Sa izlaznošću od 44,59 odsto, Pokret Samoopredeljenje (LVV) izašao je kao prvoplasirana politička snaga sa 49,3 odsto glasova na izborima u nedelju.
Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije, LVV je zabeležio najveći rast, osvojivši više od 49 odsto glasova, odnosno oko 430.000 glasova, piše u opširnom tekstu prištinska Koha, a prenosi KoSSev.
To predstavlja povećanje u odnosu na izbore održane 9. februara ove godine, kada je Samoopredeljenje osvojilo 396.787 glasova, odnosno 42,30 odsto.
Na drugom mestu našla se Demokratska partija Kosova (PDK) sa 21,01 odsto, odnosno 183.258 glasova, što je rezultat približno sličan februarskom, uz rast od oko jedan odsto.
Demokratski savez Kosova (LDK) zabeležio je najveći pad u poređenju sa izborima od 9. februara, osvojivši 13,56 odsto glasova, odnosno 118.490 glasova. Na početku godine, LDK je imao 171.357 glasova, odnosno 18,27 odsto.
Alijansa za budućnost Kosova (AAK), prema preliminarnim rezultatima, uspela je da pređe izborni prag sa 5,68 odsto, odnosno 49.571 glasom.
Socijaldemokratska inicijativa (NISMA) nije uspela da pređe prag, ostavši ispod sa svega 1,72 odsto glasova.
Srpska lista, kao najveća srpska partija, saopštila je da je obezbedila svih deset mandata rezervisanih za srpsku zajednicu.
Predsednik Srpske liste, Zlatan Elek, rekao je na konferenciji za medije da je partija koju predvodi osvojila 90 odsto glasova srpske zajednice i svih deset poslaničkih mesta u Skupštini.
Partija Nenada Rašića do sada je osvojila 4.388 glasova, odnosno više od 11 odsto glasova namenjenih srpskim partijama. Rašić je jedan mandat obezbedio i na februarskim izborima. Kao jedini poslanik svoje stranke, izabran je za potpredsednika skupštine iz reda srpske zajednice, nakon što je većina u devetom sazivu odbila da glasa za predloge Srpske liste.
LVV sa 56 mandata na putu da samostalno formira vladu
Prevedeno u mandate, Pokret Samoopredeljenje sa nešto manje od 50 odsto glasova obezbedio je 56 poslaničkih mesta u Skupštini.
Prema raspodeli prema „D’Hondt“, Demokratska partija Kosova sa 21 odsto glasova ima 23 mandata. Demokratski savez Kosova ima 15 mandata, dok je Alijansa za budućnost Kosova obezbedila šest mandata.
U poređenju sa februarskim izborima, Samoopredeljenje je u Skupštini poraslo za osam mandata, sa ranijih 48. PDK je izgubio jedan mandat, dok je LDK izgubio pet mandata – sa ranijih 20. AAK je u koaliciji sa NISMA-om imao osam mandata. Ovi proračuni ne uključuju glasove poštom i one iz diplomatskih predstavništava.
Preostalih 20 mandata raspodeljuje se – 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice.
Za izbor predsednika Skupštine, a potom i glasanje o vladi, neophodno je najmanje 61 glas.
Pokret Samoopredeljenje je takođe izbio na vrh u većini opština u zemlji. Potvrđen je kao vodeća snaga u 24 opštine, uključujući i one koje se smatraju uporištima opozicionih partija.
Prvi je u Đakovici, Gnjilanu, Dragašu, Istoku, Kačaniku, Klini, Kosovu Polju, Kamenici, Južnoj Mitrovici, Lipljanu, Obiliću, Orahovcu, Peći, Podujevu, Prištini, Prizrenu, Štimlju, Suvoj Reci, Uroševcu, Vitini, Vučitrnu, Mališevu, Juniku i Đeneral Jankoviću.
Demokratska partija Kosova je prva u Gloglovcu i Srbici.
U Dečanima je prva Alijansa za budućnost Kosova, dok je u Mamuši prva KDTP.
Parlamentarni izbori od 28. decembra ušli su u istoriju po izlaznosti birača na biračka mesta unutar Kosova.
Pravo glasa iskoristio je 899.521 građanin, ne računajući glasove iz dijaspore, uslovne glasove i glasove osoba sa posebnim potrebama.
U procentima, to znači da je glasalo oko 45 odsto birača sa pravom glasa.
Rekord izlaznosti postavljen je 9. februara ove godine, kada je na Kosovu glasalo 871.662 birača, dok je zajedno sa dijasporom i diplomatskim predstavništvima broj dostigao 966.000 glasova.
Kurti: Institucije ćemo brzo formirati, očekujem saradnju opozicije
Iz sedišta Samoopredeljenja, kandidat za treći mandat premijera, Aljbin Kurti, obratio se građanima kao pobednik izbora, rekavši da su na putu da obore i rekord od 21. februara 2021. godine.
