Vranje - Luksuzna, moderno opremljena monografija izuzetnog sadržaja o životu i radu vajara Stanimira Pavlovića, našeg zemljaka da juga Srbije, i jednog od najvećih živih umetnika iz ovog dela države, nedavno je izašla iz štampe.
Monografiju pod nazivom Vajarska tajna Stanimira Pavlovića grafički i dizajnerski je osmislio znameniti srpski istoričar umetnosti dr Stanislav Staša Živković, nekadašnji upravnik Galerije SANU, sa svojim saradnicima.
Reč je o autoru čiji je umetnički opus od nekoliko stotina uradaka stigao u nekoliko desetina zemalja na svim kontinentima osim Australije.
Da nikada nije zaboravio zavičaj Pavlović pokazuju dve jezgrovite rečenice s početka monografije: "Beograd je moje duhovno stanje, a Pčinja i Vranje izvori mog stvaranja. Na izvore odlazim često i nadahnjujem se".
Za mnoga njegova dela koja je ostavio zanavek jugu Srbije mnogi i ne znaju.
Njegov je spomenik doktorki Izabel Emsli Haton kod Zdravstvenog centra u Vranju, bista Đorđa Tasića u vranjskom parku, bareljef Vojvode Bojovića, portret Jovana Hadži Vasiljevića, statue Nagrade Bora Stanković koja se dodeljuje na kraju Borine nedelje, takođe su njegova dela.
U rodnom Preševu njegove biste - prvenci su na centralnom gradskom trgu, borcima NOR Abduli Krašnjici i Dušanu Iliću Tojagi.
Iz Pavlovićevog bogatog umetničkog opusa izdvajaju se tri spomenika - Karađorđu Petroviću u njegovom rodnom Viševu, zatim njegovom vojvodi Stojanu Čupiću – Zmaju od Noćaja i nenadmašnom majstoru trube Bakiji Bakiću u Vranju.
Slede potom monumentalni spomenici posvećeni stradanju srpskog naroda u Foči, Laktašima i Vranju – žrtvama NATO bombardovanja na trgu kod Galerije Narodnog muzeja.
Njegova su dela figura Nikole Tesle u bronzi u kompleksu Evropske unije u Briselu, pa biste Kralja Petra I, Nikole Pašića, Filipa Višnjića...
Preko 300 statua i galerijskih figura Stanimira Pavlovića su u Njujorku (12 eksponata), Beču, Madridu, Briselu, Ženevi, Atini, San Francisku, Kuvajtu, čak i Severnoj Korej, pa Beogradu, Cazinu, Rumi, Požarevcu, Višegradu, Mrkonjić Gradu.
Pavlović je izlagao na 15 samostalnih i više od 150 kolektivnih izložbi.
Među mnogobrojnim nagradama su četiri godišnje nagrade ULUPUDS za skulpturu i stvaralaštvo, zatim Nagradu ULUPUDS za životno delo i Nagradu Oktobarskog salona.
Vajarska tajnu Stanimira Pavlovića, delo na 140 stranica sa preko 300 dragocenih foto ilustracija, izdao je Albatros plus.
PROFIL
Stanimir Pavlović je rođen 6. decembra 1945. u selu Strezovce, zaseok Mamince kod Preševa. Presudan uticaj na izbor zanimanja i njegovu životnu filozofiju imali su otac Janča, majka Rada i deda Vasilije. Osnovnu školu je završio u Strezovcu u Preševu. Školu primenjenih umetnosti u Nišu 1960, a na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu diplomirao 1970. kod profesora Miodraga Živkovića, autora monumentalnih spomenika u Šumaricama kod Kragujevca, na Sutjesci i Kadinjači. Prvu izložbu crteža i skulptura imao je 1965. godine u holu Gimnazije u Preševu. Iz njegove vajarske radionice do sada je izašlo nekoliko stotina dela - spomenika, skulptura, bisti, bareljefa, medaljona, crteža. Radi u bronzi, aluminijumu, staklu, poliesteru, kamenu, drvetu, gipsu. Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije - ULUPUDS od 1971. Bio je vajar-scenograf u Narodnom pozorištu u Beogradu 35 godina. Živi i stvara u Leštanima kod Beograda.
