Vranje/Užice - Odlične kritike dobila je predstava Galeb (A.P. Čehov, režija Filip Vinogradov), iz produkcije Pozorišta Bora Stanković u Vranju, koja je odigrana četvrte takmičarske večeri 61. Festivala Joakim Vujić, koji se od 12. do 19. maja održava u Užicu.
Na okruglom stolu posle predstave u četvrtak uveče, pozorišni kritičar Miloš Latinović rekao je da je značajno što se vranjsko pozorište opredelilo da radi tekst "koji dugo intrigira pozorišne stvaraoce i glumce".
"Oni stalno imaju želju da rode još nešto iz sebe u vezi ovim komadom.
Mislim da ta zagonetka koja se pominje u tekstu o novim formama "treba ići ka novim formama", u stvari predstavlja jednu od najinteresantnijih stvari i zbog toga, pre svega, reditelji žele da rade ovaj tekst i tragaju po njemu", kazao je Latinović.
U autorskom tekstu Pod krilom galeba o vranjskoj predstavi, objavljenom u okviru festivalskog biltena, Latinović navodi da su glumci vranjskog teatra "učinili veliki napor da ožive kompleksne likove i njihov turbulentne odnose".
"Posvećeni i disciplinovani, u kontekstu vlastitih mogućnosti, dejstvuju kao skladna celina, bez mnogo želje za pojedinačnim izdvajanjem.
Ipak, ne može ovaj komad bez dominantne Arkadine, koju je širokim zamasima, kako zamišljamo velike zvezde na zalasku, dočarala Milena Stošić, te Trepljeva, u nijansiranoj izvedbi Bojana Jovanovića, a pogotovo bez Nine, čije je ushite i padove, naivnost i moralni sunovrat, s puno snage i valera oživela Kristina Janjić Stojanović.
Na kraju, treba pohvaliti i scenografiju, koju je osmislio reditelj Vinogradov, a koja u pojedinim segmentima podseća na neka ostvarenja iz opusa Dejvida Linča, ne samo vizuelno, već i sugestivno i značenjski.
A, važan segment predstave Galeb je i dizajn svetla koji je osmislio Radomir Stamenković", konstatuje Latinović.
Osvrt na predstavu u okviru biltena napravio je i Spasoje Ž. Milovanović, teatrolog, potencira da reditelj Filip Vinogradov u ovom ostvarenju "otvara ironijsku kutiju sa dvostrukim dnom".
"Ne adaptira Čehova, nego ga demontira, secira i sastavlja ponovo, nudeći publici na usvajanje metateatarsko preispitivanje.
Umesto komada o ljubavi, umetnosti i izgubljenim prilikama, dobijamo teatar o teatru koji zna da je teatar, ali se pretvara da ne zna – dok publiku podseća da zna.
Vinogradov, koji potpisuje još i adaptaciju, izbor muzike i scenografiju, predstavu postavlja kao autorski projekat, ovde mladog reditelja Trepljeva – pozorišni eksperiment o sopstvenom životu i nemogućnosti umetničkog izraza.
Upravo iz tog koncepta proizilazi i dosledna dekonstrukcija Galeba, koja briše granice između lika, glumca i autora.
Likovi su istovremeno i glumci i svesni tumači svojih uloga; njihove rečenice ne pripadaju samo dramskom svetu, već i njegovoj analizi.
Vinogradov ne traga za Čehovljevim likovima, već za njihovim reprezentacijama u savremenom pozorišnom mišljenju.
Predstavu o Trepljevu kao mladom autoru koji pokušava da od sopstvenog života načini umetnost - i u tome doživljava neuspeh - ansambl, vođen izuzetnim kreativnim potencijalom Vinogradova, uspeva da pretoči u snažno pozorišno iskustvo, u kojem su glumci, uprkos oscilacijama, različitim glumačkim talentima, iskustvima i mogućnostima, jasno posvećeni igri i misiji koju režiser postavlja.
On uspešno manevriše između glume i igre glume.
Na ovom tankom ledu ironijskog samorazotkrivanja, neki klize s lakoćom, dok drugi ostavljaju tragove znoja na sceni", podvlači Milovanović u kritici predstave.
