Vranje/Beograd - Komisija za žalbe Saveta za štampu, na sednici u Pres centru UNS-a u Beogradu, odlučila je da su portali Informer, Republika, Novosti, Kurir, Mondo, NS uživo, Porkupačke vesti i Alo prekršili Kodeks.
Odlučeno je i da Južne vesti nisu prekršile Kodeks.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković obavestila je članove Komsije za žalbe i javnost da je Visoki savet tužilaštva poslao Savetu za štampu dve odluke u kojima se konstatuje neprimeren spoljašnji uticaj na rad Osnovnog i Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.
Prva odluka odnosi se na sadržaje objavljene na portalima Republika, NS uživo, televiziji B92 i Večernje novosti, a druga odluka je u vezi sa izjavama Dragana J. Vučićevića, vlasnika i glavnog i odgovornog urednika Informera.
Odluke su dostavljene u formi obaveštenja, a generalna sekretarka je rekla da će ih uputiti u proceduru ukoliko žele da se Savet za štampu izjasni o eventualnom kršenju Kodeksa.
Prekršaj Kodeksa za Informer i Republiku – mediji ne treba da pišu o članovima porodica estradnih ličnosti ako oni to ne žele
Portali Republika.rs i Informer.rs prekršili su Kodeks novinara i novinarki Srbije jer su narušili privatnost Maje Nedeljković o kojoj su pisali u svojstvu roditelja učesnice jednog rijaliti programa, bila je odluka Komisije u vezi sa prvim žalbama o kojima se raspravljalo.
Nedeljković je podnela žalbe protiv navedenih portala jer su pisali o njenom privatnom životu bez njene dozvole i pored toga što ona nije javna ličnost.
„U vise navrata Republika.rs/Informer.rs i drugi elektronski mediji iznose moje lične podatke i informacije iz mog privatnog života, iako nemam nikakvu javnu funkciju i nisam javna licnost“, navela je Nedeljković u žalbama, na koje Informer i Republika nisu odgovorili.
Jelena Petković iz Udurženja novinara Srbije (UNS), započela je diskusiju na sednici u vezi sa ovim žalbama i podsetila da se radi o rubrici „estrada“ u kojoj se često krši pravo na privatnost.
„Velika većina tih tekstova se odnosi na žene, objektivizaciju, mizoginijiu i takve vrste sadržaja koje su nedopustive, ali se ipak dogode, tako da je ovo prilika da skrenemo pažnju i na tu pojavu“, kazala je Petković.
Predsedavajuća članica Komisije i predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Milena Vasić, dodala je da mediji mogu da izostave u izveštavanju članove porodice javnih ličnosti, koji ne žele da se eksponiraju u javnosti.
Nakon njihovog izlaganja Komisija je jednoglasno odlučila da su oba medija prekršila Kodeks.
Južne vesti i vešta provokacija
Srđan Nonić ponovo se žalio na pisanje niškog portala Južne vesti, ovoga puta zbog teksta u kojem su pisali ko su dobitnici sredstava na konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskog sadržaja, među kojima je i portal Niška inicijativa, čiji je glavni i odgovorni urednik Nonić.
On smatra da su novinari Južnih vesti iskoristili naslov: „Ko je dobio pare za medije u Nišu – Zoni plus najviše, Radomirović ispao, Nonić upao”, kako bi njega diskreditovali, što, prema navodima iz žalbe, potvrđuju i komentari čitalaca. Na taj način, kako je Nonić naveo u žalbi, Južne vesti su prekršile odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja.
Glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Milan Zirojević, u odgovoru na žalbu, naveo je da je ona neosnovana, jer tekst ima neutralan ton, a „naslov je u skladu sa Kodeksom i novinarskom praksom i postulatima profesije“. Takođe, navodi da je redakcija prema komentarima čitalaca postupala sa dužnom pažnjom i da uvredljivi komentari nisu odobreni.
