Promocija monografije Кulturno-privredno udruženje Vranjanaca u Beogradu 1921–1941, u organizaciji Zavičajnog udruženja Vranjanaca u Beogradu Žuto cveće, priređena je u Kući Кralja Petra l u Beogradu.
Promociji su prisustvovale zamenica gradonačelnika Vranja Zorica Jović i gradska većnica za kulturu Izabela Savić.
Zavičajno udruženje Vranjanaca u Beogradu, koje neguje vranjsku tradiciju, kulturu i predstavlja sponu sa Vranjem, organizovalo je promociju u okviru programa koji prati izložbu Duhovno i kulturno blago manastira Prepodobnog Prohora Pčinjskog.
O monografiji, kao i značaju udruženja Vranjanaca u Beogradu u periodu između dva rata, tačnije od 1921. do 1941. godine govorili su predsednik Zavičajnog udruženja Vranjanac dr Dragan Mikić, prof. dr Marija Đorić i hroničar Vranja Tomislav Simonović.
Autori ove monografije su pukovnik i predsednik Zavičajnog udruženja Žuto cveće prof. dr Dragan Mikić i Nada Petrović, istoričar i arhivski savetnik.
Na 139 strana, sa dvadesetak fotografija i tridesetak ilustracija i faksimila, predstavljene su prve dve decenije rada Udruženja.
Reč je o svojevrsnom istraživačkom poduhvatu, jer su mnogi podaci o radu zagubljeni u vremenu.
Nisu zaboravljeni koreni, ni tradicija, a fragmentarno su prikazani veličina i obim delovanja najistaknutijih članova udruženja.
Impresivno je, čitajući o istoriji Kulturno-privrednog udruženja Vranjanaca u Beogradu, susresti se sa imenima Trifuna Jovanovića, Jordana Stajića, Josifa Đorđevića, Borisava Bore Stankovića, Jovana Hadži Vasiljevića, Milana Vlajinca, Aritona Mihailovića, Milana Stajića, Mihaila A. Stajića, Staje T. Stajića, Riste M. Simonovića i mnogih drugih koji su se u svojim delima, zajedno sa drugim članovima udruženja, upisali u anale istorije.
Među njima je i ime jednog od najviših duhovnih vođa u pravoslavnoj istoriji Srba Svetog Ave Justina Ćelijskog.
Kulturno-privredno udruženje Vranjanaca u Beogradu počelo je sa radom 16. marta 1921, a prema dostupnim dokumentima funkcionisalo je do aprila ratne 1941. godine, kada je njegov brz i plodonosan razvoj prekinuo Drugi svetski rat.
Zabeleženo je da je imalo 31 osnivača.
Bili su to viđeniji Vranjanci koji su živeli u Beogradu.
Dostupni izvori ukazuju da se sedište Udruženja u početku nalazilo u Lominoj ulici broj 2 i da je prvi predsednik bio Trifun Jovanović, krojač, u to vreme jedan od najuglednijih zanatlija Beograda i suvlasnik hotela Splendid.
Udruženje je imalo je prevashodno humanitarni karakter.
Imajući u vidu činjenicu da je Vranje izašlo iz Prvog svetskog rata sa velikim brojem žrtava, koje su stradale od bugarskog okupatora na frontu, u logorima i na drugim stratištima, stanovništvu Vranja je u to vreme bila potrebna svaka vrsta pomoći i podrške.
Brojni Vranjanci, intelektualci, trgovci, zanatlije i drugi uspešni ljudi živeli su u to vreme u Beogradu, a njihova povazanost sa zavičajem bila je toliko emotivna i snažna da su preko novoformiranog Udruženja na razne načine pomagali u kulturnom, privrednom i finasijskom pogledu.
BIOGRAFIJE POZNATIH ČLANOVA
Rad Udruženja predstavljen u monografiji može se delimično pratiti preko pisanja ondašnje štampe – Vremena i Pravde, jer su te dve decenije postojanja i rada obeležile mnogobrojne aktivnosti članova Udruženja, dobrotvora i počasnih članova. Udruženje je pomagalo na razne načine gotovo sve projekte u zavičaju i prikupljalo priloge na dobrotvornim aktivnostima i zabavama. Bilo je mesto gde su se okupljali beogradski Vranjanci, proslavljali slavu svetog Atanasija Velikog, dogovarali se o izletima, predavanjima, proslavama, zabavama i posebno popularnim vranjskim večerima. Sve to je dokumentovano fotografijama i isečcima iz novina iz tog vremena. Bogatstvo monografije čine poglavlja o biografiji poznatih Vranjanaca tog vremena, hronologija rada Udruženja, kartoni ličnih i službenih podataka oficira koji su rukovodili Udruženjem, te podaci o imovinskom stanju Trifuna Jovanovića, prvog predsednika koji se čuvaju u Istorijskom arhivu Beograda. Motiv izrade monografije bila želja da Vranjancima koji danas žive i rade u Beogradu sadašnji članovi Zavičajnog udruženja Vranjanaca u Beogradu "ostave u amanet obavezu da upoznaju humane poduhvate svojih predaka i da ih slede", naveli su autori.
