Delo Borisava Stankovića još uvek je tako vitalno, jer mi tek pronalazimo novi način da prikažemo taj njegov svet, rekao je u Vranju na večeri dobitnika Borine nagrade, ovogodišnji laureat - književnik Vladimir Pištalo.
"Jedno vreme je Borino Vranje bilo prikazano šematski i načelno, a u stvari njegovi likovi su jako lični.
Naravno da oni predstavljaju samo jedan svet, ali sama činjenica da oni uglavnom imaju samo nadimke - poput Koštane, Mitketa ili Gazda Mladena - govori o tome da se radi o konkretnom čoveku.
On je, naravno, kao Vranjanac starog kova znao šta je značilo biti član porodice, ili ne biti od kolena, ali je uvek te svoje individualne likove ostavljao da budu ono što oni jesu.
Borina strast je takođe ono što budi interesovanje za njegova dela.
Kod Andrića, recimo, mnogi ne prepoznaju tu istu osobinu.
Moja knjiga Sunce ovog dana - Pismo Andriću je zapravo knjiga eseja o našem jedinom nobelovcu, napisanih u formi obraćanja.
Tu sam govorio o strasti (esej Priča o strasti) i, naravno, pominjem i Boru", rekao je Pištalo poslednje večeri 57. Borine nedelje, pročitavši potom ovaj esej.
Govoreći o svom romanu Tesla, portret među maskama, ali i o književnom stavralaštvu uopšte, Pištalo je podvukao da je tu najvažnije jesta "da lik bude živ".
"Neko pametan je rekao da se čovek može identifikovati samo sa živim likom, ne sa mrtvim, ili papirnim, ni sa pametnim - nije to dovoljno.
To što je neko pametan u knjizi, nije dovoljno da bi ga čitalac sažaljevao, da vas srce zaboli za tim čovekom.
Jednom je pokojni Čarls Simić rekao, gledajući neki film, "kad bi glavni junak sad umro, meni bi bilo svejedno".
Jer, stvaralac nije izgradio tu vezu, nije ga gledalac zavoleo, nije taj čovek oživeo za njega.
Taj posao oživljavanja je najvažniji u književnom delu", kazao je Pištalo.
Nenad Šaponja, srpski pesnik, esejista, književni kritičar i putopisac, te glavni urednik izdavačke kuće Agora i direktor Kulturnog centra Miloš Crnjanski u Novom Sadu, rekao je da je Vladimir Pištalo vitez književnosti.
"To se razotkriva tokom četiri decenije koliko sam njegov prijatelj i izdavač.
Obično pisac bljesne, posle drži određeni standard, a Pištalo stalno napreduje.
Objavio je trinaest knjiga i svaka od njih je drugačija".
Kada je roman o Tesli izašao pre trinaest godina, na sajmu knjiga prodali smo kao mali izdavač svega dvanaest primeraka, a trebalo je da se proda makar 250 da bi se investicija isplatila.
Onda je vrlo brzo stigla NIN-ova nagrada i knjiga je počela da se prodaje.
Prodali smo 6.000 primaraka za nedelju dana.
Ali, to je najmanje važno, zapravo je najbitnije da je to knjiga koja živi u ljudima i koja se prepoznaje", rekao je Šaponja.
Uručenje Borine nagrade Vladimiru Pištalu bilo je trideset treće po redu od ustanovljenja nagrade.
Nagradu je piscu uručio Miroslav Cera MIhailović, urednik Književne zajednice Borisav Stanković.
Zahvaljujući sa ona ovakvoj časti, Pištalo je rekao da je Bora Stanković neizbežan deo naše kulture.
"Ne bih umeo da mislim o našoj književnosti bez Bore Stankovića.
On je uvek bio tu kao zid naše kulture.
Ono što je kod njega i Ive Andrića zaista veoma slično, to je da se nikad nisu odrekli tog starog.
Obojica pisaca su morali da naprave jednu važnu odluku - nisu poslušali da se okanu beg-efendija i okrenu Zapadu.
Oni su obojica napravili to ogromno delo jer su bili svoji, nisu slušali nikoga", rekao je Pištalo.
Programom pod nazivom Veče dobitnika Borine nagrade završena je 57. Borina nedelja.
Organizator manifestacije bila je Književna zajednica Borisav Stanković, a pokrovitelj Ministarstvo kulture.
Profil
Vladimir Pištalo rođen je 1960. u Sarajevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a zvanje mastera stekao na Univerzitetu u Nju Hempširu, na odseku za američku istoriju, gde je i doktorirao (sa tezom Srbi u dijaspori). Prvo delo Slikovnica objavio je 1981. godine. Slede knjige Noći (1986), Manifesti (1986), Korto Malteze (1987), Kraj veka (1990), Vitraž u sećanju (1994), Priče iz celog sveta (1997), Aleksandrida (1999), Milenijum u Beogradu (2000), Tesla, portret među maskama (2008), Venecija (2011), Sunce ovog dana (2017), Značenje džokera (2020). Dobitnik je brojnih nagrada među kojima su Meša Selimović za zbirku eseja Značenje džokera, Grigorije Božović za roman Sunce ovog dana, Kočićevo pero za roman Venecija, nagrade za najprodavanije knjige u Srbiji za romane Venecija i Tesla, portret među maskama. Za ovaj poslednji roman u januaru 2009. dobio je Ninovu nagradu. Početkom 2010. usledila je i Nagrada bibilioteke Srbije za najčitaniju knjigu u bibliotekama Srbije tokom 2009. godine. Predavao je na Koledžu Beker, Lester i Vuster, Masačusets, na Univerzitetu u Beogradu i na Univerzitetu u Nju Hempširu. Od 2019. godine predsednik je Kulturnog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, a od 2017. urednik je Projekta književnih prikaza, Srpske studije, dok je od 2010. koordinator grupe za program Dijalog civilizacija: društveni konflikt na Balkanu Univerziteta Nortistern. Bio je rukovodilac projekta Održivost i kultura na Institutu za održivost Univerziteta u Nju Hempširu, urednik časopisa Književna reč i Delo, pisao je scenarija za TV Beograd i bio je viši urednik u nedeljniku Železničke novine. Radio je na Beker koledžu u Vusteru, Masačusets, gde je predavao američku i svetsku istoriju. Početkom februara 2021. Vlada Srbije imenovala ga je za v.d. upravnika Narodne biblioteka Srbije.
