Aleksandar Saša Radulović, glumac i umetnički direktor Narodnog pozorišta u Pirotu, predsednik je žirija na ovogodišnjem 16. Malom Joakimu, festivalu predstava profesionalnih pozorišta za decu i mlade, koji se održava u Pozorištu Bora Stanković u Vranju. To je bio povod za razgovor s njim o važnim pitanjima koja se tiču dečje scene savremenog srpskog teatra.
Razgovarao: Bojan Tasić
Kakav odnos gajite prema festivalu Mali Joakim, kao glumac i umetnički direktor Narodnog pozorišta Pirot?
"Mali Joakim je u svom početku bio sastavljen sa Velikim Joakimom. Dečje predstave su se igrale ujutro, dok su se predstave za odrasle igrale uveče, te nije tajna da su predstave na dečjoj sceni ostajale u zapećku. Imam osećaj da su pozorišta na tim dečjim predstavama, koje su produkcijski bile jako siromašne, zarađivale novac, koliko da otplati put za dolazak u grad domaćin festivala Joakim Vujić. Zato je zajednica pozorišta Srbije rešila da odvoji festivale".
Kakve ste efekte konkretno očekivali?
"Smatrali smo da će produkciono poboljšati festival, što se zaista i pokazalo. U proteklih nekoliko godina festival Mali Joakim dobio je na važnosti. Pozorišta su počela da ulažu novac u produkciju, dok smo mi iz posla upoznati da nema razlike u radu na predstavi za decu i odrasle. Čak mislim da je negde teže igrati za decu. Oni su iskrenija publika".
Kako ste zadovoljni tim odvajanjem?
"Vrlo je važno i dobro što se Mali Joakim odvojio. Jedino se nadam da će nas i Ministarstvo kulture u nekom momentu sagledati i odvojiti onoliko novca koliko je potrebno. Ministarstvo odvaja, ali to opet nije dovoljna cifra. Divno je što postoje pozorišta kao što su vranjsko, kruševačko, koja gaje svoj repertoar za najmlađe. Na taj način prenose gledalačku kulturu s generacije na generaciju, što je preduslov kako bi Mali Joakim rastao i razvijao se u jedan ozbiljan dečji festival".
Dolazite iz Pirota, kakvo je stanje sa vašom dečjom scenom?
"Nažalost, moram da kažem da mi nismo uspeli u formiranju dečje publike u pravom smislu te reči. Ulažemo i trudimo se, ali raditi jednu predstavu godišnje produkciono je malo, ako govorimo o stvaranju nove publike".
Da li imate planove kako bi predupredili i poboljšali dečju scenu?
"Planovi uvek postoje, nažalost oni su ograničeni budžetom. Sve zavisi koliko te osnivač pozorišta, tj. grad, sagleda. Ne kažem da osnivač ne pogleda na nas, ali nema nikakvih naznaka da će se budžet povećavati za samo pozorište. Mi odvojimo ozbiljan novac za tu jednu dečju predstavu koju radimo. Uzimamo prekaljene stvaraoce, što se tiče literature za decu. U tom smislu sam zadovoljan. Što se festivala tiče, predajete se selektoru u ruke, potom se izbor seli u ruke tročlanom žiriju, ali ulažemo u svoje predstave".
Šta ste u novije vreme radili?
"Poslednji naslov koji smo radili bio je Ružno pače Hansa Kristijana Andersena, dramatizacija Igora Martinića. Odličan tekst koji kod nas nikada nije rađen. Generalno smo imali dosta uspeha sa dečjim repertoarom. Imamo odličnog reditelja Davida Alića, poreklom iz Pirota, koji je kod nas (što se tiče dečjeg repertoara) radio stvarno velike naslove. Mislim da ljudi iz posla još uvek pamte Malog princa, s kojim smo osvojili dosta nagrada. Potom smo radili Plavi zec slavi rođendan, koji se čak i igra ovde u Vranju. Da ne zaboravim Alisu u zemlji čuda, jedan ogroman produkcioni zahvat. Sada je i Ružno pače dobilo svoju publiku i deca odlično reaguju".
Kako profilišete dečju scenu?
"Kao umetnički direktor se trudim da dečji repertoar ima predstave koje skreću pažnju. Živimo u jednom strašnom svetu, koliko god mi zatvarali oči na užase koji nam se dešavaju. Verujem da postavljamo predstave na repertoar vrlo smišljeno i pametno. Mislim da je Ružno pače pravi naslov u vremenu kojem živimo. Jer svi smo mi u nekom trenutku bili ružno pače, nosili se problemima izopštenosti, diskriminacije, time smo želeli da se bavimo. Kada dajem izjave uvek napomenem kako mi je Ružno pače jedna od najtežih dramskih uloga. Naglašavam ovo dramskih, jer treba obratiti pažnju".
Kako doživljavate reakcije dece na predstave?
"Deca više nisu ono što mi mislimo da su. Mnogo su pametniji, žive u nekom mnogo okrutnijem svetu u kome viđaju mnogo okrutnije stvari od onih koje mi na samoj sceni želimo da prikažemo".
Da li u tom smislu treba modifikovati dečji repertoar u pozorištvima?
"Dečji repertoar se mora podići na mnogo viši nivo, jer pozorište upravo služi osvešćivanju, samim tim što nagoni gledaoce na razmišljanje".
Profil
Rođen je 1977. godine u Trebinju, BiH. Studirao je na Fakultetu umetnosti u Prištini, smer gluma, u klasi profesora Milana Plećaša. Od 2000. godine angažovan je kao glumac u Narodnom pozorištu Pirot. Od 2016. godine je umetnički direktor pirotskog teatra. Ostvario je zapažene uloge u više od pedeset pozorišnih predstava, kao i u desetak predstava za decu. Oprobao se i kao reditelj u jedanaest predstava. Za isto toliko je radio kostim i scenografiju. Pozajmljivao je glas za nekoliko dokumentarnih filmova i igrao u dve televizijske serije. Dobitnik je više festivalskih nagrada.
