Političari protiv novinara: U februaru 171 verbalni napad

Vranje - Tokom februara 2026. godine, Slavko Ćuruvija fondacija zabeležila je najmanje 171 verbalni napad na kritički orijentisane medije i novinare od strane najviših državnih i partijskih funkcionera.

Iako je reč o najkraćem mesecu u godini, ovo je najveći mesečni broj verbalnih napada koji je Slavko Ćuruvija fondacija do sada zabeležila.

U diskreditaciji i etiketiranju novinara i medija u februaru učestvovalo je najmanje 17 funkcionera, a najaktivniji su bili: narodni poslanik SNS-a Nebojša Bakarec (71), narodni poslanik SNS-a Milenko Jovanov (32), predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić (21), predsednik Srbije Aleksandar Vučić (9) i predsednik SNS-a i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević (9).

U napadima su učestvovali i: ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, ministar kulture Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Nemanja Starović, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka privrede Adrijana Mesarović, narodni poslanik SNS-a i predsednik Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić, narodni poslanici SNS-a Biljana Pantić Pilja, Vladimir Đukanović i Milan Radin, narodna poslanica Saveza vojvođanskih Mađara Elvira Kovač, poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević i član glavnog odbora SNS-a Siniša Vučinić.

"Kao i prethodnih meseci, na meti napada tokom februara najčešće su bile televizije N1 i Nova S, nešto ređe dnevnik Danas, a po prvi put se među napadnutim medijima našao i Istinomer zbog teksta Vučićev ansambl.

Napadnuti mediji tradicionalno su etiketirani kao antisrpski, ustaški, blokaderski i blokadersko-tajkunski, mediji kriminalca Šolaka, trovački mediji, a novinari tih redakcija kao lažni novinari Šolakovih glasila, cinici sa tajkunskih medija, idioti na N1 i Nova S, lobisti sa N1 i Nova S, društveno-politički radnici koji se predstavljaju kao novinari, tobožnji novinari i slično", navode iz Ćuruvija fondacije.

Februar je, dodaje se u saopštenju, obeležilo ozbiljno targetiranje kritičkih novinara od strane Centra za društvenu stabilnost, organizacije blisko povezane s vladajućom strankom, poznate po napadima na kritičare vlasti.

"Nakon što je u januaru demonizovala novinara i predsednika Upravnog odbora ANEM-a Verana Matića u okviru takozvanog dokumentarnog serijala, ova organizacija je u formi spiska sa 45 imena najavila nastavak serijala targetiranja novinara i kritičara vlasti.

Na tom spisku nalazi se 40 medijskih radnika, od čega je 37 nezavisnih novinara i novinarki.

Niko od političara na vlasti nije osudio ovakav sadržaj, a neki su ga i promovisali na svojim nalozima na društvenim mrežama.

Resorni ministar Bratina izjavio je kako smatra da je reč o istraživačkom novinarstvu i da u njemu ne vidi značajan potencijal za ugrožavanje bezbednosti novinara koji su se našli na spisku", navodi se u saopštenju fondacije "Slavko Ćuruvija".

U najvećem broju slučajeva zabeleženih u februaru, "radilo se o direktnim napadima u kojima su javni funkcioneri diskreditovali medije i novinare, omalovažavajući njihovu profesionalnost, nezavisnost i profesionalni integritet".

"Svaki deseti napad podrazumevao je etiketiranje novinara i medija kao izdajnika i plaćenika, a svaki peti njihovu dehumanizaciju.

Takođe, više od petine napada uključivali su optuživanje novinara i medija za inspiraciju, pripremu ili podršku krivičnim delima.

Ovaj trend posebno je intenziviran pred kraj meseca, kada su dva muškarca uhapšena pod sumnjom da su pripremali ubistvo predsednika Srbije i članova njegove porodice, što je, navodno, posledica njegove dehumanizacije u medijima.

Najveći broj povoda za napade na kritičke medije u februaru tiče se korporativnog restrukturiranja Junajted grupe, u okviru koje deluju televizije N1 i Nova S.

U javnosti je prisutna opravdana bojazan da će doći do promene uređivačke politike ovih medija i gašenja jedine medijske platforme vidljive u najvećem delu zemlje na kojoj se mogu čuti kritički glasovi, ali nosioci vlasti su vest o postavljanju novog uredničkog odbora iskoristili za dodatnu diskreditaciju ovih medija.

Diskreditacija je pre svega imala formu likovanja (Žaklina u komi. Draža se olešio. Obućka na wc šolji. Bugarin se našmrkao belog. Raspad sistema“ – Nebojša Bakarec), ali i insinuacija u vezi sa finansijskim poslovanjem ovih medija i svođenja pitanja javnog informisanja u interesu javnosti na pitanje slobode privatnog vlasništva.

Tako je, na primer, predsednik SNS-a i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević izjavio „napadaju Vučića što je Šolak uzeo nestvarno mnogo za svoj deo koji je prodao“, dok je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić ovu vest prokomentarisala sledećim rečima "Bogovi. Oni nisu prodati, Šolak i ekipa uzeli i podelili 1,5 milijardi evra, vlasnik je isti, Brent Sadler je ćaci, a za sve ovo je kriv @avucic !? Ko razume, shvatiće. Bottom line - kod njih je jedino i uvek važno da je kriv Vučić. Za šta i kako - koga briga.“, prenose u saopštenju iz Ćuruvija fondacije.

Kako navode iz fondacije, najčešći povodi za napade su bili rekonstrukcija Junajted grupe (68), dnevna politika (45), hapšenje osumnjičenih za pripremu atentata na predsednika Republike (16) i protest u Novom Sadu u vreme obeležavanja jubileja Matice srpske (15).