U vezi sa ovom žalbom, Milena Vasić je skrenula pažnju da su komentari „na ivici“, ali da Nonić treba da trpi veći stepen kritike, kao neko ko je javna ličnost i ko je dobio novčana sredstva iz budžeta grada Niša.
Jelka Jovanović iz Asocijacije medija, primetila je da je Nonić podneo više žalbi protiv Južnih vesti u poslednjih godinu dana.
„Oni očigledno imaju neke nerešene odnose, što nije na nama da se o tome izjašnjavamo. Samo, malo mi je čudno da on bude u naslovu, sa 590 hiljada dinara, a Zvezdan Milovanović ne bude sa 7,9 miliona“, kazala je Jovanović.
„Vrlo je vešta provokacija u pitanju, ali mi ne ulazimo u uređivačku politiku i ne treba time da se bavimo“, dodala je Milena Vasić.
Ipak, Komisija za žalbe jednoglaso je odlučila da Kodeks u ovom slučaju nije prekršen.
Novosti prekršile više tačaka Kodeksa
Portal Novosti.rs prekršio je Kodeks jer je u tekstu koji se bavi opozicionom političkom scenom u Užicu Ivana Asanovića označio kao dilera droge. Komisija za žalbe odlučila je da su Novosti prekršile više tačaka Kodeksa i to u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od uticaja i odgovornost novinara.
Naime, Ivan Asanović je preko punomoćnika podneo žalbu u kojoj piše da je „označen kao kriminalac koji je dobro poznat kao diler marihuane, razbojnik, da je odgovarao zbog pljačke, dilovanja i slično, iako ne postoje činjenice i informacije u samom članku na osnovu kojih se mogu pravdati, odnosno obrazložiti takve tvrdnje“. Takođe, navodi se da novinari nisu kontaktirali Asanovića kako bi proverili informacije.
U kratkom odgovoru na žalbu, Novosti su predložile da Savet za štampu odbije žalbu kao neosnovanu jer su, kako se navodi, „žalbeni navodi paušalni i predstavljaju žaliočevo mišljenje, a ne činjenične navode koji su podržani dokazima”.
U vezi sa ovom žalbom, Zlatko Čobović iz Asocijacije medija, rekao je su novinari Novosti morali da pozovu Asanovića za komentar.
Nadežda Budimović iz Lokal presa primetila je da ovakvi tekstovi postaju svakodnevni u medijima.
„Ovaj tekst nema suštinu, prosto to je pet rečenica kojima je bila namera da se dezavuiše jedna politička opcija i neki ljudi i to postaje praksa koja zapravo nema nikakve veze sa novinarstvom“, kazala je Budimović, nakon čega je Komisija jednoglasno odlučila da je Kodeks u ovom slučaju prekršen.
Kurir i Mondo problematizuju zagarntovana prava građana
Kurir.rs i Mondo.rs su krajem marta i početkom aprila objavili više tekstova o građanskim protestima koji su održani ispred redakcija Kurira, Novosti i Politike, u kojima je televizija N1 označena kao organizator skupa „uz podršku plaćene publike“.
Povodom ovih tekstova, Savetu za štampu žalile su se Selena Pleskonjić, Darinka Jašović i Andrijana Tomka, čije fotografije su objavljene uz ove tekstove.
„U spornim tekstovima je podnositeljka (Darinka Jašović), kao i drugi članovi grupe, opisana kao neko ko je plaćenik N1, da targetira novinare, neostvarena umetnica, influenserka u pokušaju (dobrostojeća), da je njen gazda Šolak i slično“, piše u žalbi.
Pored toga, ispod ovih vesti ostvaljeno je niz uvredljivih i omalovažavajućih komentara, dodaje se u žalbi.
U odgovoru, Kurir je, preko punomoćnika, naveo da imena aktivistkinja nisu pomenuta i da se kvalifikacije koje su iznete u tekstu ne odnose na njih. Pominje se i da je podneta krivična prijava zbog održavanja skupa ispred Kurira i da su žaliteljke, nakon davanja izjave u policiji podnele žalbe Savetu za štampu, kao i da smatraju da je to pritisak na sud i tužilaštvo.
