Četrdeset peti Borini pozorišni dani biće otvoreni u utorak 21. oktobra, kada će ansambl vranjskog teatra od 20 časova, u svom Pozorištu Bora Stanković, premijerno izvesti ostvarenje Proslava, u režiji Marka Torlakovića.
Ova predstava jedna je od sedam u zvaničnoj selekciji i konkurišu za pet festivalskih nagrada i nagradu publike.
Ovi Borini pozorišni dani biće održani pod sloganom Smeh, tišina, istina i još ponešto.
Festival će trajati do 28. oktobra.
Nagrade se dodeljuju u četiri zvanične kategorije: za najbolju predstavu, za dramaturgiju, dramatizaciju ili adaptaciju, za najbolju mušku ulogu, za najbolju žensku ulogu.
Peta je nagrada publike koja nosi ime "Radoslav Radivojević", po pokojnom direktoru vranjskog teatra i utemeljivaču festivala.
Od prošle godine dodeljuje se i šesto priznanje - Nagrada Grada Vranja, za neki od segmenata koji nije obuhvaćen prethodno pomenutim nagradama.
Festivalski žiri, koji će odlučivati o nagradama, ove godine čine pozorišna kritičarka Nataša Gvozdenović, dramaturg iz Makedonije Trajče Kacarov i pozorišni reditelj iz Sofije Vasil Vasilev (predsednik žirija).
Sve festivalske predstave počeće u 20 sati.
Karte se mogu kupiti na biletarnici pozorišta i onlajn na sajtu vranjskog teatra.
Reč selektora
"Selekcioni ciklus za 45. Borine pozorišne dane obuhvatio je gledanje četrdesetak predstava iz celog regiona. Bez unapred definisanog koncepta, ipak sam pokušao da u prethodnih nekoliko meseci sagledam pozorišnu produkciju koja se temeljila na umetnički vrednim, književno - dramaturški relevantnim delima. Ovo opredeljenje zasnovano je, s jedne strane, na uverenju da je primarni preduslov za odličnu predstavu kvalitetan tekstualni predložak, bez obzira da li je reč o originalnoj drami, dramatizaciji proze, ili autorskom projektu, a s druge, činjenica da ovaj renomirani festival čuva sećanje na velikog srpskog književnika prefinjenog literaranog stila i impozantnog stvaralačkog opusa. Ono što je primetno u većini tih ostvarenja jeste da su ona u dinamičnom dijalogu sa stvarnošću i aktuelnim društvenim okolnostima, pri čemu vešto izbegavaju banalnu dnevnu politizaciju. Retki su kreativni izleti u svojevrsnu formu eskapizma, a na sreću, gotovo da nisam video predstave čija je jedina svrha besmislena zabava i podilaženje ukusu manje zahtevne publike. Vrhunski teatar je oduvek bio mesto kritičkog sagledavanja vremena i prostora u kojima svi zajedno egzistiramo, ističući univerzalne pojave i fenomene celokupne ljudske civilizacije, hrabro progovarajući o problemima društvenih uređenja, duhovnoj sferi života, političkoideološkim zabludama i manipulacijama, etičkim normama, sudbini pojedinaca i psihološko-emotivnim karakterima junaka čije priče na sceni oživljava. Nadam se da će idejno-tematska, žanrovska i stilska heterogenost izabranih predstava pružiti priliku publici da se iskreno suoči sa takvim bogatstvom raznolikosti".
(Miroslav Miki Radonjić)