Žiri koji ocenjuje predstave festivala čine Jelena Bogavac, Olgica Nestorović i Radivoje Dinulović.
Okrugli sto kritike vode Miloš Latinović i Spasoje Ž. Milovanović.
Takmičarski program
Osim Galeba u takmičarskom programu Festivala Joakim Vujić ove godine su i predstave Amazonke (tekst Julia Sandor i Jaša Koceli, režija Jaša Koceli) Pozorišta za decu i mlade Kragujevac; Neki važan čovek (tekst i režija Željko Hubač) Narodnog pozorišta Timočke krajine Zoran Radmilović u Zaječaru; Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja (tekst Ivo Brešan, režija Jana Maričić) Narodnog pozorišta Prištine sa privremenim sedištem u Gračanici; Srpskoj omladini, Dimitrije Tucović ( tekst i režija Zlatko Paković) PULS teatra Lazarevac; Vesele žene Vindzorske (tekst Vilijam Šekspir, režija Sonja Petrović) Kruševačkog pozorišta i Maga (tekst Jelena Kajgo, režija Boris Todorović) predstava grada domaćina - Narodnog pozorišta u Užicu. U čast nagrađenih publika će videti predstavu Na trgu, koprodukcija Knjaževsko srpskog teatra Kragujevac i Kraljevačkog pozorišta.
Utisci festivalske publike o Galebu
M.Š: „Predstava je solidno urađena. Svidela mi se scenografija, kao i delovi kad su glumci improvizovali sa publikom.“
Jelena, gošća iz Vranja: „Dolazimo iz Vranja da podržimo naše pozorište. Mi smo oduševljeni. Nismo ništa manje ni očekivali. Predstava je odlična. Mnogo nam se dopada. Svaka čast glumcima. Put je bio super i nismo se pokajali što smo došli.“
Jelena R: „U predstavi ’Galeb’ u režiji Filipa Vinogradova ima mnogo različitih ideja koje nisu razjašnjene. Potpuno razbijanje četvrtog zida i stendap izvođenje, s jedne strane, a sa druge – povratak u klasično izvođenje nekih scena. Nisam uspela da se identifikujem sa likovima, jer lebde negde između savremenosti i istorije, kao i ljuljaške na kojima likovi sede. Poznata mi je originalna drama. Saosećanje koje sam imala prema liku Konstantina, piscu novih formi, izgubila sam jer je u ovoj dramatizaciji on razmaženi umetnik koji nije u stanju da dela.“
Anonimni gledalac: „Sviđa mi se predstava. U potpunosti sam svestan književne vrednosti i značaja Čehova, ali mi nikada nije bio naročito zanimljiv. Zato volim kada u pozorištu vidim da može da se interpretira i na drugačiji način, posebno kad je ovako živ, dinamičan i estetičan. Mislim da je predstava mogla biti malo kraća. Kraj drugog čina je bio izuzetno efektan i možda ne bi bilo loše razmotriti ideju da se predstava završi drugim činom, jer mislim da treći nije postigao ništa naročito. Sve u svemu, uživao sam i drago mi je da sam video jednu zanimljivu predstavu. Imala je i sjajnih i brilijantnih delova i nekih koji nisu bili naročito uigrani, koji su bili vidljiva improvizacija, ali neophodni da bi se sproveo koncept.“
Katarina Gligorijević: „Interesantna režija, odlična scenografija, dobar tekst. Gluma topla i uverljiva, sa dosta obrta kroz činove. Zanimljiv početak koji nas vodi do tragičnog kraja u večitoj potrazi za ljubavlju i razumevanjem. Predstava sa umetničkom vrednošću, sa izvesnom dozom teskobe u grudima koju ponesete po izlasku iz gledališta. Pohvale za ansambl Pozorišta Bora Stanković Vranje.“
Anonimno: „Vizuelni identitet predstave bih izdvojio kao nešto što mi se dopalo u predstavi iz Vranja. Uz vrlo jednostavna i već viđena sredstva (dim, najlon, projektor...), prostor je bio izuzetno efektan i maštovit.“
(Iz zvaničnog biltena Joakima)