Milena Vasić je napomenula da se postupak pred sudom znatno razlikuje od postupka pred Savetom za štampu, jer Savet za štampu odlučuje o povredi Kodeksa, a ne o povredi zakona.
Zlatko Čobović se osvrnuo na praksu redakcija da žalbe prosleđuju advokatima.
„Mislim da, kada bi redakcija odgovorila na žalbu, neke stvari bi mogle da se reše na drugi način i bilo bi korisije za sve. Besmisleno je razmatrati odgovor advokata koji je pisao kao podnesak sudu“, rekao je Čobović.
Tamara Skrozza, predstavnica NUNS-a skrenula je pažnju da se u spornom tekstu problematizuju stvari koje su garantovano pravo građana, kao što je pravo na okupljanje.
„To treba istaći, jer predstavlja modus operandi aktuelnog režima u medijima. Da se stvari koje su normalne u društvu toliko problematizuju da je pitanje šta će sutra postati nenormalno“, kazala je Skrozza.
Nakon kraće diskusije, Komisija za žalbe jednoglasno je odlučila da su portali Mondo.rs i Kurir.rs prekršili Kodeks u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od ekonomslih i političkih interesa izdavača, odgovornosti novinara prema javnosti i negovanja kulture i etike javne reči, kao i poštovanja dostojanstva ljudi o kojima se piše.
Informer, Novosti, NS uživo objavili imena osumnjičenih čime su prekršili pravo na privatnost
Komisija za žalbe odlučila je da su portali Informer.rs, Novosti.rs i NS uživo prekršili Kodeks novinara i novinarki Srbije jer su u vesti o hapšenju osumnjičenih za napad na „studente koji žele da uče“, Miloša Pavlovića i Vladimira Balaća, objavili puna imena i prezimena privedenih, čime su povredili njihovo pravo na privatnost, kao i deo Kodeksa koji se odnosi na istinitost izveštavanja, budući da je izostavljena bitna činjenica da je podnositelj žalbe na licu mesta bio u svojstvu novinara.
Novinar Zoomera Darko Gligorijević, koji se našao na pomenutom spisku, podneo je žalbu protiv ovih medija, ukazujući na povredu privatnosti i odgovornost novinara.
“Svi navedeni portali okarakterisali su me kao ’blokadera’ i kao ’napadača’ na Miloša Pavlovića”, naveo je Gligorijević u žalbi.
On je dodao i da je te večeri bio na novinarskom zadatku i izveštavao sa lica mesta.
I ovoga puta Novosti su osporile žalbu i predložile da je Savet za štampu odbije, dok Informer i NS uživo nisu poslali odgovore.
Jelena Petković je naglasila da je jako važno to što u tekstovima nije spomenuto da je Gligorijević novinar.
„Darko živi u Studentskom gradu i prosto je čuo da se nešto dešava i izašao je da to snimi. A njega je policija privela iako im je rekao da je novinar koji je došao da za svoj portal snimi to što se dešava“, navela je Petković, nakon čega je Komisija glasala za prekršaj Kodeksa.
Prokupačke vesti, bez ikakvih dokaza, opovrgavaju tekstove drugog medija
Biljana Roganović, glavna i odgovorna urednica portala Prokuplje pres (prokupljepres.rs) žalila se na seriju tekstova o njoj, koji su objavljeni na drugom lokalnom portalu Prokupačke vesti (prokupackevesti.rs).
U tekstovima na portalu Prokupačke vesti, Roganović je optužena da širi neistine, „a sve u cilju prikupljanja jeftinih političkih poena i novinarskog i političkog lešinarenja“ i da je za taj posao „debelo plaćaju neki faktori“.
Roganović je u žalbi navela da je ovi tekstovi profesionalno vređaju i targetiraju, a da pritom ne dozvoljavaju reakcije, odnosno demantije, jer ne postoji kontakt na koji može da se pošalje, a ni impresum.
