Vranje - Nakon izborne pobede Studentske liste, postavlja se pitanje kako televizije Informer, Pink, Happy, Prva i B92 mogu da izgube dozvole za emitovanje zbog kršenja zakona, navodi Savo Manojlović, lider Pokreta Kreni-Promeni.
„Postoje dva moguća scenarija.
Da sadašnji REM već sada počne da primenjuje zakon ili da nova skupštinska većina, ukoliko REM nastavi da ne radi svoj posao, pokrene postupak utvrđivanja odgovornosti njegovih članova i njihovog razrešenja“, pojašnjava Manojlović u saopštenju koje je ovaj pokret prosledio medijima.
Podseća da za primenu zakona nije potrebno čekati novu vlast, te da REM može da pokrene postupke na osnovu prijava građana, ali i samostalno, kada postoje osnovi za sumnju da je zakon prekršen. Manojlović dodaje i da, kada REM utvrdi eventualna kršenja zakona, izriče odgovarajuće mere.
„Tokom prethodnih godina, naročito tokom izborne kampanje, dokumentovane su brojne sporne programske prakse, dok su nezavisne organizacije ukazivale na ozbiljnu neravnotežu u izveštavanju“, podseća lider Pokreta Kreni-Promeni.
Ukoliko sadašnji REM ne bude radio svoj posao, ukazuje Manojlović, nova skupštinska većina može da pokrene parlamentarni nadzor i ispita zašto nije postupano po prijavama i dokumentovanim slučajevima mogućeg kršenja zakona.
„Članovi Saveta REM-a mogu biti razrešeni zbog nesavesnog ili nepravilnog rada i zanemarivanja zakonskih obaveza, ali se za svakog člana posebno mora utvrditi zakonski osnov. Za pokretanje postupka potrebno je najmanje 20 narodnih poslanika, a za razrešenje najmanje 126 glasova u Narodnoj skupštini“, kaže Manojlović.
Novi članovi biraju se u javnom postupku, a novi sastav REM-a nezavisno odlučuje o prijavama, ranijim predmetima i eventualnim sankcijama, pojašnjava on.
Prema važećem zakonu, postoje dva načina po kojima televizije mogu trajno da izgube dozvole, uz mogućnost donošenja i novog zakona za to, kao krajnje mere, ističe Savo Manojlović.
„Prvi se odnosi na ponovljena kršenja programskih obaveza, uključujući emitovanje sadržaja kojima se podržava nasilje, narušava ljudsko dostojanstvo, podstiče diskriminacija ili mržnja zbog političkih ubeđenja, kao i namerno kršenje obaveza tokom izborne kampanje“, pojašnjava Manojlović.
Za takve povrede REM izriče privremene zabrane objavljivanja određenog programskog sadržaja, a ako televizija ponovi istu ili istovrsnu povredu nakon dve takve mere, sledi privremeno oduzimanje dozvole, a ako se povreda ponovi i nakon toga, trajno oduzimanje, navodi Manojlović.
„Drugi način omogućava oduzimanje dozvole bez prethodnog niza sankcija za programske povrede. To je moguće, između ostalog, ako televizija dostavi netačne podatke za dobijanje dozvole, duže od tri meseca ne ispunjava propisane tehničke ili organizacione uslove, krši pravila o medijskoj koncentraciji ili ne izmiruje propisane naknade ni u dodatno ostavljenom roku“, kaže Manojlović.
U tim slučajevima, pojašnjava, dozvola može biti oduzeta dvotrećinskom većinom Saveta REM-a, nakon zakonitog postupka i uz mogućnost sudske kontrole.
„Kao krajnja mera može se doneti novi zakon kojim bi, uz ustavno održive prelazne odredbe, svim televizijama dozvole za nacionalno emitovanje prestale da važe po sili zakona. Zatim bi bio raspisan novi javni konkurs, a nezavisno izabrani Savet REM-a odlučivao bi o izdavanju novih dozvola, odnosno njihovoj ponovnoj dodeli dosadašnjim emiterima“, ističe lider Kreni-Promeni.
Ključni kriterijumi, pojašnjava on, bili bi dosadašnji rad televizija, poštovanje profesionalnih novinarskih standarda, ljudskog dostojanstva, prava i sloboda građana, a odluke bi morale da budu zasnovane na utvrđenim činjenicama, jednakim kriterijumima i pravu na sudsku zaštitu.
Cilj nije da nova vlast preuzme kontrolu nad medijima, već da se uspostavi sistem u kojem nijedna vlast to više neće moći, poručuje Manojlović.
„Sloboda medija znači slobodu od političke kontrole, ali ne i slobodu od odgovornosti za kršenje zakona. Promene ne smeju da znače zamenu jednih podobnih televizija drugima, već stvaranje društva u kojem mediji mogu slobodno da rade, građani imaju pravo na istinito informisanje, a institucije jednako štite svačija prava“, zaključuje Manojlović.
Razlika između političke osvete i vladavine prava, dodaje, jeste u tome što se odgovornost utvrđuje na osnovu zakona, a ne političke volje.
