Natalija Stojmenović, naša sugrađanka u Skupštini Beograda: Vranje vratiti običnom građaninu

Natalija Stojmenović, mlada poitičarka poreklom iz Vranja, na poslednjim beogradskim izborima postala je odbornica u Skupštini grada Beograda iz redova zeleno levog fronta - pokreta Ne damo Beograd. Za portal Slobodna reč govorila je o tome koliko pokret poput onog u kojem je može imati šansu u Vranju, zbog čega niko ne razgovara o menstrualnom siromaštvu, zašto su mlade političarke neozbiljne, a političari istih godina hrabri, koje su najbitnije tri tačke plana za Vranje i ko ignoriše problem zagađenja vazduha u gradu.

SR: Zbog čega je važno da odbornici u beogradskoj Skupštini budu iz različitih opština Srbije?

Natalija Stojmenović: Svaka Skupština treba da bude glas tog grada. Beograd je grad pun različitih ljudi, a svakako značajan deo njega čine ljudi koji su došli iz provincije. Drugo, to je najveći grad, sa najvećim budžetom, te mnogi predlozi koje su podnosili odbornici i odbornice Zeleno-levog fronta – Ne damo Srbiju, mogu da budu pokretač, pre svega građanima da zahtevaju odgovornost svojih predstavnika u gradskim Skupštinama.

Mi smo do sada podnosili predloge za povećanje taksi za kladionice i kockarnice, jer taj novac možemo da usmerimo na besplatne vrtiće i udžbenike, tražili smo besplatnu menstrualnu higijenu za sve žene kao i to da zaposlenje mora da se garantuje sigurnim ugovorima i dostojnim platama, pogotovo onima koji su zaslužni što naši gradovi funkcionišu – vaspitačice, medicinsko osoblje, učitelji/ce ali i mnogi drugi. Preko beogradske Skupštine smo naučili kako da upravljamo gradom i kako da to proširimo širom Srbije.

Na jednoj od sednica Skupštine Grada Beograda spomenuli ste da je neophodno obezbediti besplatnu menstrualnu higijenu za sve Beograđanke. Kako bi ovakva inicijativa prošla u Vranju i da li je to i na koji način moguće realizovati? Da li smatrate da se o menstrualnom siromaštvu u Srbiji dovoljno govori?

"Apsolutno je moguće sprovesti ovakvu meru u Vranju I to je samo jedna od mera koja bi omogućila svim devojčicama i ženama da normalnije prolaze kroz ono što je normalan biološki proces. Ono o čemu se ne govori jeste da jedna žena mora godišnje da izdvoji najmanje 8.000 dinara za obezbeđivanje osnovne higijene. Ukoliko u porodici imate dve ćerke to znači da pola jedne plate godišnje dajete na kupovinu uložaka.

Dok država stvara pritisak na žene da rađaju nije se ni malo pobrinula za to da sve imaju osnovne higijenske uslove u svom reproduktivnom dobu. I o tome mora da se govori.

Prema nedavnim istraživanjima, cena menstrualnih proizvoda je samo u 2022. porasla za 30 odsto. Zamislite samo samohranu majku koja nekada mora da bira da li da svojim ćerkama kupi uloške ili hranu. Ovakva odluka omogućila bi da sve devojčice, devojke i žene kojima je to najpotrebnije imaju pristup besplatnim ulošcima i tamponima i da ne moraju više nikada da biraju između održavanja higijene i ishrane".

Kakav je danas položaj mladih žena u politici? Šta je ono sa čime se Vi najčešće suočavate?

"Najčešće ste nevidljivi. Cela naša politika je orijentisana na agresivnost, sukob i raspravu, što se često vezuje za muškarce. Često mi se dešava misle da sam neozbiljna jer sam mlada, dok za kolege mojih godina misle da su hrabri što se bave politikom. Ali i to je deo promene koja se mora desiti.

Važno mi je da kao društvo stvorimo okruženje u kojem kao žene nismo manje cenjene, u kojem i od porodice i od države dobijamo jednake uslove, u kojima je plaćen naš rad koji se ne vidi u kući, jer mi prve brinemo o starijima u našoj porodici i pored posla smo zaslužne što ima skuvane hrane na stolu, što zajedno sa decom radimo domaći i svi idu čisti i ispeglani.