Generalna sekretarka Saveta za Štampu Gordna Novaković je to potvrdila. Ona je rekla da su mediji, prema zakonu, dužni da objave impresum i da je slučaj prijavila Ministarstvu informisanja i telekomunikacija.
Olivera Milošević iz UNS-a je rekla da je očigledno da portal vodi hajku protiv žaliteljke i da se zapravo bavi odgovaranjem na tekstove drugog medija.
„Mislim da to do sada nismo imali. Oni opovrgavaju to što ona piše, ali ne nude nikakve konkretne dokaze“, primetila je Milošević.
Odlukom Komisije ustanovljeno je da su Prokupačke vesti prekršile poglavlje Kodeksa koje se odnosi na odgovornost novinara, u kojem piše da novinari treba da objavljuju činjenice neophodne građanima da donose informisane odluke, da neguju kulturu i etiku javne reči, kao i da moraju da poštuju parvo na odgovor i ispravku. Takođe, prekršeno je i poglavlje koje se odnosi na poštovanje dostojanstva.
Alo, Novosti, Informer – targetiranje za prekršaj Kodeksa
Alo.rs, Novosti.rs i Informer.rs prekršili su Kodeks jer su objavili tekst u kojem tvrde da je ratni vojni veteran Željko Vukelić istaknuti aktivista organizacije Centar za nenasilnu akciju.
Da navodi iz teksta nisu tačni i da Vukelić nije aktivista ove organizacije, žalbom je ukazala zakonska zastupnica Centra za nenasilnu akciju Ivana Franović.
Ona je dodala i da je kontekst u kojem se Centar za nenasilnu akciju pominje potpuno netačan i obmanjujući i da nijedan medij nije kontaktirao organizaciju zbog provere informacija.
Naime, mediji su napisali da je Vukelić „u prvom redu istaknuti aktivista prozapadne NVO ’Centar za nenasilni akciju’, koga ’na kontaktu’ već decenijama drže hrvatski obaveštajci“. Pišu još i da je on osnovao „niz udruženja koja imaju za cilj da okupe veterane, a kako bi preko njih prikupljao podatke koje Hrvatska zloupotrebljava za fingiranje dokaza da je Srbija navodno bila agresor tokom oružanih sukoba devedesetih godina prošlog veka, kao i da je srpski narod genocidan i zločinački“.
Novosti su jedine odgovorile na žalbu, međutim, u odgovoru oni ukazuju na to da Centar za nenasilnu akciju nije ovlašćen da izjavi žalbu i predlažu da ona bude odbačena.
Na sednici je najpre Tamara Skrozza upozorila da u analiziranom slučaju postoji jasno uključivanje verske i nacionalne netrpeljivosti, ističući da targetiranje pojedinca automatski stigmatizuje i organizaciju kojoj on pripada. Ukazala je da optužbe o saradnji s hrvatskim obaveštajnim službama predstavljaju ozbiljnu optužbu za veleizdaju i da je to kršenje Kodeksa.
Jelena Petković se složila s tim i naglasila da je ovakvo targetiranje opasno i za nevladine organizacije, jer čitaoci mogu lako da istraže ko u njima radi, čime se otvara prostor za dodatne pritiske. Ukazala je i na potpuni izostanak novinarskog truda da se informacija proveri.
Filip Švarm, iz Asocijacije medija, ocenio je da se nevladine organizacije tretiraju kao „ustaše i plaćenici“, pri čemu se ne mora eksplicitno reći da je cela organizacija takva — to se, kako je rekao, podrazumeva. Zaključio je da su optužbe protiv aktiviste zapravo indirektne optužbe protiv cele organizacije, što smatra veoma opasnim.
Nakon rasprave Komisija je jednoglasno donela odluku o kršenju Kodeksa. Prekršaj se odnosi na obavezu novinara da istinito i nepristrasno izveštavaju bez obzira na uređivačku politiku, dužnost novinara da rade u javnom interesu, neguju kulturu i etiku javne reči, kao i zabranu diskriminacije.
Pogledajte snimak sednice Komisije za žalbe ovde.
