Kada se govori o nasilju nad ženama u Vranju i Pčinjskom okrugu, pažnja javnosti najčešće je usmerena na slučajeve koji su već dospeli do policije, centara za socijalni rad ili sudova.
Međutim, stručnjaci i lokalni borci za prava žena, devojaka i devojčica upozoravaju da je najvažnija borba ona koja se vodi mnogo ranije, pre prve prijave, pre prvog fizičkog napada i pre nego što nasilje postane svakodnevica.
Upravo zato edukacija, razvoj nenasilne komunikacije i podizanje svesti u lokalnim zajednicama predstavljaju jednu od najvažnijih mera prevencije, navodi Suzana Antić Ristić, koja skoro trideset godina u Vranju vodi Odbor za ljudska prava.
Ona smatra da je prevencija važna i da predstavlja vrlo značajan korak u zaštiti jer, kako kaže - ko ima informaciju i ko zna, taj “može prepoznati opasnost u svom životu”.
Međutim, dodaje, problem je u tome što se programi prevencije na temu nasilja nad ženama, u odnosu na programe prevencije u drugim oblastima, u Vranju i okolini “primenjuju u maloj meri”.
“Naš program za devojčice od 12 do 18 godina, koji se zove Kutak za devojke, jeste program u čijem je fokusu upravo prevencija i primena Istanbulske konvencije, koju je naša država prihvatila i u obavezi je da je poštuje, a koja jasno propisuje šta jedno društvo treba da organizuje i primeni kako bi se smanjio broj žena koje žive u porodičnom i partnerskom nasilju i, na kraju krajeva, kako bi se smanjio femicid.
Međutim, Srbija ostaje izvan insistiranja na tim merama, jer od 20 do 30 žena godišnje i dalje gubi život u kontekstu porodičnog nasilja”, navodi Antić-Ristić za Vranje news.
Ona podseća da “Istanbulska konvencija” obavezuje države da razvijaju programe prevencije - edukacije, obrazovanja i informisanje stanovništva, kako žena i devojčica, tako i muškaraca, o opasnostima porodičnog nasilja i potrebi za promenom svesti o položaju i ulozi žena u društvu.
“Prevencija znači dobiti informaciju na vreme, naučiti, spoznati mehanizme nasilja. Ta reč nasilje treba svima nama da bude jasna. Državni službenici bi, kad god čuju tu reč od žene ili devojke, trebalo da stanu i da poslušaju šta ona govori i na koji način je izložena nasilju#, kaže Antić Ristić.
Program SOS Kutak za devojke, koji radi u sklopu Odbora, godišnje animira oko 800 devojčica, koje direktno učestvuju na radionicama, čajankama (kreativni razgovor u okviru grupe) i sl.
Vršnjačke edukatorke prenose znanje svojim drugaricama, što se pokazalo jako efikasnim, jer u uzrastu od 13 do 18 godina je period života kada devojke više čuju jedna drugu, nego da im stariji govore o tim problemima.
Jedna od tema nam je i veštačka inteligencija, imali smo i obuke na temu da li će nas ona u bubćnosti štititi ili ćemo biti u novim rizicima, tako da dosta radimo na prevenciji.
I preko vršnjačkih radionica u svim opštinama Pčinjskog okruga dopiremo do devojaka u celom okrugu. Kod više od 50 odsto učesnica posle radionica u analizi i evaluaciji vidimo da su na pozitivan način promenile stav o tome šta je nasilje.
Na primer, neke od njih su pre radionica smatrale da prvi šamar nije nasilje, ali su posle radionica promenile svoj stav o tome”, kaže Antić Ristić.
U Vranju već više od dve decenije funkcioniše SOS telefon za žene sa iskustvom porodičnog i partnerskog nasilja, jedini specijalizovani servis te vrste u Pčinjskom okrugu. Njegove usluge dostupne su ženama iz Vranja, Bujanovca, Preševa, Surdulice, Bosilegrada, Vladičinog Hana i Trgovišta. Tokom godina kroz ovaj servis prošle su hiljade žena koje su tražile pravnu, psihološku i socijalnu podršku.
