Povodom saopštenja Grada Vranja iz Zadužbine „Olge i Nikole J. Dinića“ saopštili su da imaju dužnost da, "radi istinitog informisanja javnosti, ukažu na činjenice koje su u prethodnim izlaganjima prećutane ili netačno predstavljene".
Saopštenje prenosimo u celosti.
"Ideja o formiranju kreativno-inovacionog centra nije nastala u okviru gradske uprave, već u Gimnaziji Bora Stanković još 2017. godine. U tom trenutku za tu inicijativu nije postojalo razumevanje nadležnih gradskih struktura.
Upravni odbor Zadužbine je od 2017. godine više puta upućivao zvanične zahteve gradonačelniku sa ciljem uključivanja Grada u rekonstrukciju legata i realizaciju ove ideje, uz jasno naglašen uslov da Zadužbina ostane korisnik imovine, u skladu sa voljom ostavilaca. Iako su sastanci više puta najavljivani i čak zakazivani, do njih nije došlo, jer su u više navrata otkazivani neposredno pred održavanje.
Umesto očekivane saradnje, usledilo je donošenje rešenja o oduzimanju imovine. Posebno zabrinjava činjenica da se u navedenom rešenju ne pominje rekonstrukcija postojećeg objekta, već izgradnja stambeno-poslovnog objekta, što podrazumeva rušenje postojećeg objekta, iako je reč o objektu pod zaštitom. To otvara ozbiljna pitanja u pogledu svrhe i zakonitosti takvog postupanja.
Zadužbina je osnovana 2019. godine, nakon dugotrajnih i iscrpljujućih sudskih postupaka, sa jedinim ciljem da se ispoštuje poslednja volja ostavilaca. Od svog osnivanja, ona ne postoji samo formalno, već aktivno ostvaruje svoju svrhu: učenici Gimnazije „Bora Stanković“ se redovno nagrađuju, sredstva se prikupljaju, a aktivnosti se sprovode u skladu sa testamentom.
Tvrdnje da o legatu niko nije brinuo predstavljaju pokušaj stvaranja pogrešne slike u javnosti i opravdanja za njegovo preuzimanje. Rekonstrukcija objekta je moguća isključivo u skladu sa uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, što predstavlja zakonsku obavezu koju Zadužbina u potpunosti poštuje.
Školski odbor Gimnazije, kao i Upravni odbor Zadužbine od 2019. godine, više puta su upućivali zahteve gradonačelniku sa ciljem uključivanja Grada u rekonstrukciju legata i realizaciju ideje Kreativno-inovacionog centra, uz jasno naglašen uslov da Zadužbina ostane korisnik imovine, u skladu sa voljom ostavilaca i da se izvorna namena zadužbine očuva. Do sastanaka nije došlo, iako su bili zakazivani, ali su otkazivani uoči održavanja. UO Zadužbine ostaje i dalje spreman za dijalog o Kreativno-inovacionom centru, pod uslovom da se plemenite ideje ostavilaca u potpunosti poštuju. U tu svrhu, Gimnazija je još 2017. godine naručila plan rekonstrukcije i adaptacije objekta kod „Noveka“, koji je izrađen u skladu sa standardima Zavoda za zaštitu spomenika iz Niša.
Posebno je važno istaći da već postoje građani, bivši učenici Gimnazije i dobrotvori koji su izrazili spremnost da konkretno pomognu obnovu objekta i očuvanje njegove izvorne namene. To jasno pokazuje da ovaj legat nije napušten, već da ima snažnu podršku zajednice i realnu perspektivu razvoja.
Istovremeno, Zadužbina od svog osnivanja aktivno i kontinuirano ispunjava svoju svrhu. U skladu sa voljom ostavilaca, iz sredstava Zadužbine se redovno dodeljuju novčane nagrade učenicima Gimnazije „Bora Stanković“, kao podrška njihovom obrazovanju, trudu i postignutim rezultatima. Na taj način, legat živi i ostvaruje svoju osnovnu namenu – ulaganje u znanje i podsticanje mladih.
