Babić, dok je za scenski pokret bila zadužena Krenare Nevzati Keri.
Uloge
Nenad Nedeljković - Otac
Mihajlo Stojković - Ivan
Marko Nikolić - Ogi
Jelena Filipović Antić - Maja
Žetica Dejanović - Ona
