Poslednje takmičarske večeri festivala Mali Joakim u Vranju, publika je uživala je u veseloj igri Kraljevačkog pozorišta i predstavi Jednobrki vitez, po tekstu Dejana Aleksića i u režiji Aleksandre Kovačević.
Ova vrcava i živahna predstava govori o različitosti, što je jako bitna tema danas.
Svet ove bajke ističe ljudske mane i vrline svojih žitelja, na jedan duhovit i nesvakidašnji način.
Oni različitosti pristupaju iz percepcije deteta sa nevinim pogledom na svet.
Kostimi Stefana Savkovića i scenografija Vladana Slavkovića u potpunosti boje ovo dečje carstvo duginim bojama, što pocrtavaju projekcijama koje preko belog platna sa lakoćom označavaju promene prostora.
Muzika Andreja Aleksića i Predraga Milanovića poprima vesele i duhovite tonove na šta deca reaguju i luduju.
Tema različitosti, kao i straha od potencijalnog rata u ovom trenutku više su nego poznate.
Na sreću u ovom dečjem carstvu ljudi prihvataju drugost, dok se rat zamenjuje ljubavlju.
Ono što bih morao izdvojiti jeste zamršenost teksta Dejana Aleksića.
Uprkos rata koji „samo što nije“, mi zapravo ne osećamo bojazan.
Naša pažnja posvećena je potrazi za drugim brkom našeg glavnog junaka.
Takođe nam nejasno ostaje zašto se Kralj Kijavko pretvara da je trgovac.
Zamešateljstvo oko semena pomoću koga rastu brci, ptičjeg mleka za princezu, opasnosti od rata i čarobnjačkog napitka, pomalo remete fokus.
Srećom, rediteljka uspostavlja dinamičnu igru koja, u skladu sa šarenim kostimima koji podražavaju srednji vek, omogućava glumcima da od tipiziranih funkcija načine živahne likove.
Govor u stihu omogućava izvesni manirizam u igri, kao i šaljive reference na savremene pronalaske, čime se boji jezik ove predstave.
Zoran Cerovina kao Kralj, svojom pojavnošću i razigranošću zaokuplja pažnju publike, na sličan način Ivan Ćirić kao Gavran izmamljuje osmeh publike.
Vladimir Jovanović kao Jednobrki vitez svojom sigurnom igrom skreće pažnju na sebe.
Svetlana Milenković kao Princeza i Aleksandra Arizanović kao Trgovčeva kći, tj. druga princeza, predstavljaju dva lica istog novčića.
Obe svojim glasovnim aparatom zavodljivo prikazuju različitost tipskih junakinja.
Biljana Talić kao Dvorska luda zapravo od samog početka ubire simpatije svih, bez obzira što je u pitanju sporedna uloga, ona svojom pojavom upija svu pažnju.
Na sličan način to čini i Jovan Živković kao Čarobnjak.
Dok Predrag Pavlović kao Trgovac u prvi mah unosi napetost, ali se ubrzo ispostavi bezazlenim.
Da bi krešendo doživeo kada publika shvati da je Trgovac zapravo suparnički kralj koga se svi plaše, Kijavko.
Ibijevska živahnost i duhovitost, sa rediteljskom preciznošću svakako su nešto po čemu će se ova predstava pamtiti.
Razgovor o predstavi
Posle predstave vođeni su razgovori o ovom ostvarenju, u okviru okruglog stola kojeg je kao moderator vodio dramaturg Bojan Tasić.
Razgovarao je sa rediteljkom Aleksandrom Kovačević i glumcima Zoranom Cerovinom, Svetlanom Milenković, Vladimirom Jovanovićem, Biljanom Talić, Aleksandrom Arizanović, Jovanom Živkovićem i Ivanom Ćirićem. Na početku razgovora, umetnički direktor Pozorišta Bora Stanković, Bojan Jovanović, zahvalio se ansamblu na igri i poželeo im dobrodošlicu. Bojan je razgovor započeo poređenjem ove živahne, vesele i energične predstave, sa „Kraljem Ibijem“ predstavom za odrasle. Na šta se rediteljka osmehnula, i spomenula kako je to dobro zapažanje, jer je sa glumcem Zoranom Cerovinom koji tumači ulogu Kralja, upravo razgovarala o Ibiju.
Potom je reč data stručnom žiriju publike, jer su se tokom svih takmičarskih večeri pokazali kao revnosniji sagovornici od bilo kog voditelja ili teatrologa. Sofija je čestitala ansamblu na lepoj igri, istakla je scenografiju i drugi plan. Dopao joj se jezik komada, koji je u stihu. Mada priznaje da na početku nije razumela priču, ali je do kraja razumela poruku. Vuk je primetio rekvizitu i kostime. Naglasio je važnost da predstava ima u sebi duhovitosti. Rediteljka ga je pitala da li su mu se dopali romantični delovi. Na šta se Vuk malo zamislio, potom rekao da jesu.
Vojin je od kostima izdvojio šešire koje su nosili junaci. Naročito čarobnjakov šešir koji ga je podsećao na pojedine filmove. Dopala mu se muzika i spuštanje šume, tj. drveća. Način na koji su pokazivali mesta na kojima se odvija radnja. Duhovita mu je bila krema od ptičjeg mleka, jer nije čuo da ptice imaju mleko. Koliko on zna, ptice ne prave mleko.
Toma, dečak iz publike, izdvojio je muziku. Uz koju je, kako sam kaže, ludovao. Da bi se Vuk nadovezao na taj komentar, primetivši Gavranov song. Koji je, po rečima rediteljke, i celoj ekipi bio omiljen.
Hani su bile interesantne neobične i zanimljive frizure, u kombinaciji sa šarenim kostimima. Tomi se toliko dopala predstava da je poželeo da pogleda još jednom. Od glumaca mu se najviše svideo Jednobrki vitez. Ali mu je bilo čudno zašto princeza ima jedan brk, kao i to što se umalo nije poljubila sa Jednobrkim vitezom. Na šta je Vojin dao objašnjenje, pošto je princeza imala desni brk, a vitez levi, da su se oni zavoleli kao partneri u ljubavi koji se dopunjuju levim i desnim brkom.
Devojčica iz publike je pohvalila predstavu i rekla da joj se najviše dopala od svih predstava sa „Malog Joakima“. Na šta je dobila aplauz od ekipe predstave i publike. Nakon čega se javio dečak na koga je najveći utisak ostavio lik Dvorske lude, jer radi zvezdu.
Više dece je prokomentarisalo da su najbolji kostimi, ali da je muzika dobra, čak u nekim momentima duhovita.Potom je rediteljka pozvala publiku da prepoznaju koji glumac je igrao koga, što su deca u većini slučajeva uspela iz prvog pokušaja.
Sofija je primetila boje kostima što čini predstavu još posebnijom. Na šta se nadovezao dečak iz publike koga su upravo te različite boje podsećale na dugu. Što je sama rediteljka potvrdila i pohvalila stvari koje deca primećuju. Na samom kraju razgovora iskoristila je priliku da se zahvali svima na lepom gostoprimstvu i razgovoru.
