Bolesti srca i krvnih sudova tokom 2020. godine bili su najčešći uzrok smrti građana Srbije, saopšteno je u sredu iz Zdravstvenog centra u Vranju povodom Svetskog dana srca koji se obeležava danas.
Od kardiovaskularnih bolesti preminulo je 55.305 osoba (25.617 muškaraca i 29.688 žena) i da brojka predstavlja učešće od 47,3 u svim uzrocima smrti, pokazuju preliminarni podaci Populacionog registra za akutni koronarni sindrom Srbije.
U kardiovaskularne bolesti spadaju reumatska bolest srca koja čini 0,9 odsto svih smrtnih ishoda, hipertenzivna bolest srca čini 16,8 procenata, ishemijske bolesti srca 15,9, cerebrovaskularne bolesti sa 17,8, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 42,5 procenata svih smrtnih ishoda među kardiovaskularnim bolestima.
"Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju.
U akutni koronarni sindrom spadaju akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt.
Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,9 odsto svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2020. godini.
Prema preliminarnim podacima populacionog registra za AKS u Srbiji je u 2020. godini dijagnoza akutnog koronarnog sindroma postavljena kod 20.434 slučajeva.
Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 196,2 na 100.000 stanovnika (stope incidencije standardizovane su na evropsku populaciju ASR-E).
Tokom 2020. godine od ovog sindroma u Srbiji je umrlo 4.385 osoba.
Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 38,1 na 100.000 stanovnika (stope smrtnosti standardizovane su na evropsku populaciju ASR-E).
Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti (koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati) su visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest.
Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu.
Među najznačajnije faktore rizika koji su odgovorni za smrtnost od kardiovaskularnih bolesti ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13 odsto smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9 odsto), povišen nivo šećera u krvi (6 procenata), fizička neaktivnost (6 procenata) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5 odsto).
