Vranje - Iz Republičke izborne komisije (RIK) najavljeno je da će 12. oktobra početi štampanje glasačkih listića za glasanje na izborima za poslanike Skupštine Srbije, koji su raspisani za 25. oktobar.
Listići će se štampati u štampariji JP "Službeni glasnik", a nakon što je RIK doneo Odluku o objavljivanju ukupnog broja birača u Srbiji i Rešenje o utvrđivanju broja glasačkih listića.
Po toj odluci ukupan broj birača u Srbiji, na dan 9. oktobar 2026. je 6.450.523 (što je za mnoge diskutabilan podatak, jer čak i po zvaničnim podacima to je u rangu ukupnog broja stanovnika u Srbiji) a biće štampano isto toliko glasačkih lističa.
Naime, Srbija je po popisu iz 2022. imala 6.647.003 stanovnika, uz zabeležen trend opadanja stanovnika (u odnosu na 2011. bilo ih je oko 540.000 manje).
Glasački listići počeće da se štampaju u ponedeljak 12. oktobra u 12 časova, u prisustvu predsednika RIK Vladimira Dimitrijevića (čalana SNS-a i osobe koja, osim plate u JP "Pošta Srbije" od 220.000 dinara ima i enormna primanja u vreme izbornih ciklusa i RIK-u, o tome više OVDE), sekretara Srđana Smiljanića i članova Komisije.
Tu će biti i posmatrača ovlašćenih za praćenje rada organa za sprovođenje izbora.
Gođevac: U biračkom spisku preminuli, dupli upisi, fiktivne adrese
Ana Gođevac, članica Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti biračkog spiska, izjavila je da ne postoji politička volja da se birački spisak u Srbiji uredi pre parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar. Ona je za televiziju N1 rekla da Komisija, zbog opstrukcija nadležnih institucija, nije uspela da završi nijedan od ključnih poslova neophodnih za proveru tačnosti biračkog spiska. Prema njenim tvrdnjama, među problemima su fiktivna prebivališta, preminule osobe koje se i dalje vode u evidenciji birača, kao i slučajevi duplih upisa i identičnih matičnih brojeva. Gođevac navodi da članovima Komisije još nije omogućen pristup osnovnim evidencijama koje su neophodne za proveru podataka, uključujući matične knjige umrlih, rođenih i državljana, kao i Centralni registar stanovništva. Bez tih podataka, objašnjava, nije moguće pouzdano utvrditi koliko je netačnih upisa u biračkom spisku i koje podatke treba ispraviti. Komisija se, prema njenim rečima, obraćala Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, MUP-u, Narodnoj skupštini i drugim institucijama, ali nije dobila potrebnu podršku. O problemima su obavešteni i ODIHR i evropske institucije.
