Piše: Ana Ogrizović, dramaturškinja
Takmičarski program Borinih pozorišnih dana u Vranju nastavio se još jednim veoma uspešnim ostvarenjem i ozbiljnim suparnikom u trci za nagrade festivala, Izbiračicom Koste Trifkovića u produkciji Subotičkog pozorišta.
Rediteljka Iva Milošević koristi svoje obimno iskustvo u različitim pozorišnim žanrovima i stilovima da se pozabavi još jednim klasikom dramske književnosti i napravi subverziju teksta.
Izbiračica spada u lektiru maltene svakog stepena školstva i uglavnom se tumači kao komedija karaktera, naročito na račun luckaste i razmažene glavne junakinje Malčike.
Opisuje se kao simpatična priča puna vrcavih dijaloga, slatko blesavih likova i smatra se srećno završenom za sve junake, pa čak i za Malčiku jer, Bože moj, makar nije ostala sama.
Rediteljka nam svoju retoriku pokazuje već u prologu bez potrebe za rečima.
Malčiku upoznajemo kao balerinu unutar muzičke kutije, na vršcima prstiju špic-patika, čije konce pokreću njeni roditelji.
Kostimi junaka kreću se između različitih epoha poput baroka i klasicizma, dok svi osim Malčike imaju lica obojena nalik junacima iz komedije del arte.
Balet i kodifikovani pokreti inspirisani komedijom del arte se prožimaju kroz ceo komad i uglavnom uspešno razbijaju monotoniju Trifkovićevih dijaloga.
Ovi pokreti su vrlo svedeni u komadu, mogli su da se koriste intenzivnije kako bi se održao tempo, jer u nekim momentima dolazi do zamora od Trifkovićevštine.
Scenski pokret vrlo je vešto iskorišćen u sceni gde Saveta skoro prizna svoju ljubav Branku.
Njihov ples prelepo podvlači čežnju i muku koja se u komičnom tekstu uglavnom ne ispoljava u tolikoj meri.
Vojvođanština je očuvana u karakterizaciji likova koji pričaju stilizaciju stilizacije vojvođanskog govora, dok su majka i otac slika i prilika lale i sose.
Treba pomenuti i realizaciju sluge Jovana koji se pojavljuje niotkuda, tek da posluži, a sve čuje i sve zna, kao veoma komična patrijarhalna utvara u klasicističkom kostimu.
Komentar i subverzija teksta zaokružuju se na kraju kad Malčikin osmeh pada, kao kod lutke u horor filmu, gde opet bez reči shvatamo kako ne prisustvujemo tipskom srećnom završetku koji nam se nameće u razgovoru o Izbiračici.
Nisam bila oduševljena kad sam čula da gostuje Izbiračica, misleći da ću opet gledati Izbiračicu u mizogenom ruhu kakvo susrećem celog života u bavljenju ovim tekstom.
Međutim, Iva Milošević je iskoristila priliku da kroz kič i komediju pruži društvenu kritiku komada i ovu zamisao je uspešno realizovala, zajedno sa odličnim glumačkim ansamblom.
Iz tog razloga sam vrlo srećna što sam imala priliku da vidim ovaj komad i toplo ga preporučujem, naročito osnovnoškolcima koji se prvi put susreću sa Izbiračicom, u nadi da ćemo ovu priču početi konačno da tumačimo kroz vizuru 21. veka u kome se već neko vreme nalazimo.
Profil
Ana Ogrizović rođena je 1999. godine u Vršcu. Završila je Filološku gimnaziju, sa japanskim kao prvim jezikom. Bila je aktivni volonter i učestvovala u realizaciji brojnih umetničkih festivala u Beogradu. Dobitnica je nagrade "Borislav Pekić" 2018. godine za esej. U gimnaziji se ohrabruje i objavljuje kritike, a tokom studija i kratke priče i poeziju. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom studija je radila kao dramaturškinja dvaju studentskih predstava i TV emisije. Bila je Q&A moderatorka na pozorišnom festivalu FIST 2021. i gostovala kao kritičarka festivala izvedbenih umetnosti u Rijeci iste godine. Autorka je i nekolicine kratkih filmova. Finalistkinja je Festivala najbolje evropske kratke priče, konkursa"Zlatni hrast " i pesničkog takmičenja "Timočka lira" 2022. godine.
