Na dan kada se navršava 27 godina od početka NATO agresije na SRJ, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće u Vranju obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.
Naprednjačka vlast danima "umiva" i sređuje grad, ne bi li ga nekako upriličila za dolazak svite sa vrha države, što posle godina nemara nije uopšte lak posao.
Kreči se, farba, peru se ulice, asfaltiraju udarne rupe, kosi se trava pokraj ulazne saobraćajnice i sređuje ulaz u grad, niču novi bilbordi o "duševnom" Vranju, ono što je nepopravljivo zamaskirava se "ceradama" i "mušemama" velikih formata sa motivima starog Vranja ili lokalnih institucija.
Centralni komemorativni skup, na kome će se obratiti Vučić, biće održan na parkingu u centru Vranja u utorak u 19.30 sati.
Podsećanja radi, na današnji dan 1999. godine u 19 časova i 41 minut pale su prve bombe NATO-a u okolini Prištine čime je počelo bombardovanje 19 zemalja na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
U Vladi te države, koja je zemlju odvela u sukob sa najmoćnijom vojnom silom sveta, bili su mnogi ljudi koji se i danas nalaze u vrhu srpske vlasti.
Precizan broj poginulih do danas nije utvrđen, a procene idu od 1.500 pa do nekoliko hiljada. Bombardovanje je završeno 78 dana kasnije, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma.
Poslednje bombe na SR Jugoslaviju pale su 10. juna 1999. godine, oko 13 časova i 30 minuta, na teritoriju sela Kololeč, u opštini Kosovska Kamenica.
Tokom dva i po meseca, bombardovani su vojni ciljevi, kasarne, postrojenja, ali i civilni objekti – bolnice, fabrike, mostovi, pruge, ostala infrastruktura, medijske kuće i predajnici, skladišta energenata i energetska infrastruktura.
Odluka o bombardovanju Jugoslavije doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a naredbu je tadašnjem komandantu agresorskih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana. Ukupno 19 zemalja učestvovalo je u napadu na našu zemlju.
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu Kosova i Metohije.
Broj žrtava nikada nije definitivno utvrđen i kreće se 1.500 do nekoliko hiljada ljudskih žrtava.
Broj identifikovanih direktno stradalih od NATO bombi je 754 kolika je procena Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Fonda za humanitarno pravo Kosova (FHP K).
Drugi relevantni podaci pokazuju da je poginuo 1.031 pripadnik Vojske Jugoslavije i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca.
Prema knjizi “Junaci otadžbine“ u izdanju Ministarstva odbrane, stradalo je 275 ljudi pri MUP ili VJ, 254 pripadnika Vojske Jugoslavije, 21 pripadnik MUP.
Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.
Potpisivanjem sporazuma o prekidu vatre bezebednosne snage Srbije i Jugoslavije su napustile Kosovo, a za njima i kolone izbeglih Srba, civila. Prema podacima Srbije reč je o oko 200.000 raseljenih.
Vladin odbor organizator skupa
Kako je saopšteno iz Kabineta predsednika, dan sećanja na stradale tokom NATO bombardovanja biće obeležen kod spomenika stradalima tokom bombardovanja 1999, na platou kod Galerije Narodnog muzeja. Organizator komemorativnog skupa je Odbor Vlade za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, a početak je zakazan za 19.30 sati.
