Ukoliko ste slučajno došli neraspoloženi, umorni ili nečim iznervirani na književno veče na kojem stihove govore dečji pesnici Tode Nikoletić i Miroslav Kokošar, ma koliko da godina imate (jer ih i oni po potrebi imaju 7 ili 77), izaći ćete iz sale vedri i nasmejani - otprilike tako izgledaju druženja sa ovim sjajnim pesničkim tandemom koji je, kao i četvrtak uveče, već nastupao na Književnoj koloniji u Vranju, u organizaciji Narodnog univerziteta.
Sjajno se dopunjujući, posebno u kazivanju pesama, Nikoletić i Kokošar deluju kao duo koji je u srpskom pesništvu prošao sito i rešeto, dostigao punu zrelost, i onda se sa tom pameću, poput Bendžamina Batona, vratio u dečačko doba i najmlađima bez prepotencije, iz nekakve dečačke vizure i stava plasiraju mudrosti ovoga sveta.
Govoreći u Vranju o uzorima, Nikoletić je kazao da su za njega to pre svega bili ljudi iz zavičaja.
„Tu pre svega mislim na Petra Kočića i Branka Ćopića.
Potom na Stevana Todorčevića, jednog od vodećih matematičara sveta, Radoslava Grajića koji je proglašen za kompozitora veka itd.
Bez uzora se ne može.
Ali, pravih uzora.
Vama se danas nude za uzore pogrešne ličnosti, koje su medijski prepoznatljive, ali su samo ljuštura.
Kod nas su to bili ljudi koji u u sebi imali čitav univerzum u svom saznanju“, kazao je Nikoletić.
Miroslav Kokošar je naveo da skoro ne postoji dan, čak ni trenutak u kome ne razmišlja o tome šta će pisati.
„Kad mi se nametne neka tema onda je dugo premotavam u glavi, sve dotle dok ta ideja ne proključa u meni.
Potom sednem i napišem pesmu.
O Vranju
Nikoletić: Vranje je duhovna kolevka koja je izrodila velika književna i duhovna imena, imena iz kulturnog života. Imao sam posebne veze u jednom periodu, početkom devedesetih sa vranjskim pozorištem, gledao mnoge vranjske predstave. Privlačna mi je veoma tradicionalna muzika sa ovog područja. Vranje je pre svega za mene prestonica duhovnog identiteta. U novije vreme imao sam priliku da se kao član žirija na raznim manifestacijama upoznam sa radovima dece iz Vranja, koja su osvojila mnogo nagrada i bili kulturne diplomate Vranja.
Kokošar: Više puta sam dolazio u Vranje, bio gost mnogih škola u gradu i okolnim mestima, a posebno mi je zadovoljstvo pričinilo to što sam pre nekoliko godina učestvovao na ovoj istoj koloniji. Svaki put kad dođem ovde, u meni je neko lepo osećanje koje nisam u stanju da opišem rečima i grad napuštam sa novim, lepim uspomenama. Nadam se da će tako biti i ovog puta.
Uglavnom pišem u prvom licu jednine, onda sam to ja, a u stvari dete govori iz mene.
Detetu u sebi nikad ništa nisam savetovao, ono odlučuje samo o svojoj sudbini u svojim pesmama.
Od dece možemo mnogo toga da naučimo, najlakše mi je napisati pesmu kad nešto ukradem od dece i kad me dete podstakne da napišem pesmu“, kazao je Kokošar.
Nikoletić se nadovezao da je, da bi se postalo pesnik, najbitnije opažanje.
„Pustite znatiželju da vas vodi i probajte to da oblikujete.
To sam objašnjavao i svojoj deci, a sada i unicima – ako nešto želite da postignete u životu, to morate najpre dobro da odsanjate.
Ubeđen sam da nas taj metafizički prostor iznad nas čuje.
Ako neko odluči da bude kosmonaut, ili prvak sveta u plivanju, on će zaista to i postati.
Potrebno je samo slušati svoj san, svoje želje poslati gore, a onda uložiti mnogo napora“, savetovao je Nikoletić mališane.
Književna kolonija u Vranju nastaviće se u petak, kada će u istom prostoru od 19 časova biti predstavljeno značajno dvojezično pesničko delo - Novi duhovni most.
Ova veče biće organizovano zahvaljujući saradnji sa udruženjem Dante Aligijeri u Vranju, Institutom za italijansku kulturu Beograd i Društvom novosadskih pesnika, uz učešće autora iz Italije i Srbije.
Učestvovaće pesnici Mila Mihajlović (Rim), Marta Maria Kamporeale (Bari) i Đirma Manćini (Bari), te naši autori Sunčica Radulović Torbica (Novi Sad), Perica Milutin (Novi Sad), Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske i Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine.
Ovim događajem Književna kolonija u Vranju je dobila internacionalni karakter.
Profil
Tode Nikoletić (1959) čuveni je pisac poezije i dramskih tekstova za decu. Zastupljen je u brojnim antologijama, monografijama, hrestomatijama i zbornicima, kao i u čitankama i lektiri. Njegove drame izvođene su na velikom broju amaterskih i profesionalnih pozorišnih scena širom bivše Jugoslavije. Član je Društva književnika Vojvodine, a gotovo da nema festivala i školskog teatra, gde nije izvedena neka od njegovih drama. Učesnik je mnogih međunarodnih pozorišnih festivala lutkarstva i osnivač i suosnivač velikog broja festivala za decu. Recenzirao je više od sto knjiga poezije za decu, a njegova drama Kraljevski festival je najizvođenija drama za decu u Srbiji u poslednjih 30 godina. Živi u Crvenki kao slobodan umetnik.
Miroslav Kokošar (1952) rođen je u Babićima kod Šipova. Objavio je više knjiga priča i pesama za decu i za odrasle. Za svoj književni rad je nagrađivan i zastupljen je u antologijama i udžbenicima. Mnoge pesme su mu komponovane i nagrađivane na dečjim muzičkim festivalima. Pesme su mu prevođene na ruski, engleski, rumunski, makedonski i rusinski jezik. Član je Udruženja književnika Srbije. Živi i radi u Beogradu.
