Vranje - Govoreći u ime Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) pred delegatima Kongresa Međunarodne federacije novinara (IFJ), generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović pozvala je učesnike da podrže rezoluciju koju je podnelo to srpsko udruženje, a koja upozorava na eskalaciju napada na novinare, zarobljavanje medija i dalje nazadovanje medijskih sloboda u Srbiji.
"Usvajanje ove rezolucije u trenutku kada se bira novo rukovodstvo IFJ-a predstavlja važan signal i potvrdu da će pitanje bezbednosti novinara i medijskih sloboda u Srbiji ostati visoko na agendi najveće svetske organizacije novinara i u narednom periodu", navode iz NUNSa.
Filipović je na Kongresu istakla da je situacija u Srbiji "alarmantna" i da "međunarodna solidarnost sa nezavisnim novinarstvom danas ima poseban značaj".
U obraćanju je ukazano na rast napada i pretnji novinarima, kampanje blaćenja koje dolaze od javnih funkcionera, policijsku pasivnost i zloupotrebe, radne pritiske, SLAPP tužbe i pretnje medijskom pluralizmu.
Na Svetskom kongresu, koji se od 4. do 7. maja 2026. održava u Parizu, u okviru obeležavanja stogodišnjice ove organizacije, izabrano je novo rukovodstvo IFJ-a za mandat 2026–2029.
Za predsednicu IFJ-a izabrana je Zuliana Lainez Otero iz Perua, predsednica Nacionalnog udruženja novinara Perua (Asociación Nacional de Periodistas del Perú (ANP)).
Time je postala prva žena iz Latinske Amerike i Kariba na čelu Međunarodne federacije novinara, kao i treća žena predsednica IFJ-a u njegovoj stogodišnjoj istoriji.
Lainez je na toj funkciji nasledila Dominique Pradalié, koja je vodila Federaciju u prethodnom mandatu.
Na potpredsedničke pozicije izabrani su Jennifer Moreau iz Kanade i Zied Dabbar iz Tunisa, dok je za senior potpredsednika izabran Nasser Abu Bakr iz Palestine, navodi se i u informacijama sa Kongresa koje su danas podeljene delegatima.
Važan korak za budući rad je i činjenica da je na Kongresu IFJ-a usvojen amandman koji preciznije uređuje izbor članova Izvršnog odbora za mandat 2026–2029.
Njime je potvrđeno da sastav ovog tela mora obezbediti strogu rodnu ravnotežu, 11 žena i 11 muškaraca, uz očuvanje regionalne zastupljenosti članstva Federacije.
IFJ kroz rad svog Saveta za rodnu ravnopravnost već godinama insistira na jednakom učešću žena i muškaraca u svim strukturama organizacije.
Usvajanje ovog amandmana važno je jer rodna ravnopravnost više nije samo politička poruka ili načelna vrednost, već postaje obavezujući princip u formiranju najvažnijeg upravljačkog tela IFJ-a.
Amandman predviđa i korektivni mehanizam koji treba da obezbedi da ravnoteža bude zaista ostvarena i nakon glasanja, čime se dodatno jača uloga žena u procesima odlučivanja i potvrđuje da ravnopravna zastupljenost mora biti sastavni deo demokratskog i reprezentativnog upravljanja unutar najveće svetske organizacije novinara
Kongres okuplja nešto manje od 300 predstavnika novinarskih sindikata i udruženja iz celog sveta i predstavlja ključni forum za određivanje pravca delovanja najveće svetske organizacije novinara u naredne tri godine.
Ovogodišnji kongres ima dodatnu težinu jer se održava u godini kada IFJ obeležava 100 godina postojanja, a delegati su doneli odluke o novom rukovodstvu i prioritetima organizacije u periodu 2026–2029.
Među glavnim temama Kongresa nalaze se bezbednost novinara, veštačka inteligencija i nadzor, radna prava, rodna ravnopravnost, javni servisi i sloboda medija.
NUNS i BH novinari traže da World Press Photo oduzme nagradu Bojanu Stojanoviću
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Udruženje BH novinari uputili su World Press Photo fondaciji zahtev da opozove nagradu Spot News iz 1993. godine, dodeljenu fotografu Bojanu Stojanoviću, zbog ozbiljnih etičkih dilema a na osnovu novnoobjavljenih saznanja u vezi sa okolnostima nastanka fotografija egzekucije civila Huseina Krše i Hajrudina Muzurovića u Brčkom 1992. godine. U pismu upućenom rukovodstvu Fondacije 27. aprila 2026. godine, NUNS i BH novinari traže i formalno izvinjenje porodici Huseina Krše, objavljivanje ispravke i javno saopštenje o koracima koji će biti preduzeti kako bi se obezbedilo puno poštovanje Etičkih smernica ove organizacije.