Ne sme se zanemariti suština ovog pitanja: imovina je zaveštana Gimnaziji testamentom iz 1934. godine, sa izričitom voljom da služi obrazovanju i da se u tom cilju formira zadužbina koja će tu namenu trajno čuvati.
Zato je neophodno jasno naglasiti: volja ostavilaca mora se poštovati, namena imovine mora se poštovati, a Zakon o zadužbinama i fondacijama u tom pogledu ne ostavlja prostor za drugačija tumačenja.
Postavlja se stoga suštinsko pitanje: da li se javni interes može graditi uz ignorisanje testamentarne volje, zanemarivanje sudskih odluka i dovođenje u pitanje opstanka zadužbinske imovine koja je već u funkciji obrazovanja?
Zadužbina nije protiv razvoja grada niti protiv rekonstrukcije objekta. Naprotiv, zalaže se za obnovu u skladu sa zakonom, uz puno poštovanje statusa kulturnog dobra i namene koju su ostavioci jasno odredili.
Način na koji će ovaj slučaj biti rešen pokazaće da li se u društvu poštuju data reč, zakon i zadužbine kao trajni oblik kulturnog i obrazovnog nasleđa.
„Živimo u vremenu u kojem mnogo toga postaje prolazno, ali ono što odoleva vremenu i ostaje trajno jesu zadužbinari i zadužbine – kao kolektivno nasleđe i neodvojivi deo našeg identiteta", navodi se u saopštenju Zadužbine „Olge i Nikole J. Dinića“ koje su potpisali predsednik UO Zadužbine Mile Đorđević i pravitelj Zadužbine Suzana Mišić Stanković.
Iz vojnog kartona: Ko je bio Nikola J. Dinić
Nikola J. Dinić je 24. avgusta 1934. godine zaveštao svoju imovinu, kuću i novac suprugi Olgi do njene smrti, a potom Državnoj realnoj gimnaziji, kako se tada zvala vranjska gimnazija. Testament je ''obznanjen'', kako se navodi u dokumentima, 21. marta 1935. godine. Preminuo je nepuna dva meseca pre toga, 1. februara 1935. godine. Njegova supruga Olga, kći vranjskog trgovca Jovana Ristića, preminula je 23 godine kasnije. Pešadijski potpukovnik Nikola Dinić rođen je u Jagodini 5. maja 1864. godine. Iako je izučio krojački zanat, stupio je u vojsku sa 22 godine. Učesnik je svih ratova od 1912. do 1920. godine. Godine 1913. je ranjen u desnu ruku i ostala mu je ''deformisana'' kako stoji u njegovom vojnom kartonu. Odlikovan je medaljom za vojničke vrline, zlatnom medaljom za hrabrost, Ordenom belog orla i ordenom Svetog Save. U vojnoj dokumentaciji se navode i njegove karakterne osobine, da je bio staložen, pouzdan i inteligentan, da je službu vršio sa voljom i predanošću. Zbog narušenog zdravlja 1922. godine je proglašen nesposobnim za rat.
U testamentu Nikole Dinića se, između ostalog navodi: ''Kako je želja i namera moja i moje žene Olge bila da, pošto dece nemamo, ovu našu kuću ostavimo posle naše smrti kakvoj nacionalnoj, humanoj i prosvetnoj ustanovi, to ja ostavljam kuću sa novcem u ovdašnjoj varoši Vranju Državnoj realnoj gimnaziji u Vranju. Kada kuća sa placem, posle smrti moje žene, pređe u svojinu Državne realne gimnazije u Vranju, gimnazija će obrazovati fond pod nazivom ''Zadužbina Olge i Nikole J. Dinića, potpukovnika u penziji''. Ovaj će se natpis istaći i na kući. Novac će se čuvati u kakvom sigurnom novčanom zavodu.''
