U prvi mah moj roman je kontraintuitivne formulacije, postoje nekakva jezička rešenja koja ne izgledaju kao da su tipično književna, ona su zapravo uporedo poetska i čitava im osnovna intencija jeste da se pokaže kako su u stvari te neke ratne okolnosti u bitnom smislu odredile junaka.
Junaka koji nastoji da se pokaže, da se ustanovi kao potpuno izvestan subjekt.
Moj junak se nada da se nije zaista desilo ono se desilo, rat - rekao je u Vranju na promociji svog romana "Zabluda svetog Sebastijana" pisac Vladimir Tabašević, nedavno nagrađen NIN-ovom nagradom za 2018. godinu.
Ovom promocijom otvoreni su drugi "Borini književni dani" u Vranju, manifestacija koja se organizuje pod pokroviteljstvom grada Vranja.
Uzimajući kao podtekst priču o Svetom Sebastijanu, vođi pretorijanske garde koja je progonila hrišćane, Tabašević "problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj".
Zablude o nama koji "činimo dobro", zablude o našim pravedničkim nastojanjima, zablude u kojima često držimo druge kako bi naše "spasiteljske misije" imale "publiku".
Tabašević je temu knjige poistovetio sa svakodnevnicom u kojoj živimo, u kojoj smo, kako je rekao, "podvojeni na javni identitet i na samorazumevanje".
Razgovor sa piscem vodila je Jasmina Radojičić, urednica u izdavačkoj kući "Laguna".
PROFIL
Tabašević je rođen 1986. u Mostaru, autor je i više knjiga poezije, njegov prvi roman "Tiho teče Misisipi" bio je u užem izboru za Ninovu nagradu. Osnivač je i jedan od urednika internet časopisa "Prezupč" koji se bavi pitanjem klasnih odnosa u društvu.
Otvarajući zvanično manifestaciju posvećenu najvećem Vranjancu Borisavu Stankoviću gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković podsetio je da je da su Vranje i Bora "neraskidiva celina".
- Bora je naš grad stavio u svetski književni prostor.
Temelje lokalnog identiteta, koje neguju i podržavaju i sami Vranjanci, ocrtalo je svako napisano slovo u njegovim delima.
Vranje nosi Borin gen - kazao je Milenković.
Govoreći o povezanosti poznatog književnika i njegovog rodnog grada, direktor Javne biblioteke Bora Stanković Zoran Najdić kazao je da je Vranje "nadahnulo Borisava Stankovića, pokrenulo ga na stvaranje, udahnulo mu poeziju života".
- Pisac se odužio svom gradu time što ga je naselio tvorevinama svoje stvaralačke mašte - potencirao je Najdić.
Borini književni dani trajaće tri dana, a nastaviće se u petak od 10 časova ujutro kada će Elena Prendžova, pesnikinja i slemerka iz Skoplja i Nemanja Stojković Bleki, pesnik iz Vranja, održati književnu radionicu za srednjoškolce u Sali periodike Biblioteke Bora Stanković u Vranju.
Od 17 časova u Vranjskoj Banji biće održano "Književno popodne" sa pesnicima iz Udruženja književnika Vranja - Blagojem Savićem, Miroslavom Manasijevićem, Miletom Kostićem i Žikicom Dimitrijevićem.
U petak u 19 časova u sali periodike Gradske biblioteke biće održana promocija knjige "Jugo uvek okreće na buru" spisateljice Laure Barne.
LAURA BARNA
U romanu Jugo uvek okreće na buru Laura Barna preispituje mogućnost emotivne bliskosti dvoje ljudi za koje je ljubav pre inspiracija nego relacija. Može li se biti posvećen drugom, a ostati svoj? Može li se beskompromisno voleti? Konačno, koliko se daleko može otploviti u odnosu u kojem jugo uvek okreće na buru? Laura Barna je pripovedač, prozni pisac, romansijer i esejista. Školovala se u Herceg Novom, Splitu i Beogradu. Njene priče, eseji, kao i likovne kritike zastupljeni su u domaćim i inostranim antologijama, zbornicima, almanasima i godišnjacima. Do sada je objavila romane Protovir (2003); Nevolje gospodina T. ili suteren (2005); Crno telo (2007, 2010); Moja poslednja glavobolja (2008, 2012); Četiri elementa (2009); Sanatorijum pod belim (2009); Đorđoneova kletva (2011); Pad klavira (2013); Crveni presek (2015). Dobitnica je mnogih nacionalnih književnih nagrada. Njene priče i eseji prevedeni su na mađarski, slovački, poljski i engleski. Član je Udruženja književnika Srbije.
(Izvor: Laguna)