Povod za obraćanje World Press Photo fondaciji je nagrađivani istraživački tekst novinarke Barbare Matejčić „Ubijanje za fotografiju“, objavljen u maju 2025. godine na sajtu BIRN-a i na protalu Novosti, u kojem je Matejčić naglašava da fotografije egzekucije Huseina Krše ne mogu biti posmatrane kao puki dokument spontanog zločina, već da postoje verodostojni dokazi da je fotograf unapred znao da će do ubistva doći. U svom tekstu Matjećić citira ratne fotografe i istražitelje ratnih zločina, te kroz analizu blizine, izbora objektiva i niza uslikanih kadrova, kao i to da je sam Bojan Stojanović tokom godina menjao svoj iskaz o događaju koji je ovekovečio.
NUNS i BH novinari dodatno podsećaju da se ovi navodi oslanjaju i na transkripte Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju do kojih je došla Barbara Matejčić, uključujući svedočenje Gorana Jelisića, ratnog zločinca čije postupke prikazuje nagrađena fotografija. Prema tim navodima, dvojica fotografa bila su dovedena da zabeleže ubistva dvojice muslimanskih zarobljenika radi propagandne upotrebe u Srbiji. U pismu se takođe ukazuje da su Stojanović i njegov kolega Srđan Petrović imali pristup lokacijama i saradnju sa lokalnim vojnim strukturama kakvu nezavisni novinari ne bi mogli imati u Brčkom u maju 1992. godine.
Iako je World Press Photo još 2022. godine, pošto je Matejčić upozorila da je opis nagrađene fotografije na vebsajtu netačan, promenio tekst naglašivši da žrtva nije muslimanski snajperista koji je pucao na Srbe, već civil, NUNS i BH novinari smatraju da to nije dovoljno i da ključna etička pitanja koja proističu iz navedenih saznanja nikada nisu adresirana. Zbog toga udruženja novinara iz Srbije i BiH traže opoziv nagrade, javno priznanje nalaza istrage i jasno kontekstualizovanje fotografije u arhivama i na zvaničnim kanalima Fondacije.
Posebnu težinu ovom zahtevu daje stav porodice Huseina Krše. U pismu se prenosi da je njegov sin Mustafa rekao da, sve dok je fotografija i dalje nagrađena i izložena na sajtu World Press Photo, njegov otac „biva ubijan iznova“. Porodica zato ne traži samo uklanjanje fotografije, već i opoziv nagrade i jasno objašnjenje kako je do takvog priznanja uopšte došlo.
Zahtev je upućen uoči ovogodišnje dodele ove prestižne nagrade.
Barbara Matejčić, autorka teksta kojoj je 2025. dodeljena nagrada "Srđan Aleksić", objavila je na svom Fejsbuk nalogu da su na današnji dan, 7. maja 1992. godine - u Brčkom su ubijeni civili Husein Kršo i Hajrudin Muzurović, nakon što su sa drugim civilima bili zatočeni u policijskoj stanici pod kontrolom Vojske Republike Srpske. Izvedeni su i ubijeni u prolazu Zanatskog centra, u samom centru Brčkog, na mestu koje je danas prometno i svakodnevno, bez gotovo ikakvog obeležja koje bi podsećalo na ono što se tamo dogodilo.
Matejčić je prenela i da joj se javio Mustafa Kršo, sin ubijenog Huseina Krše, koji je imao manje od šest godina kada mu je otac ubijen. Kako je naveo, on, njegov brat i majka za očevu smrt saznali su upravo preko fotografija koje su emitovane na televiziji. Povodom godišnjice zločina, porodica i građani okupili su se na mestu ubistva kako bi bila postavljena spomen-ploča, u organizaciji Udruženja za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) i Centra za nenasilnu akciju iz Sarajeva, budući da lokalne vlasti godinama odbijaju da obeleže mesto stradanja.
U svojoj objavi Matejčić je podelila i pismo koje je Mustafina osmogodišnja ćerka Džejla napisala svom dedi Husi, koga nikada nije upoznala. U tom pismu ona piše o školi, plesu, molitvama i želji da joj deda bude tu, „da je uhvati za ruku i da babo bude srećan“. Taj lični, porodični glas dodatno podseća da iza fotografije koja je decenijama tretirana kao dokument ratnog užasa stoji ne samo pitanje profesionalne i etičke odgovornosti, već i život porodice koja ni posle više od tri decenije nije dočekala punu istinu i dostojanstveno priznanje onoga što se dogodilo.
NUNS i BH novinari zatražili su da World Press Photo odgovori do 12. maja 2026. godine i potvrdi prijem njihovog zahteva.
