Legat je nešto što darodavca čini srećnim, a još srećnijim onog ko taj poklon prima, izjavio je na promociji Kataloga legata Dragan Mininčić Ciga, Vranjanac koji je veći deo života proveo u Beogradu i, po okončanju plodonosne karijere jednog od najpoznatijh beogradskih antikvara, odlučio da se oduži svom rodnom Vranju.
Odužio mu se poklonivši gradskoj Biblioteci Bora Stanković oko 1.400 knjiga - monografskih publikacija, dokumenata - ali i umetničkih slika.
Biblioteka mu je uzvratila i dala javnosti na uvid ovaj poklon vredan svake pažnje - organizujući u subotu uveče izložbu (uz ilustrovani katalog koji je prati) i promovišući monografsku publikaciju - Katalog Legata Dragana Mininčića Cige.
Mininčić je na ovoj promociji ispričao da je svoj profesionalni rad započeo 1969. godine u Srpskoj književnoj zadruzi, čim se vratio iz vojske.
Prethodno je u Šestoj muškoj gimnaziji završio bibliotekarski odsek.
"Iz Vranja sam u Beograd otišao na tri meseca, da radim u antikvarijatu, dok se u Vranju ne obezbede sredstva da ja dobijem radno mesto u vranjskoj biblioteci.
Prethodno sam pričao o tom odlasku za Beograd sa tadašnjim predsednikom opštine Svetislavom Stojkovićem Encetom.
Kad sam otišao kod njega i to mu saopštio, one se onako nagnuo ka meni i rekao mi: "Odma' da begaš"...
Razmišljao sam kako će na moju ideju da odem reagovati majka, jer je ona najviše ulagala u mene i sva počast i sva ljubav bili su usmereni ka meni.
Otac mi je rekao - "idi".
I ja odem", evocirao je uspomene Mininčić.
U to vreme predsednik Srpske književne zadruge bio je Dobrica Ćosić i Mininčić je morao sa njim da razgovara o zasnivanju radnog odnosa u toj izdavaćkoj kući.
"Dobrica mi je kazao "hoćeš odmah da zasnujemo za stalno ili na tri meseca". Ja kažem na tri meseca.
Posle tri meseca moja majka dolazi i saopštava da bi ona htela da se ja vratim u Vranje.
Dobrica Ćosić, onako slatkorečiv kakav on može da bude, kaže joj: "Gospođo, Vranje sa njim neće dobiti ništa, a može biti da će sa njegovim odlaskom srpska kultura mnogo izgubiti".
Moja majka se začudi, kakve sad ja veze imam sa srpskom kulturom, ali ja ipak ostanem u Beogradu", rekao je Mininčić na promociji, nastavivši priču o događajima koji su usledili.
Katalog Legata Dragana Mininčića Cige kapitalno je izdanje Gradske biblioteke.
Ono bibliografski obrađuje vrednu, legatsku zbirku knjiga i periodike, neponovljivu i jedinstvenu celinu.
Kuriozitet predstavljaju publikacije sa posvetama autora.
"Svaka posveta ima svoju cenu.
Recimo, knjiga sa Pekićevom posvetom danas se prodaje za 300 evra, sa Andrićevom 500 evra.
Andrić je malo knjiga posvećivao.
Dolazio je retko u antikvarijat, prođe pored Akademije, ode do Kalemegdana i vrati se.
Kada bi svratio, raspitivao se ima li novih pesnika i književnika, ima li nečeg novog u svetu književnosti.
Svraćali su skoro svi poznatiji književnici, pa moram da kažem da su mi posao i život bili vrlo interesantni", kazao je Mininčić.
Na promociji Kataloga Legata Dragana Mininčića Cige govorili su autori pratećih tekstova iz kataloga.
Jovan Janjić, doktor kulturoloških nauka i dugogodišnji Mininčićev prijatelj, kazao je na promociji u Vranju da je Cigu, nakon odlaska u penziju, pitao - da li je ispunio cilj i smisao svog života, da li se pronašao u onome što je želeo da radi?
"Odgovorio je sa "da", jer je ceo njegov život protekao u znaku knjige.
I ostvario je svoju životnu misiju - sabiranje izgubljenog kulturnog blaga, što je osnovna bit antikvarijata.
On je na tome prilježno radio", kazao je Janjić, podsećajući da je Prosvetin antikvarijat otvoren u momentu kada se u državi javila dilema na osnovu čega proučavati našu prošlost.
Uvodno slovo o legatu u Katalogu napisao je Vranjanac Zoran Dimić, profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu.
On je na promociji kataloga rekao da osim muzeja, galerija, baleta, pozorišta kao institucija preko kojih se upoznajemo sa kulturom nekog naroda postoje i neke alternativne institucije "koje nisu vidljive golim okom, ali koje su jednako značajne za kulturu grada ili naroda
To su između ostalog institucije legata i antikvarijata".
"Sve velike svetske biblioteke imaju mnogobrojne legate i što više legata imaju utoliko su značajnije.
Upravo se po tome meri vrednost svih velikih biblioteka.
Ne samo po fondu knjiga koje one poseduju, nego i po legatima koje čuvaju unutar svojih zgrada", kazao je Dimić.
Diplomirana bibliotekarka Aleksandra Antić, koautorka jednog teksta u katalogu i sa koleginicom Jasminom Knežević koautorka kataloga u celosti, iznoseći "tehničke" podatke o legatu rekla je da su u zbirci zastupljene knjige "iz svih oblasti ljudskog znanja i stvaralaštva - od umetnosti, do društvenih i egzaktnih nauka, enciklopedija i rečnika", ali da su najbrojnije knjige iz književnosti i književne teorije.
"Legat je smešten kao celina u matičnom odeljenju biblioteke, vidno izdvojen i smešten u pet zastakljenih ormara.
Smeštajni prostor legata upotpunjen je sa sedam uramljenih umetničkih slika", rekla je Antić.
Govoreći o katalogu, Jasmina Knežević, koautoka jednog od tekstova, naglasila je da je on "urađen savesno, stručno i posvećeno".
Ona je citirala neke od posveta poznatih imena iz domaće i svetske književnosti koji su tokom decenija poklanjali knjige Mininčiću, a koje sada čine deo zbirke legata.
Izložba: Jedinstvena kolekcija
Kao rezultat rada projektnog tima, sa direktorom bibilioteke Zoranom Najdićem na čelu, javnosti je u subotu uveče prezentovana izložba, uz ilustrovani katalog koji je prati. Izložba, kao vizuelni informacioni instrument, iznosi na svetlost dana jedinstvenu bibliotečku kolekciju koja se nalazi na policama vranjske biblioteke i upoznaje kulturnu javnost sa dragocenim i retkim sadržajem ove zbirke. Cilj izložbe i ilustrovanog kataloga koji je podržava jeste u tome da se, osim iznošenja originalnog materijala i predstavljanje legatora, stvori atraktivna, interaktivna vizuelna postavka koja ima edukativni i afirmativni karakter, rekao je na otvaranju Zoran Najdić, direktor vranjske biblioteke. Otvaranju je prisustvovao i Mininčić, koji je tom prilikom kazao kako smatra da se predavanjem legata Vranju "odužio svom gradu".