„9. februara pobedilo je Samoopredeljenje, 28. decembra pobedio je narod i Republika Kosovo. Čestitam na najvećoj pobedi u istoriji zemlje“, rekao je on.
Kurti je dodao da će, čim rezultati budu potvrđeni, formirati institucije i nastaviti sa radom. Pomenuo je međunarodne sporazume i rekao da očekuje saradnju opozicionih partija, kojima je zahvalio i na predizbornoj kampanji.
„Pred nama je mnogo posla. Moramo ići napred, bez odlaganja. Čim se rezultati potvrde, moraćemo što pre da formiramo institucije i nastavimo sa dobrim radom. Pred nama je Plan rasta EU u vrednosti od 880 miliona evra i tri sporazuma sa Svetskom bankom u vrednosti od 120 miliona – ukupno više od milijardu. Pozivam od sada opozicione partije na saradnju u Skupštini oko međunarodnih sporazuma, dobrih sporazuma i u interesu građana“, izjavio je Kurti.
Upitan je i o pitanju predsednika države nakon isteka mandata Vjose Osmani u martu naredne godine.
Kurti je rekao da će o tome morati da razgovara i sa opozicijom, ali da će se prethodno sastati sa aktuelnom predsednicom.
„Moramo razgovarati sa opozicijom o pitanju predsednika. Pre toga ću se sastati sa aktuelnom predsednicom, a zatim preduzeti naredne korake kako bismo zajedno išli napred, jer je poznato da je i za međunarodne sporazume i za izbor predsednika potrebno da u sali bude najmanje 80 poslanika, čak i ako glasaju protiv. To je treći korak“, rekao je Kurti.
Kurti je učestvovao i na slavlju sa simpatizerima stranke, gde je rekao da je pobeda od 28. decembra pobeda naroda Kosova, za razliku od one 9. februara kada je pobedilo Samoopredeljenje sa koalicionim partnerima.
„Ovoga puta pobedio je narod i Republika – vizija i naš program su to omogućili. Sva naša obećanja ispunićemo jedno po jedno. Vi ste smisao postojanja naših funkcija i pozicija“, rekao je Kurti, obećavši realizaciju obećanja iz kampanje.
Za razliku od Kurtija, koji je govorio o saradnji sa opozicijom, nisu izostale ni poruke podsmeha koalicionih partnera LVV-a. Gradonačelnik Južne Mitrovice i kopredsednik liste Guxo, Faton Peci, osvrnuo se na LDK, podsećajući ih na odbijanje da uđu u koaliciju sa Samoopredeljenjem nakon izbora 9. februara.
„Hajde u vladu – nećemo. Hajde, ma – nećemo. E pa, Samo napred“, rekao je Peci u jednom video-snimku.
Abdidžiku preuzima odgovornost za rezultat, ne isključuje ostavku
Predsednik Demokratskog saveza Kosova, Ljumir Abdidžiku, preuzeo je odgovornost za rezultat izbora od 28. decembra, u obraćanju malo pre ponoći u nedelju.
Najavio je da će u narednim danima sazvati Skupštinu stranke kako bi se razmotrila sva pitanja i odgovornosti koje ima kao predsednik.
Rekao je da rezultat LDK-a nije onakav kakav su očekivali i da je ovo trenutak za refleksiju, dodajući da poštuje odluku građana.
„Preuzimajući odgovornost, u narednim danima sazvaću Skupštinu LDK-a i pred njom izneti i razmotriti sva pitanja i odgovornosti koje nosim kao predsednik. Rezultat LDK-a nije onakav kakav smo očekivali i želeli. Ovo je trenutak refleksije. Kada građani govore, mi moramo da slušamo. Demokratija funkcioniše kada lideri snose odgovornost, čak i u ovakvim porazima“, rekao je Abdidžiku, ne isključujući ni ostavku.
Dodao je da je u proteklih pet godina radio onako kako je verovao da je najbolje za stranku.
„U ovih pet godina postupao sam onako kako sam verovao da je najbolje za LDK. Ipak, danas otvoreno kažem – nisam uspeo da LDK dovedem tamo gde treba da bude. Izgradili smo dobar tim i vodili dostojanstvenu kampanju, ali ovo je presuda građana i mi joj se klanjamo. Građanin je uvek u pravu“, dodao je.
Abdidžiku je čestitao i pobedniku izbora, Aljbinu Kurtiju.
„Dozvolite mi da čestitam pobedniku. Država je iznad svakoga od nas. Nadajmo se da su građani ovoga puta ispravno izabrali“, rekao je on.
Nakon pada LDK-a, pojavili su se i pozivi na refleksiju unutar same stranke.
Arben Gaši, kandidat za poslanika LDK-a, zatražio je odgovorno delovanje nakon prvih izbornih rezultata.
„Kada birači govore, rezultat se ne može ignorisati. Potrebni su refleksija i odgovorno delovanje“, napisao je Gaši na Fejsbuku.