Moramo biti svesni da žene češće rade na pozcijama koje su najbitnije za funkcionisanje ovog društva, jer žene su češće vaspitačice, nastavnice, medicinske sestre. Kada osvestimo i kao žene i kao društvo našu ulogu, kao država moramo da obezbedimo da se između ostalog rad u domaćinstvu ravnopravno deli, da kao žene budemo jednako plaćene i da znamo da smo bezbedne i sigurne jer nas država štiti od svakog oblika nasilja. Glas žena mora da se čuje".

Najavili ste osnivanje lokalnog odbora „Ne davimo Beograd“ u Vranju i u ostatku Pčinjskog okruga? Da li su već prepoznati prioriteti za rešavanje? Kako komentarišete ovdašnju političku scenu?

"Vranje je uvek bio veoma poseban grad, ali godinama vlasti koje rukovode ovim gradom ne rešavaju nijedan od gorućih problema naših sugrađana. Zatvorene su velike firme koje su bile velika sigurnost mnogim porodicama da bi se davale ogromne subvenicije stranim firmama a niko se nije borio za to da Vranjanke i Vranjanci rade za dostojanstvene plate. Ta politika je dovela do toga da čim strane firme potroše državne subvenicje se te fabrike zatvore, a stotine građana ostane bez posla. Jasno je da ova vlast radi za nekolicinu bogatih umesto da ulaže u male proizvođače i poljoprivrednike, u nastavnike, zdravstvene radnike koji godinama odlaze iz našeg grada.

Prioritet Zeleno-levog fronta je da Srbiju i Vranje vratimo običnom građaninu koji želi da radi za normalnu platu, da diše čist vazduh i da ne brine da li može detetu da plati vrtić ili udžbenike. Svesna sam da to mnogima sada zvuči kao san, ali to je moguće i mi imamo plan kako da Vranje opet bude naš grad. Prvi korak za to je da ne pristajemo na to da dajemo Vranje lokalnim šerifima koji se brinu samo za to kako da sagrade sebi još veću kuću ili da zapošljavaju svoje poslušnike. U 21. veku mi pričamo o tome da nema osnovnih uslova za normalan život građana.

Selo Ristovac, na primer, nema pijaću vodu, Simpo se zbog stranačke politike raspada, u grad koji je poznat po fabrici obuće Koštana dovode se strane kompanije za proizvodnju obuće, a imamo toliko malih proizvođača koje niko ne podržava. Svaka ulica koja se napravi se posle mesec dana popravlja. I da bismo to rešili moramo da imamo jasan plan.

Najpre, da grad svima garantuje siguran posao, te ćemo zbog toga zabraniti potpisivanje ugovora na privremenim i povremenim poslovima. Druga stvar je da mladima obezbedimo pristupačne stanove. Vranje u svom vlasništvu ima prostore koji mogu da se urede u stambene jedinice koje bi se po povoljnim cenama izdavale i prodavale mladima kako bi mogli da započnu svoj život. Zdravlje građana je treća bitna stvar u našem programu. Većina naših sugrađana pati od kancera ili srčanih oboljenja, a nemaju normalne uslove gde da se leče. Mi želimo da građanima obezbedimo redovne pakete sistematskih pregleda, a da doktorima damo normalne plate i posao koji se ne svodi na papirologiju.

Mi ne damo Vranje ljudima koji ne znaju da poštuju one koji su gradili naš grad i koji mlade ljude teraju iz njega. I to je politika koju ćemo ponuditi Vranjancima. Došlo je vreme da Vranje bude grad za nas, a ne za njih".

Iz NDMBG se često čuje da je decentralizacija jedna od vaših osnovnih vrednosti, kao i da gradskim odborom ne sme da se upravlja iz Beograda, kao što je to često slučaj sa tradicionalnim političkim strankama u Srbiji, te da ćete kao partija promeniti i naziv sa kojim će moći da se identifikuju ljudi iz svakog dela Srbije. Da li već ima nekih ideja o nazivu odbora u Vranju? S obzirom na to da je Vranje multietnička sredina, a da se NDBG zalaže za toleranciju i multietničku saradnju da li postoje neki konkretni planovi za saradnju sa nekim organizacija iz Vranja ili Pčinjskog okruga koje se bave problemima manjina?

