Piše: Žikica Dimitrijević
U izdanju Udruženja književnika Vranja, krajem 2025. godine, izašla je iz štampe knjiga „Stražite i bdite“, autora protojereja-stavrofora Nebojše Stojadinovića, poreklom iz Surdulice sa službom u Hramu Svete Trojice u Vranju.
Ovom knjigom Udruženje je pokrenulo novu ediciju pod nazivom "Stolp", što za samog izdavača predstavlja veliki poduhvat i književni izazov, upuštajući se u novu sferu književnog izraza.
Sadržaj ove knjige je u suštini teološki, na prvi pogled suvoparan i nepoznat običnom čitaocu, sa simboličnim prikazima raznih životnih situacija iz žitija poznatih pravoslavnih svetaca i velikodostojnika.
Prikazi se mogu podeliti na tri dela. Prvi, Besede, koje je autor kazivao na praznicima, raspoređenih hronološki u jednoj Pravoslavnoj godini, svojim parohijanima. Drugi deo je istorijski, koji vredi ne samo pročitati već i upamtiti, a treći govori o posebnosti i teološkom značaju arhimandrita dr Justina Popovića.
Šlagvort za moje viđenje, i pisanje o ovom delu, pronašao sam u zapisima, pomenutog sveca i velikodostojnika sa naših prostora (o kome piše i sam autor), čiji koreni dolaze iz sela Gornjeg Žapskog u okolini Vranja, gde je smešten, Manastir Svetog Stefana iz 13. veka. Poreklo i koreni Oca Justina su iz familije Popović (roda Markovci), koja se među prvima naselila na tim prostorima i dala 18 sveštenika, koji su služili u vranjskom kraju.
Misao Oca Justina: „Svaka stvar u ovom svetu jeste ram, u koji je Bog uramio po jednu misao, svoju", podstiče me i daje signal, kao Andrićevi "Znakovi pored puta", da sagledamo i prvo sebi a onda i čitaocima, pokušamo da dočaramo sadržaj i krucijalne misli kao i osobenosti ovog dela.
Srpski narod je u 19. i 20. veku doživljavao i preživljavao mnoge nedaće, od fizičkog uništenja, do ideoloških obmana, koje su ostavile veliki trag i nanele istorijske nepravde, donele mnoge neistine i mračne periode. Nadamo se ne i u genetskom kodu. Zbog toga po meni postoje, a priori, stavovi da su knjige sa teološkom sadržinom, nerazumljive, nedovoljno čitane ili se uopšte ne čitaju, osim kao gradivo u crkvenim školama. Omladina danas, generalno, malo čita, kako primećuje autor ove knjige, da će nastanak novog doba i razvoj tehnologije, elektronike, veštačke inteligencije, otežati posao, kako održati knjigu kao osnov obrazovanja, znanja i uspeha!?
Na dečja pitanja je ponekad, teško dati odgovor. A decu i mlade ne smete obmanjivati jer oni to prepoznaju na svoj način u svom bremenu i očekuju od vas istinu, naročito danas u 21. veku, a na nama je zadatak da ih ne lažemo, jer kako autor kaže oni su budućnost sveta i novonastale civilizacije, koja svojom nezaustavljivom brzinom uvek ide dalje. Apropo svega, može se reći da knjiga “Stražite i bdite“, predstavlja jedan putokaz i onaj ram iz Justinove misli.
Knjiga koja ima sledeće vidljive i prepoznatljive karakteristike: prvo, izuzetan stil, po difoltu teološki osnov, što je i samo polazište autora za ovakvo delo. Zatim književni karakter, i na kraju udžbenički pristup.
Autor, otac protojerej Hadži Nebojša Stojadinović, daje odgovor kojim putem se treba kretati, i on se može sabrati u jednu reč – vera. „Prava vera“, kako je nazvao Sveti Sava, Pravoslavna vera. Moramo se naoružati verom, po Justinu strpljenjem i ljubavlju, za vreme koje nam predstoji. O tome piše otac Nebojša.
Da nam nije naše vere, pravoslavne, ovoliko srpskih manastira, i crkava, metoha i crkvišta, rasipanih po celom Balkanu, zadužbina naših kraljeva i careva, imanja, koje nam malo - malo pa otimaju, ruše, ili neko od naših poklanja, kao da su lična dedovina, što razara srpsko tkivo i potire srpsko postojanje na tim prostorima. No, srpski narod opstaje ovoliko vekova, jer kad sve sumiramo, mnogima je upravo „prava vera“, „prst u oko“, i to mnogo više nego li, to što smo rođeni, navodno, na raskrsnici puteva. Putevi se ruše, menjaju, izgrađuju novi, karavani su prolazili, prolaze i prolaziće, menjajući maršute koje gradi Novi svet.
