Posle rekonstrukcije Muzej kuće Bore Stankovića u Vranju ona od početka prošle godine ima i novu stalnu postavku.
Najveća vrednost nove stalne postavke je što ona sadrži dobar deo ličnih predmeta slavnog pisca.
Inovirana je pola veka nakon ustanovljenja postavke u Borinoj rodnoj kući.
Narodni muzej koji gazduje ovim objektom uspeo je da na jedan malo savremeniji način predstavi postavku ličnih predmeta slavnog pisca.
Praktično za tri godine Narodni muzej Vranje i Muzej kuća Bore Stankovića su, uz pomoć grada Vranja i resornog Ministarstva kulture i informisanja, realizovali više projekata u cilju očuvanja kompleksa Muzej kuće.
U 2017. godini Ministartvo kulture Republike Srbije na konkursu "Gradovi u fokusu" je za sanaciju kuće odvojilo 5 miliona dinara, a Grad Vranje oko 800.000.
Radovi su završeni tokom 2018. godine.
Te godine, početkom novembra, u prisustvu tadašnjeg ministra kulture Vladana Vukosavljevića Muzej kuća Bore Stankovića otvorena je za posetioce.
Muzej kuća Bore Stankovića ima status spomenika kulture od velikog značaja.
Sagrađena je oko 1855. godine ušteđevinom Borine babe Zlate, u balkansko orjentalnom stilu,
U njoj se rodio Bora Stanković 1876. godine.
Posle babine smrti Bora je kuću prodao i ona je sve do 1964. godine pripadala porodici Popović, kada je kuća otkupljena od strane SO Vranje uređena ambijentalno i zvanično otvorena za posetioce 18. juna 1967. godine.
Kuća ima trem ili "ajet" - uređen je za svečane prilike, kako je izgledao u letnjim danima.
Tu je sofra i stolica tronoška.
Stalnu postavku čini najpre Gostinska soba - ranije je svaka kuća u Vranju imala gostinsku sobu.
To je bila najlepša i najprostranija soba.
Tu se nije boravilo i uvek je bila nameštena i spremna za goste.
Ova prostorija uređena je po opisu iz Borine pripovetke "Uvela ruža" i drugih dela.
Pored zida su minderluci, na zidu sa istočne strane, ikonostas njihove kućne slave Sv. Nikole.
Tu je vitrina sa Borinim knjigama, starinsko ogledalo, zidni sat i sanduk za odela.
Posuđe koje se nalazi na rafovima u gostinskoj i baba Zlatinoj sobi, koristilo se usvečanim prilikama, kad dođu gosti.
Pokućstvo u ovoj sobi je mešavina staro-srpskog i tursko istočnjačkog porekla, kako se koristilo u Vranju u 19. veku.
Baba Zlatina soba - tu je razboj i gvozdeni krevet gde je starica šila, tkala i brinula o svom unuku.
RADNA SOBA
Narodni muzej Vranje - Spomen soba Bore Stankovića (njegova radna soba) projektom "Osavmenjavanje stalne postavke Spomen sobe Muzej kuće Bore Stankovića" podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u oblasti muzejskog nasleđa dobila je novo ruho otvorena za posetioce u okviru programa obeležavanja Dana Vranja 142. godišnjica oslobođenja Vranja od Turaka - 30. janauara 2020. godine. Na otvaranju govorili Zorica Jović, gradska većnica za kulturu, te Saša Stamenković, direktor Narodnog muzeja Vranje.
Odaja ili kuća je u vreme Stankovićevog detinjstva bila kuhinja koja se koristila u zimsko doba godine.
Danas su tu izloženi Borin divit, tabakera, tapija o nasleđu kuće, priznanica o njenoj prodaji iz 1898. godine pisane Borinom rukom, Baba Zlatino libade, kecelja Borine majke Vaske i lanac od sata njegovog oca Stojana.
Dvorišna zgrada - takođe ima trem ili ajet i služila je kao letnja kuhinja, i nazivali su je letnja "kuća".
Tu je izloženo posuđe za svakodnevnu upotrebu.
U dvorištu i danas postoje svedoci Borinog detinjstva - bunar, loznica (vinova loza), dud i staro stablo šimšira.
Iz kaldrmisnog sokaka - ulice koja nosi naziv Borine babe Zlate kroz drvenu kapiju ulazi se u dvorište kaldrmisano sa kućom u orjentalnobalkanskom stilu, sa malim doksatom , "ajetom" i nad podrumom vinovom lozom.
S leve strane je veliki bokor starog zelenog šimšira, i stari bunar ispred kuće.
U centralnom delu dvorišta je stari šandud i dalje se stiže do letnje kuhinje.
Ograđena je visokim zidovima.
LEP GEST I VREDAN POKLON
Direktor Javne biblioteke Bora Stanković u Vranju Zoran Najdić, na maloj svečanosti u dvorištu Borine kuće, na iznenađenje prisutnih objavio je da ta ustanova poklanja jedan od primeraka prvog izdanja "Koštane" iz 1902. godine iz legata koje je gradu u sredu 29. januara zaveštao Dragan Mininčić Ciga, Vranjanac koji decenijama živi u Beogradu, inače bivši direktor antikvarijata Srpske književne zadruge i Prosvete.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
