Javna biblioteka Bora Stanković u Vranju u utorak će organizovati promociju monografije "Dr Jovan Hadži-Vasiljević znameniti Vranjanac".
Autorke su Mirjana Tomašević i Sanja Bundalo.
Povod za promociju je obeležavanja 140 godina postojanja Gradske biblioteke i 141. godine oslobođenja Vranja od Turaka - Dan grada.
O knjizi će govoriti Valentina Zlatanović Marković, doktor filoloških nauka, Jovan Janjić, doktor filoloških nauka i Slobodan Simonović, magistar filoloških nauka.
Za muzičku pratnju biće zadužena solistkinja Ivana Tasić Mitić.
Promocija je zakazana za utorak 29. januar u 18 časova u sali periodike Biblioteke Bora Stanković.
Jovan Hadži-Vasiljević (Vranje1866 – Beograd 1948.), bio je poznati istoričar, etnograf i publicista. Osnovnu školu završio je u Vranju, gimnaziju u Vranju i Nišu, a Veliku školu (istorijsko-filološki odsek) u Beogradu. Doktorat iz filozofije položio je u Beču 1898. Kao činovnik Ministarstva inostranih poslova službovao je od 1898. do 1904. u Bitolju, Skoplju i Beogradu. Državnu službu napustio je 1904. Od tada pa do 1940. godine bio je sekretar Društva Svetog Save. Sve vreme je radio na nacionalnom prosvećivanju Srba u Turskoj. Učesnik je balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
Jovan Hadži-Vasiljević je napisao veliki broj radova iz istorije, geografije i etnologije. Vrednost njegovih radova je u tome što su zasnovani na terenskim istraživanjima, a posebno na prostorima Stare Srbije i Makedonije (Južne Srbije). Bio je urednik časopisa "Brastvo", biltena Društva Svetog Save.
Najvažniji radovi Jovana Hadži-Vasiljevića su: Prilep i njegova okolina (Beograd, 1902); Južna Stara Srbija, istorijska, etnografska i politička istraživanja I–II (Beograd, 1909, 1913); Bugarska zverstva u Vranju i okolini 1915-1918, (Novi Sad, 1922); Četnička akcija u Staroj Srbiji i Maćedoniji (Beograd, 1928); Skoplje i njegova okolina, (Beograd, 1930); Autobiografija, Vranje, b.g.(Wikipedia)
