Vranje - Da li, starče, cela porodica treba da učestvuje na večernjoj molitvi (molitvi pre spavanja)?
- Odrasli treba da se ponašaju dostojanstveno.
Oni treba da čitaju molitve pre spavanja, a maloj deci treba da kažu: "Ako želite, ostanite malo".
Ako su deca nešto veća, porodica već može da ima svoj tipik: na primer, petnaest minuta veliki, a dva, ili pet minuta deca, a onda koliko sama žele.
Ako ih roditelji zadržavaju na celom čitanju molitava pre spavanja, može im dosaditi.
Ne treba ih prisiljavati, jer ona još ne razumeju moć i vrednost molitve.
Roditelji, pretpostavimo, mogu da jedu i pasulj i meso, ili kakvu god jaku hranu.
Ali kada dete još samo pije mleko, hoće li mu roditelji reći da jede meso, jer je dobro za jačanje?
Možda i jeste dobro za jačanje, ali jadno dete ne može da ga svari.
Zato mu u početku daju samo malo soka od mesa, kako bi poželelo i drugi put da ga jede.
- Starče, ponekad su i stariji uveče toliko umorni, da ne mogu ni molitve pre spavanja da izmole?
- Ako su mnogo umorni, ili bolesni, neka izgovore samo polovinu molitava pre spavanja, ili makar jedan "Oče naš".
Neka nikako ne propuste molitvu.
To je kao u ratu.
Ako se nađeš uveče na nekom uzvišenju okružen neprijateljem, ispališ poneki metak da uplašiš neprijatelja da te ne bi napao.
Tako isto i oni neka ispale poneki metak, da bi se "pokvarenjak" uplašio i otišao.
Molitva ima veliku moć u porodici.
Poznajem dvojicu braće koji su uspeli molitvom da postignu ne samo da im se ne razvedu roditelji, koji su imali veliki problem u međusobnom odnosu, već i da se ponovo zavole, Nama je naš otac govorio: "Ne znam šta ćete da radite, ali dva puta dnevno ćete morati da dajete "raport" Bogu, kako bi znao gde se nalazite".
Molili smo se pred ikonama svakoga jutra i svake večeri, svi zajedno: otac, majka i deca i na kraju smo pravili metanije pred Hristovom ikonom.
Kada bismo imali neki problem u porodici, molili smo se da se reši.
Sećam se, jednom kada se razboleo naš najmlađi brat, otac nam je rekao: "Dođite da zamolimo Boga za njega, ili da ozdravi, ili da ga uzme, samo da se ne muči".
Pomolili smo se svi zajedno i naš brat je ozdravio.
Ali i za trpezom smo sedeli svi zajedno.
Prvo bismo se pomolili i tek onda počinjali da jedemo.
Ako bi neko počeo da jede pre nego što se blagoslovi trpeza, govorili bismo: "On je zabludeo".
Nedostatak uzdržavanja smatrali smo bludničenjem.
Kada svako dolazi kući kada hoće i jede sam, bez nekog posebnog razloga, to predstavlja raspad porodice.
NAPOMENA: Starac Pajsije često za đavola koristi poimeničeni deminutiv prideva koji znači "pokvaren" (pokvarenjačić, od tauuos^pokvaren, kvaran, užegao).
