Pre trideset jednu godinu, na današnji dan, Srpski pokret obnove (SPO) organizovao je prve masovne demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića, sa sloganom "Miting protiv petokrake", na Trgu Republike u Beogradu, a na njima su tada učestvovali i neki članovi opozicionih stranaka iz Vranja.
Autobusom skopskih registarskih tablica, oko 60 članova Srpskog pokreta obnove iz Vranja krenuli su na beogradski miting opozicije organizovan "protiv uređivačke politike Radio televizije Srbije".
U Beogradu su se pridružili Vuku Draškoviću u Ulici Džordža Vašingtona.
Masa demonstranata probila je kordon na Trgu Republike, a Vuk Drašković najpre govorio sa prostora kod spomenika knezu Mihajlu, a zatim sa balkona Narodnog pozorišta.
Policija je napala mitingaše suzavcem i vodenim topovima, među kojima su bili i Vranjanci, kod tadašnje zgrade Skupštine Srbije.
U kasnim popodnevnim satima čulo se da dolaze tenkovi tadašnje JNA.
Po povratku članova SPO-a u Vranje čekalo ih je privođenje u ondašnji Sekretarijat unutrašnjih poslova (SUP).
Sada pokojni Zoran Ilić Grešk, u to vreme predsednik vranjskog odbora SPO-a, Nenad Stošić Šiza i drugi članovi stranke držani su u SUP-u od 8 ujutro do 20 sati uveče.
Saslušavali su ih pripadnici javne bezbednosti i DB-a.
Međutim, onda je stigla vest da su studenti u Beogradu probili kordon policije kod Brankovog mosta i tada su SPO-ovci pušteni iz vranjske policije.
Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković rekao je u to vreme za NIN da Srbija "ide ka članstvu u Evropskoj uniji, ali je sve više onih koji traže zaokret ka Rusiji i Kini".
"Današnja opozicija i ne liči na onu 90-tih.
Udaljena je od ljudi, njihovih nevolja i htenja, nepokretna, odveć razdrobljena, bez jasnog programa i cilja.
I gotovo svi su protiv onoga protiv čega, zbog državnih i nacionalnih potreba, ne bi smeli biti.
Protiv Briselskog sporazuma, mini šengena, razvojnog i strateškog povratka Amerike u Srbiju", rekao je Drašković lane, na tridesetogodišnjicu protesta.
Deveti mart
Protest 9. marta 1991. godine organizovan je u ime pobune protiv režima i uređivačke politike državne televizije koja je bila neobjektivna, puna optužbi i uvreda na račun opozicije i u službi propagande za tadašnji režim Slobodana Miloševića, zbog čega su je zvali "TV Bastilja". Oko 100.000 demonstranata zahtevalo je smenu generalnog direktora Dušana Mitevića i četiri urednika RTS-a Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova. Zabrana mitinga, jake snage policije, pokušaji da se građani rasteraju suzavcem, vodenim topovima, gumenim mecima, konjicom i silom, prebijanje demonstranata bili su način na koji se tadašnji režima Slobodana Miloševića za obračun s neistomišljenicima. U sukobu demonstranata i policije bilo je povređeno više od 200 ljudi. Poginuo je policajac Nedeljko Kosović. Policija je pucala bojevom municijom i tada je ubijen 17-godišnji Branivoje Milinović. Uhapšen je predsednik SPO Vuk Drašković i zabranjen je rad Televizije Studio B i Radija B92. Kao odgovor na to 10. marta studenti su krenuli iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi i tako je počela „plišana revolucija“. Posle nekoliko dana protesta zahtevi studenata su usvojeni, Vuk Drašković je pušten iz zatvora. Ministar policije Radmilo Bogdanović je podneo ostavku. Rukovodstvo RTV Beograd je bilo smenjeno, a Studio B i Radio B92 su nakon zabrane nastavili da rade.