Iskustva stručnjaka pokazuju da se iza najvećeg broja prijavljenih slučajeva fizičkog nasilja godinama skrivaju psihičko zlostavljanje, kontrola, izolacija i ponižavanje, obrasci ponašanja koji su često bili prepoznati tek kada su posledice postale ozbiljne.
Upravo zbog toga organizacije civilnog društva, obrazovne ustanove i stručnjaci za socijalnu zaštitu poslednjih godina sve veći akcenat stavljaju na preventivne programe. Radionice u školama, edukacije nastavnika, javne tribine i kampanje usmerene su na to da mladi nauče da prepoznaju nasilje i razviju modele komunikacije zasnovane na međusobnom poštovanju. Cilj nije samo da se žrtve ohrabre da prijave nasilje, već i da se spreči njegovo nastajanje kroz promenu društvenih obrazaca koji ga omogućavaju.
Međutim, navodi Antić Ristić "slab je odgovor institucija", organa vlasti na ovakve inicijative, navodi Antić Ristić, čime se, smatra ona, potcenjuje značaj prevencije.
“Donosioci odluka na lokalu, počev od gradonačelnika pa naniže, kao u i svim opštinama okruga, nisu imali sluha ni želje da podrže rad licencirane specijalizovane loklane usluge za žene SOS telefon.
Mi smo došli do svakog čelnika opštine, dogovor je bio da 7 opština i grad Vranje uplaćuju godišnje po 500.000 dinara za tu uslugu.
Sama ta ideja izazvala je podsmeh kod nekih od tih političara", navodi Antić Ristić.
Dodaje da problem predstavlja to što mnogi političari od kuće ponesu tradicionalne stavove i vaspitanje, naročito prema ženama i naročito u društvu.
"Bez razumevanja lokalnih sredina, nismo uspeli da postignemo bolji kvalitet uluge za žene, a 2022. smo morali licencu da stavimo u mirovanje.
Od tada radimo mimo toga i sa skraćenim radnim vremenom, sa dosta dobrim kvalitetom rada i podrškom koju ženama organizujemo.
Taj negativni signal od onih koji donose odluke pokazao nam je da ih nije baš mnogo briga da problem rodno zasnovanog nasilja stav eu lokalne okumenta i poboljšaju zaštitu”.
Osim toga, Grad Vranje je i potpisnik Evropske povelje o ravnopravnosti.
"Bila sam član lokalnog Saveta za rodnu ravnopravnost, ali je došao jedan negaivan trenutak kada smo radili akcioni plan za grad Vranje za primenu rodno odgovornog budžetiranja.
Naime, u decembru 2023. na sednici Saveta u akcionom planu nije bilo programa za žene SOS telefona, koji smo pre toga kreirali.
Na naše pitanje zašto - rekli su 'mi znamo da vi postojite, ne morate da budete i na papiru”. To nam je pokazalo sa kojim nivoom neozibiljnosti vlast gleda na taj problem.
Tada sam i napustila taj savet", navodi Antić-Ristić.
Poseban značaj ovakvi programi imaju u multietničkim sredinama Pčinjskog okruga, pre svega u Bujanovcu i Preševu, gde zajednički život različitih nacionalnih zajednica dodatno naglašava potrebu za razvijanjem kulture dijaloga, tolerancije i međusobnog uvažavanja. Stručnjaci ističu da nenasilna komunikacija nije važna samo za partnerske i porodične odnose, već i za izgradnju poverenja među ljudima različitih kultura, jezika i tradicija.