"Želimo da svakim gradom upravljaju njegovi građani, što važi i za Vranje. Vranjanci odlično znaju svoje probleme, kao što znaju i kako da ih reše. U rešavanje problema možemo da krenemo jednom kada smenimo ovu vlast. Naziv naše partije između ostalog to želi i da poruči ljudima. Kao Zeleno-levom frontu, fokus nam je na tome kako da ljudi dobro žive, kako da prestanemo da budemo zemlja sa malo bogatih a mnogo siromašnih i kako da živimo u čistom gradu, dišemo normalan vazduh i ne uništavamo prirodu koju imamo.

Pored toga, naše ime u sebi nosi još jednu snažnu poruku a to je da – Ne damo Srbiju. Ne damo je onima koji godinama uništavaju sve što u njoj vredi, koji proteruju mlade ljude iz nje, koji ne brinu o starijima i čiji su fokus tajkuni a ne nastavnici, zdravstveni radnici, vaspitači i radnici.

Godine borbe su nas naučile da ovo nije trka na 100 metara već maraton i za nju smo spremni. Kao partija uvek smo se zalagali za negovanje i poštovanje različitosti, iskreno, tome me Vranje naučilo. Mislim da je najlepše što Vranje nudi gostoprimljivost, vrcavost i osmeh i podršku čak i kada je teško. Ipak godine kreiranja veštačkih podela, mržnje i netrpeljivosti su uzele maha. Svesna sam da ima naših sugrađana koji su ugroženi i na taj način i to je nešto na šta ćemo se takođe fokusirati. Ostvarili smo saradnju sa mnogim inicijativama koje se bave ovim problemima u Pčinjskom okrugu i sigurna sam da ako postavimo zajedničke ciljeve kako da svi živimo bolje da će naši gradovi opet pričati najlepše price o tome kako su naše različitosti mesto spajanja kao što je to u Vranju Beli most".

Vranjski Zavod za javno zdravlje u svojim izveštajima o kontroli kvaliteta vazduha navodi da je vazduh u Vranju godinama unazad u redu. Međutim, radi se o stanicama u okviru državne mreže koje ne mere opasne PM čestice, a rezultati sa nekoliko mernih stanica koje su uglavnom postavili aktivisti i udruženja, ne ulaze u zvanični izveštaj, te je zvanično, Vranje grad među onima koji imaju najčistiji vazduh u Srbiji. Prema podacima sa sajtova i aplikacija koje povlače rezultate sa pomenutih mernih stanica za PM čestice, Vranje je često zapravo najzagađenije. Kako naći rešenje za problem koji nije zvanično prepoznati i kako komentarišeš odnos gradske vlasti u Vranju, koja još uvek nema u planu postavljanje mernih stanica koje mere zagađenje PM čestica?

"Zagađenje vazduha godišnje ubije 15.000 građana. Veliki broj naših sugrađana zbog ignorisanja ovog problema pati od respiratornih bolesti, smanjene plodnosti i raznih kardiovaskularnih problema. Taj problem se ignoriše u celoj zemlji. Svaki grad je dužan da donese svoj plan o poboljšanju kvaliteta vazduha. U Vranju se godinama o ovome ćuti jer SNS ne zna kako da reši ovaj problem.

Na primer, kupovina prečišćivača vazduha za sve javne ustanove u Vranju košta manje nego rekonstrukcija ulice Bore Stankovića. Mi smo doneli set kratkoročnih i dugoročnih mera za rešavanje ovog problema. Neke od njih uključuju formiranje fonda za zamenu stolarije i izolaciju koja godišnje može da drastično smanji račune za struju. Bitno je da se i što više građana priključi na daljinsko grejanje uz finansijsku podršku domaćinstvima koja to sebi ne mogu da obezbede.

Vrlo često vlast kaže da to što sada govorimo o zagađenju vazduha znači da smo napredovali. To je jedna velika laž. Zagađenje vazduha je problem koji donosi građanima velike zdravstvene troškove i posledice ali i zamagljuje činjenicu da veliki broj njih živi u energetskom siromaštvu. Koliko samo domaćinstva u Vranju radi štednje zimi greje samo jednu sobu? Ulaganjem u to da manje trošimo energije će doprineti i da dišemo čistiji vazduh i da imamo manje račune za struju. Ovaj problem najviše pogađa one koji su najugroženiji i rešavanje istog znači duži, zdraviji i normalniji život za sve nas".

Najnovije vesti

Foto ilustracija MUP Predato 78.000 komada oružja »

Vranje - Građani Srbije nelegalno oružje mogu predati još u sredu i četvrtak 7. i 8. juna bez krivičnih posledica, saopš...