Zašto je tako? Knjiga „Stražite i bdite“, pokazuje i ukazuje odgovor i na ovo pitanje. Našom verom čuvamo, dušu čoveka, jer se čovek razlikuje od ostalih bića po duši, koja je njegov najsvetliji ukras. Onog momenta kad Bog silazi u čoveka i nastane Bogočovek, kako bi kazao presvetli otac Justin, duša postaje i najsvetiji njegov deo. Po tome se razlikujemo od drugih, a autor Nebojša u svojim besedama, govori kako je „vera i istina“ ovoploćena u mnogim svecima koji su žrtvovali sebe „radi Hrista Boga“, a mi ih se sećamo i slavimo. Toliko jednostavnosti i slikovitosti u besedama, ima, da čitalac poželi da upamti i zapiše svaku poruku i pouku, koja izvire iz blagog autorovog narativa, kao poezija iz pesnika.
Bog se stalno javlja ali treba prepoznati znake, putokaze, sagledati onaj Justinov ram u koji je autor preneo božje misli, po uzoru na učitelje, naše svece, mislioce, kao što su Sveti Sava, Nikolaj Velimirović, Ava Justin Popović, Sava Dečanac, Atanasije Jevtić, Amfilohije Radović, Patrijarh Pavle i mnogi drugi.
Kako je sam autor protojerej Neobojša i profesor istorije, on u ovoj knjizi prikazuje i svoje istorijsko znanje, kao i umeće pisanja, kroz pedagoški način prenošenja istine. Kroz jednostavnu formu književnog stvaralaštva, slušaocima i čitaocima, donosi svoje besede, razgovore i članke, objašnjava pojedine slike, metafore, alegorije, iz Svetog pisma, iz Jevanđelja i Žitija svetih, pa njegova pisanija, postaju jasnija, prijemčivija. Tako mala književna kazivanja pretvara u književna dela, jednom rečju, besede pretvara u književnost.
Mnogi pisci pišući, gube nit takozvanog književnog umeća (ne samo u smislu zanatstva) već u smislu same umetnosti. Jer književnost je, prvenstveno umetnost koja teži da jednostavnost pretvori u savršenstvo i pouči čitaoca. Ta borba traje dugo i trajaće dok je čoveka i čovekovog razuma.
Parafraziraću i skrenuti pažnju na Hristove reči, koje je veoma umešno i metaforično, autor ove knjige objasnio:
„Hristos, pita okupljene književnike, koji su mu zamerili, što je oduzetom rekao, „Opraštaju ti se gresi“ a ne „Uzmi odar svoj i hodi“. Ovo drugo bi kažu bilo lakše, jer podrazumeva brzo telesno i fizičko izlečenje, međutim, objašnjenje sledi da je: „Opraštaju ti se gresi“, ona istina i ispravnost, jer u sebi podrazumeva spasenje duše. Šta će zdravo telo sa bolesnom dušom? Pita se otac Nebojša. Dajem za pravo da skrenem pažnju mnogim koji se bave pisanjem o ovom Hristovom naravoučeniju.
Knjigu „Stražite i bdite“, svakako preporučujem za čitanje i već sam je uvrstio u obaveznu lektiru u svojoj porodici, kako je Otac Nebojša naziva porodicu „malom crkvom“.
Ako je uvođenje Veronauke u škole bilo upitno, sa pitanjima, da ne postoje adekvatni udžbenici? Šta, kako i zašto treba imati „versku nastavu“, ova knjiga je primer jednog savremenog učila za spomenuti 21. vek, koja sigurno ispunjava mnoge kriterijume za određeni razred, bar kao spomenuta lektira!? Tako će se saznati da i van velikih centara, pojedini pisci, stvaraoci zaslužuju pažnju. Naravno svojim delima i knjigama koje teško prodiru do šire čitalačke publike.
Nadam se da će otac Nebojša nastaviti ovim tempom i pristupom započetu misiju i produbiti svoja dela i pretočiti u naučni rad. Udruženje književnika Vranja može s pravom biti ponosno, što u svojim redovima, među svojim članstvom ima jednog, smernog, posvećenog i pravdoljubivog intelektualca, pisca, oca protojereja Hadži Nebojšu Stojadinovića.