Psiholozi u Vranju i okolini upozoravaju da se nasilje često normalizuje kroz svakodnevne obrasce ponašanja. Uvrede, omalovažavanje, ljubomorna kontrola, ograničavanje kontakata sa porodicom i prijateljima ili finansijska zavisnost neretko se ne prepoznaju kao oblici nasilja. Kada mladi odrastaju u okruženju u kojem su takvi obrasci prihvatljivi, postoji veća verovatnoća da će ih kasnije reprodukovati u svojim vezama i porodicama. Zato su škole i obrazovne institucije jedno od ključnih mesta za prevenciju.
Poslednjih godina u Vranju su sprovedene inicijative koje povezuju zdravstveni sektor i organizacije za zaštitu žena. Jedan od primera je saradnja SOS telefona Vranje i pedijatrijskih službi, kroz koju se majkama pružaju informacije o prepoznavanju i prijavljivanju psihičkog nasilja. Ideja takvih programa jeste da se pomoć približi ženama na mestima gde se svakodnevno kreću i gde će se osećati sigurnije da govore o problemima sa kojima se suočavaju.
Sagovornici iz nevladinog sektora smatraju da je najveći izazov i dalje razbijanje ćutanja. U mnogim sredinama nasilje se još posmatra kao privatni problem porodice, zbog čega žrtve često godinama ne traže pomoć. Upravo zato mediji imaju važnu ulogu u informisanju građana o dostupnim mehanizmima zaštite i u promociji pozitivnih modela ponašanja. Svaki tekst, radionica ili javna debata koja promoviše ravnopravnost i nenasilnu komunikaciju može doprineti stvaranju okruženja u kojem će nasilje biti prepoznato na vreme i u kojem će žene znati da nisu same.
Borba protiv nasilja nad ženama ne počinje u sudnici. Ona počinje u učionici, u porodici, u razgovoru roditelja sa decom, u školskom dvorištu i na društvenim mrežama. Zato ulaganje u edukaciju nije samo društvena potreba, već i jedna od najvažnijih investicija u bezbedniju budućnost žena, devojaka i devojčica u Pčinjskom okrugu.
M. Dimić
Uloga SOS Kutka za devojke u prevenciji
SOS Kutak za devojke Vranje počeo je sa radom novembra 2017. godine, a aktivnosti su proizišle iz višegodišnjeg iskustva i rada tima SOS telefona Vranje sa devojkama, adolescentkinjama koje su u svojim porodicama odrastale u atmosferi porodičnog-partnerskog nasilja. U fokusu SOS Kutka za devojke Vranje je promocija i veća primena "Istanbulske konvencije". Rad je po feminističkim principima, aktivnosti su posvećene prevenciji, prepoznavanju, zaštiti devojaka od rodno zasnovanog i partnerskog nasilja, poboljšanje položaj devojaka u društvu. Do sada je radionicama u srednjim i osnovim školama na jugu Srbije, radionicama "Samoodbrane", kreativnim radionicama "Čajanke" o temi prevencija partnerskog nasilja, kao i tematskim uličnim akcijama i mnogim drugim aktivnostima prisustvovalo i informisano preko 15.000 devojaka uzrasta 13 do 18 godina. Program animira godišnje blizu 800 devojčica na vršnjačkim radionicama i aktivnostima.
"Nastojimo da u direktnom radu sa devojkama prenesemo informacije o mehanizmu nasilja, kako da se zaštite, kako da se osnaže, da sačuvaju samopouzdanje i kako da postavljaju granice nasilničkom ponašanju prema njima", navode iz SOS Kutka za devojke.
Godine 2019. program je osvojio svetsku nagradu - 1. mesto "Sa i za devojke” - With and For Girls. Proglašen je najboljim Programom za devojčice uzrasta 13 do 18 godina na svetu, u Evropi i srednjoj Aziji.
Ova priča je nastala uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru projekta SMS Facility – Small Media Support in Western Balkans, koji sprovodi Thomson Media. Sadržaj je isključiva odgovornost medija i autora i ne odražava nužno stavove, mišljenje ili vrednosti Evropske unije ili Thomson Media.
