Piše: Bojan Tasić, dramaturg
Treće takmičarsko veče 16. Festivala predstava profesionalnih pozorišta za decu i mlade Mali Joakim, koji se održava u Vranju, proteklo je u znaku predstave Vasilisa prekrasna, po tekstu Miodraga Miše Stanisavljevića, u režiji Vahidina Prelića, u izvođenju Narodnog pozorišta Užica.
Na veliku radost dece izvedena je predstava koja u svom korenu sadrži motive slovenske mitologije iz ruskih priča.
Ova bajka nam pokazuje hrabrost carevića Ivana u njegovoj borbi protiv tiranije Zmaja Ognjana.
Jako bitna tema, obrađena kroz možda pomalo naivnu priču o začaranoj princezi koju Zmaj po svaku cenu želi da odvoji od njene sudbinske ljubavi sa Ivanom, čak ne prezavši od otmice.
Potom Ivan prelazi put koji ga vodi kroz razne prilike i neprilike da bi se na kraju, poučen novim iskustvom sukobio sa Zmajem i osvojio princezu.
Premisa jeste naivna, ali reditelj i glumac Vahidin Perlić (Zmaj Ognjan) kroz veštu scnografiju belih platana i odličan kostim, uspeva da tekstu da drugačije, interesantnije čitanje.
Preko belih platana, tokom čitave predstave se smenjuju različite projekcije koje označavaju dvor, šumu, zmajevu pećinu, veštičje kolo... kostimi Tamare Baušković dodatno boje čitavu predstavu.
Naliče toaleti dvorova srednjeg veka, ali opet izmeštenost u odnosu na naš svet, jer umesto magičnog mača, Ivan pronalazi gitaru kojom odnosi konačnu pobedu nad Zmajem.
Kristina Pajkić, koja prvi put igra Vasilisu kao zamena koleginici Vanji Kovačević, ostaće svakako zapamćena od strane publike, koja je uzbuđenjem pratila svaki njen izlazak na scenu.
Ništa menje simpatije deca nisu pokazala prema Mačku u igri Tijane Karaičić Radojičić, koja im je bila najduhovitija.
Dok je sama pojava Zmaj Ognjana ostavljala decu na ivici sedišta.
Divna Marić kao Baba Marta pokazala je dva naličja mitološke ličnosti, te svojom magijom kojom stvara oluju izmamila uzdahe kod dece.
Dok je najveći aplauz dobio Dejan Maksimović u ulozi carevića Ivana.
Koji od predmeta podsmeha svoje okoline postaje pravi heroj i dobija mesto koje zaslužuje.
Za pohvalu je odabir teksta Miodraga Miše Stanisavljevića, koji je nezasluženo skrejnut u srpskoj dramaturgiji, a čiji poetski jezik doseže do veštine Ljubomira Simovića.
Reditelj je pokazao da se magija može ostvariti sa minimalnim sredstvima, kao i sav uticaj koji scenografija i kostimi imaju na najmlađu publiku.
Razgovori o predstavi
Posle predstave vođeni su razgovori o ovom ostvarenju, u okviru okruglog stola kojeg je kao moderator vodio dramaturg Bojan Tasić.
Razgovarao je sa rediteljem i glumcem Vahidinom Prelićem, zatim glumcima Kristinom Pajkić, Jankom Radišićem i Nikolom Penezićem.
Na početku razgovora, umetnički direktor Pozorišta Bora Stanković, Bojan Jovanović, zahvalio se ansamblu na igri i poželeo im dobrodošlicu.Dramaturg Tasić je potom primetio zainteresovanost dece, koja su u velikom broju došla da prisustvuju razgovoru, te odmah prešao na pitanja kako bi ostavili više prostora publici.
Konstatovao je kako Miodrag Stanisavljević na žalost nije prepoznatljivo ime u srpskoj dramaturgiji, ni blizu koliko bi trebao biti. Svojim poetičnim jezikom i britkom upotrebom lokalizama očarva svakog čitaoca i slušaoca. Dok opet vešto koristi motive iz slovenske mitologije. Zanimalo ga je kolike su, ako uopšte postoje, intervencije na tekstu?
Vahidin Prelić, glumac i reditelj ove predstave, rekao je kako ovaj tekst otvara začarani svet. Što se tiče jezika i nedovoljne prisutnosti Miše Stanisavljevića, složio se sa dramaturgom Tasićem. Tekst „Vasilisa prekrasna“ pretrpeo je minimalne intervencije u vidu dopisivanja određenih songova, i blagog štriha na pojedinim mestima.
Na šta se nadovezao glumac Nikola Penezić skrenuvši pažnju da, pošto su dijalozi u stihu, nije bilo moguće tek tako prekrajati tekst. Mada nije bilo ni potrebe za tim, jer tekst odlično korespondira sa publikom.
Tasić se složio i istakao kako je sam tekst, iako nastao 1972. godine. Možda malo naivan, ali da pokreće pitanja koja su aktuelna.
Reditelj se nadovezao na ovu konstataciju, spomenuvši motiv hrabrosti u kontekstu suprotstavljanja tiraniji, kao i Vasilisinog prava na lični izbor muža.Tasića je potom zanimalo, koliko je fizički bio zahtevan proces, pošto je predstava jako dinamična.
Reditelj napominje da na ovoj predstavi nije radio od samog početka, nego je zamenio kolegu koji je započeo proces, ali zbog zdravstvenih razloga morao da prepusti njemu rediteljsku palicu. Zato je pokušao da što jednostavnije reši scenografiju, dok su kostime prekrajali iz već postojećeg fundusa. Cilj im i jeste bio da naprave jednu dinamičnu predstavu, koja će držati pažnju gledaocima i uvesti ih u svet mašte.
Potom su usledila pitanja iz publike.
Vuk je pohvalio igru ansambla, kao i kostime, dok je Hana primetila kako je predstava jako zanimljiva ali je protekla jako brzo.
Reditelj se zahvalio na lepim rečima i dodao da su skratili predstavu na 45 minuta kako bi uspostavili ritam koji će publici biti zanimljiv.
Veliki broj dece iz publike konstatovao je Vasilisinu lepotu, odličan kostim Zmaja Ognjana i sve ih je zanimalo kako je reditelj došao na ideju da čarobno klupko bude autić na daljinsko upravljanje.Reditelj im je u šali rekao kako to nije autić nego klupko, i da je to deo čarolije.
Vojin je konstatovao da je na početku Zmaj izgledao strašno, i da su mu jako interesantne svetleće crvene oči na kostimu.
Nađi je najduhovitiji lik bio Mačak, dok je Sofija najviše pohvalila muziku i scenski pokret.
Veliki broj dece takođe se javljao da pohvali predstavu i zamoli glumce da se sa njima slikaju, nakon čega se okrugli sto završio kako bi deca mogla još malo da se druže sa glumcima.
