Na dan kada se slavi Svetski dan Roma, portal dnevnog lista Kurir objavio je tekst o jednom od najboljih romskih fudbalera koji su igrali na ovim prostorima - Dejanu Osmanoviću iz Vranja koji, osim što u ponedeljak proslavlja ovaj praunik, slavi i ćerkin rođendan.
Podsećanja radi, Osmanović je rođen 29. januara 1973. godine u Vranju.
Tokom bogate karijere ostavio je dubok trag nastupajući u Srbiji, ali i Španiji i Brazilu.
Popularni Kaleja najbolje partije pružao je u kulskom Hajduku, ali je ka velikoj sceni krenuo iz rodnog Vranja.
Davne 1996. godine otišao je na probu u Hajduk i tada je počelo pisanje istorije.
"Te 1996. sam došao na probu od mesec dana u Kulu kao anoniman igrač.
Tadašnji trener Miroslav Vukašinović je video u meni potencijal i odmah me ubacio u prvu ekipu.
Na treninzima i pripremnim utakmica sam igrao i davao golove i tako sam i počeo da igram u Hajduku", podseća se u tekstu.
Nije mu puno trebalo da se probije među najbolje strelce na domaćoj sceni, pa je sezonu 1998/99 koja je prekinuta zbog NATO agresije završio sa 16 pogodaka i bio je najbolji golgeter.
To ga je preporučilo španskoj Ekstramaduri.
"Te 1999, kada je bilo bombardovanje, tri, četiri meseca nismo trenirali pa sam u Ekstremaduru otišao nespreman, sa viškom kilograma i prošao kako sam prošao tamo", rekao je Osmanović.
Ubrzo je usledio povratak u njegov Hajduk, a u sezoni 2000/01 je dao 25 golova na 24 utakmica.
Ukupno se 101 put upisivao u strelce za klub iz Kule i tako postao njihov najbolji napadač u istoriji.
Zatim se Dejan Osmanović otisnuo put Brazila, u Vitoriju iz Baije.
"U Brazilu je bilo i golova i svega, imao sam kompletne pripreme pa je to mnogo značilo.
Ali, da vam kažem, tamo je uvek bilo paklenih 45 stepeni, u trening kampu smo bili od osam ujutro do osam uveče.
Tamo smo i trenirali i odmarali, jeli, sve.
Bilo je dosta naporno, ali sam se privikao u tih godinu dana", ispričao je jednom prilikom Osmanović.
Na kraju mu je ostao samo jedan san - da zaigra za Partizan, klub koji mu je u srcu.
"Taj Partizan, to mi je jedina neostvarena želja.
Bilo je nekih kontakata, ali to ja nisam mogao da utičem.
Preko kluba je to sve išlo.
Bio sam zanimljiv i Crvenoj zvezdi, ne znam zašto nije došlo do transfera.
Međutim, svaku utakmicu sam radio, spremao se, želeo sam da uspem.
Zadovoljan sam svim što sam postigao.
Jednostavno, imao sam talenat, veru u sebe, znao sam da ću uspeti.
To me je teralo da se dokazujem u svakoj utakmici i to što sam Rom me je takođe teralo da napredujem još više", prenosi Kurir neke od njegovih izjava.
Uspeo je i da dođe do reprezentacije.
"Imao sam pet nastupa u Indiji na Sahara kupu, kada smo osvojili prvo mesto.
Pošto sam bio jedan od vodećih strelaca u našoj ligi, možda sam mogao i više da igram, ali ne kajem se.
Bila je ogromna konkurencija u špicu i ja sam zadovoljan sa tih pet nastupa.
Bitno mi je da sam zaigrao u dresu reprezentacije, a to je san svakog igrača", naveo je Osmanović.
Život Osmanovića nije mazio, pa je je posle igračke karijere završio kao vozač.
"Vozio sam kombi, dve, tri godine.
Ljudi su me prepoznavali.
Situacija je bila takva, to mi je bio jedini izvor prihoda.
Šta da se radi, to je sve život", kazao je.
Nastupao je legendarni napadač pored Hajduka, Ekstramadure i Vitorije iz Baije i za Budućnost Banatski Dvor, Smederevo, Bežaniju, Banat, Dinamo iz Vranja, Radan iz Lebana, kao i za Radnički iz Vranja gde je danas trener i predsednik kluba.
Snimak njegovog ispraćaja u vojsku 1991. godine, kada je rat zahvatio Jugoslaviju, i dan danas se smatra kultnim.
Godine 2021. dobio je specijalno priznanje Grada Vranja za dostinuća i promociju vranjskog sporta.
