Meni je Cibulka došao upravo iz sfere dubinskog nesvesnog sadržaja, naravno kad sam ga osvestio i zgrabio onda sam mogao da trčim, da radim s njim šta god hoću; ali istinski, ja ne znam odakle mi, on je tako došao, nametnuo mi se, a kada vam se junak nametne, to je znak da ste na dobrom putu", rekao je u Vranju književnik Mihajlo Pantić, govoreći o svojoj najnovijoj knjizi Roman o Cibulki.
Gostujući u sklopu programa Pisac u fokusu, u organizaciji Biblioteke Bora Stanković, a povodom dana ustanove, Pantić je kazao da junaci u jednom momentu piscu nametnu svoju volju.
"Vi onda s tim likom ne možete da radite baš šta god želite", rekao je Pantić govoreći o svojoj poslednjoj knjizi priča.
Kroz sudbinu neobičnog čoveka sa margine Mihajlo Pantić je u ovoj knjizi ispričao "dirljivu, pomalo ironičnu, ali toplu ljudsku priču o našim lutanjima i nadanjima u poslednjih nekoliko decenija".
Književnica iz Vranja Sunčica Denić rekla je da je u Romanu o Cibulki "sve jednostavno".
"Pisanje kao dar, viđenje kao dar, znanje kao dar.
Tako je u mnogim knjigama koje je napisao o drugima, govoreći o sebi i o svom svojstvu.
Cibulka, novobeogradski alkoholičar ili bolje reći pivopija, bivši bokser i usamljenik, posrnuli heroj, kako bi rekao Gojko Božović, jedan je od mnogih sa Novog Beograda i niko među njima.
Pantić majstorski gradi priču o Cibulki.
Roman je nalik na bezbolnu propoved, moćna je zamena za teške životne teme, govori o sažaljenju ili samosažaljenju, o tuđoj agresiji ili svojoj milosti, a može i obrnuto, mada se time Cibulka ne opterećuje.
O žudnji i nagonu, osim onog za pivom, mnoga pitanja ostaju otvorena", rekla je Denić.
E, sad - gde je sve to nestalo, a rezultat je ugradnje u lik lišen pokreta i zlobe, dodala je ona.
"Da li se ljudi sa margina vide kao trajno nebitni i koliko je ta pseudosloboda bezvredna i, na kraju, da li je susret sa ovakvim likovima i stanjima potreba za onim što običan čovek ne može da dokuči, npr. sirotinjstvo, askeza, obestrašćenost itd", pitala je Denić Pantića.
Pantić je uzvratio da su pisci iz generacije sa kojima je savremenik, pa i nešto mlađi, zaokupljeni pitanjem marginalnosti, pitanjem pripovedanja o ljudima sa tzv. ruba.
Nulta tačka srpske književnost u tom smislu počinje knjigom o ljudima od kojih su neki sumasišavši, ali su u suštini svi refleks bednih ljudi - to su Božji ljudi Bore Stankovića.
U nekom trenutku shvatio sam da ne mogu da zamislim pripovedanje koje nije u vezi sa nekim prethodnim pripovedanjima.
Moje opredeljenje je da čitalac mora da prima priču ne osećajući da uopšte čita, da uroni u svet koji mu se sugeriše pripovednim tekstom.
U drugom sloju, mnogi će u podtekstu ove knjige primetiti mnogo referentnosti na svet književnosti, mnogo odazivanja, odazivanja na mnoge pisce koji su postali deo mog mišljenja.
U vašem procesu pisanja učestvuju i svi oni koje ste čitali, samo što se oni oglašavaju sa granice nečeg nesvesnog", rekao je Pantić.
Junaci se u novijim pričama Mihajla Pantića, kao i velika većina današnjih ljudi, najčešće "ne osećaju dobro u svojoj koži i u svom životu", napisao je Gojko Božović u recenziji.
"Od traganja za razlogom zašto je to tako, i narativizacijom delanja ili nedelanja likova u odgovarajućem, mahom svakidašnjem okruženju, nastaje priča kojom se, onoliko koliko je to moguće, prevazilazi zadati egzistencijalni okvir, po pravilu nedostatan za ostvarenje žudnji i očekivanja junaka…
Taj smisao oni, najpre, pokušavaju da otkriju u ljubavi i iskupljujućoj priči.
I upravo se ta njihova naizgledna običnost čini vrednom priče, baš onako kako je to ustanovljeno u srpskoj, evropskoj i svetskoj pripovedačkoj tradiciji", naveo je Božović.
Program Pisac u fokusu sa Mihajlom Pantićem organizovala je Biblioteka Bora Stanković u Vranju.
Profil
Mihajlo Pantić rođen je 1957. godine u Beogradu. Srpski je književnik, kritičar i univerzitetski profesor. Bio je urednik u više izdavačkih kuća (Matica srpska, Filip Višnjić, Otkrovenje, Albatros plus) i više listova i časopisa (Književna reč, Književne novine, Letopis Matice srpske, Sarajevske sveske i dr.). Bio je u karijeri stalni kritičar Naše borbe, Politike, Vremena, Danasa, NIN-a i saradnik gotovo svih književnih časopisa koji su izlazili i dalje izlaze u Srbiji i regionu. Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1981, a na istom fakultetu 1998. godine odbranio doktorat o temi "Modernističko pripovedanje". Napisao je dvadesetak knjiga priča koje su prevođene na dvadesetak svetskih jezika. Izdao je ukupno pedesetak knjiga, uključujući osim priča studije, eseje, književne kritike i antologije. Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada - Brankove, Andrićeve, Kočićevog pera, Nagrade Borisav Stanković, kao i nagrada Grigorije Božović, Branko Ćopić, Moma Dimić i drugih.
Preuzimanje dela teksta (samo prva tri pasusa) je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.vranjenews.rs.
