Vranje/Beograd– Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-Promeni, izjavio je da ministar kulture Nikolu Selakovića "sprovodi partijsku okupaciju srpske kulture" i da je reč o "sistematskom razaranju jedne od najdubljih sfera nacionalnog identiteta".
"Partijska okupacija srpske kulture sprovodi se umišljajno i organizovano.
Ministar koji ne razume da je kultura temelj naroda, a ne propagandni resor partije, pokazuje koliko ljudi koji funkcije gledaju kao privilegije, a ne kao odgovornost za služenje narodu, izgube dodir sa sopstvenim društvom", naveo je Manojlović.
On je ocenio da se ministarstva u Srbiji sve više "pretvaraju u partijska namesništva za sprovođenje stranačke discipline i nekritičkog kulta ličnosti".
"Ministarstva u svakoj normalnoj državi treba da budu okvir u kojem stručnost, znanje i integritet dobijaju slobodu da razvijaju oblasti od javnog značaja.
Politička vernost ove postaje uslov za egzistenciju, a odsustvo lojalnosti razlog za odstranjivanje.
Na scenu stupa nova vrsta čistke – karikaturalno lojalistička, u kojoj se više ni neutralnost ne toleriše, a podrška režimu vredi samo ako je praćena progonom neistomišljenika", rekao je Manojlović.
Posebno je osudio imenovanje Dragoslava Bokana na čelo Upravnog odbora Narodnog pozorišta.
"Taj duh poniznosti i poslušnosti najjasnije se ogleda u imenovanju Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta.
Reč je o osobi koja nema nikakav doprinos srpskoj kulturi, niti elementarno razume njenu misiju.
Njegova referenca je televizijska agresija, govor mržnje i huškanje protiv onih koji misle drugačije, u medijima poput Pinka i Informera, kao i retorika iz Ćacilenda koja bi trebalo da zameni kulturnu politiku jedne države“, naveo je Manojlović.
On je podsetio da je „simbolično ova vlast uspela da zatvori Narodno pozorište, instituciju osnovanu 1868. godine kao središte srpske umetnosti, ali je zato otvorila Ćacilend – simbol trivijalnosti i duhovne pustoši“.
"U Narodnom pozorištu danas se sprovodi čistka: ugovori se ne produžavaju umetnicima i zaposlenima koji su koristili svoje ustavno pravo na protest.
Bez daljeg radnog angažovanja ostali su članovi hora, orkestra, solisti, ispicijent i organizatori – ne zbog nedostatka talenta, već zbog viška slobodnog duha", istakao je Manojlović.
Govoreći o stanju u filmskoj industriji, dodao je da su protivzakonito izostali konkursi za igrani film.
"Umetnost se guši ćutanjem, a kriterijum zamene za zakon postaje partijska volja.
Tako režim, poistovetivši sebe sa državom, prestaje da bude legitimna vlast i pretvara se u okupatora institucija", rekao je Manojlović.
On je poručio da "kultura ne može biti okupirana, jer je koren naroda i živi dublje od svake vlasti i svakog režima".
„Austrougarski namesnici koji su zatvarali Petra Kočića, kraljevske udvorice koje su u kazamat poslale Nušića zbog jedne pesme, i partijski komesari koji su Borislava Pekića držali u zatvoru, svi su nestali, zaboravljeni, a dela i imena progonjenih traju upisana u kamen večnosti.
Ako ministar Selaković misli da će ćaci politikom zatrti slobodu misli i stvaralaštva, onda on ne zna ništa - ni o Srbiji, ni o kulturi, ni o narodu koji iz poniženja uvek izraste u dostojanstvo", zaključio je Manojlović.