Bivša poslanica LDK-a, Jehona Lušaku-Sadriju, pozvala je birače stranke da drže glavu gore.
„Za sve današnje birače LDK-a: glavu gore! Volim vas!“, napisala je ona.
Predsednik AAK-a, Ramuš Haradinaj, izjavio je nakon zatvaranja biračkih mesta da imaju osam odsto, odnosno devet mandata u Skupštini, dodajući da je koalicija sa PDK-om i LDK-om propala.
„AAK nije postavljala i ne postavlja uslove opoziciji. Ali sada je trenutak za refleksiju. Od nas dve partije imaju partnera i spremni smo za saradnju i obezbeđivanje većine“, rekao je Haradinaj.
Iz tabora PDK-a, koji je zauzeo drugo mesto, nije bilo izjava nakon objavljivanja rezultata.
Mirno i bez incidenata
Čitav proces glasanja, od otvaranja biračkih mesta u 7.00 časova, protekao je u mirnoj atmosferi, uz nekoliko nepravilnosti uglavnom proceduralne i tehničke prirode. Zabeleženi su prekidi u snabdevanju električnom energijom u pojedinim biračkim centrima, ali nije bilo ozbiljnih incidenata koji bi mogli da ugroze integritet izbora. Predsednica Vjosa Osmani, nakon glasanja u Prištini, izrazila nadu u što brže formiranje institucija. Prema njenim rečima, izbori od 28. decembra treba da rezultiraju što bržim formiranjem Skupštine i vlade, kako bi se nastavili neophodni procesi za zemlju.
„Želim da naša Republika ima mirne, uredne i demokratske izbore. Želim da imamo izbore sa što masovnijim učešćem građana. Izbori su važan demokratski proces. Nadam se da će rezultati dovesti do što bržeg formiranja parlamenta i izbora vlade, koji su neophodni za važne unutrašnje i međunarodne procese za Kosovo“, rekla je predsednica.
Prema Kosovskoj policiji, sprovođenje plana, kao i međuinstitucionalna saradnja i koordinacija, uticali su da proces tokom nedeljnog dana protekne bez ikakvog ozbiljnog incidenta.
„Sprovođenje policijskog plana, međuinstitucionalna saradnja i koordinacija pozitivno su uticali da čitav izborni proces protekne mirno i bez ikakvog ozbiljnog incidenta koji bi mogao da ometa ili ugrozi izborni proces. Stoga se sa aspekta bezbednosti ocenjuje da je izborni proces protekao mirno i bez ozbiljnih incidenata.
Jedan od ciljeva operativnog policijskog plana bio je obezbeđivanje mirnog okruženja za glasanje, pokretanje i procesuiranje svakog mogućeg krivičnog dela u koordinaciji sa organima pravosuđa i upućivanje pred pravosudne organe svih onih koji krše zakon, odnosno ugrožavaju izborni proces“, navodi se u saopštenju policije.
Takođe, u koordinaciji sa Državnim tužilaštvom, Kosovska policija je saopštila da je pokrenuta pet krivičnih postupaka.
„Policija Kosova je, u saradnji i koordinaciji sa Državnim tužilaštvom, u vezi sa izbornim procesom podigla pet 5 krivičnih slučajeva, i to: Povreda tajnosti glasanja, Povreda slobodnog opredeljenja birača, Ometanje izbornog procesa i Uništavanje izbornih dokumenata, pri čemu su osobe uključene u ove slučajeve, odlukom nadležnih tužilaca, puštene da se brane u redovnom postupku. Obrađeno je 30 informacija, a u pet slučajeva evidentirane su službene beleške“, navodi se u saopštenju policije.
Takođe, u saradnji i koordinaciji sa pravosudnim organima, obrađeni su i inicirani i drugi slučajevi, koji nisu povezani sa izbornim procesom.
Državni tužilac je putem saopštenja obavestio da tokom vanrednih nacionalnih izbora 28. decembra nijedna osoba nije bila zadržana zbog krivičnih dela.
Prema saopštenju, primljene su informacije i nakon njihove provere, do zatvaranja izbornog procesa, utvrđeno je da samo pet njih sadrži elemente krivičnih dela protiv biračkog prava.
„Prvi slučaj je iniciran u selu Ranilug – Gnjilane, zbog krivičnog dela iz člana 210 Krivičnog zakonika Kosova.“
Slučaj iz Raniluga odnosi se na sumnju da je predsednica opštine iz Srpske liste, Tanja Antić, ispitana zbog sumnje da je vršila uticaj na birače.
U Gračanici je jedna osoba privedena zbog sumnje da je uticala na birače i tražila medicinsku dokumentaciju radi asistencije tokom glasanja.
Izbori u fokusu međunarodnih medija
Tokom nedeljnog dana, Centralna izborna komisija (CIK) potvrdila je da je primila pritužbe zbog problema sa električnom energijom. Prema njenim navodima, prijavljeni su problemi sa nestankom struje u šest biračkih centara, u šest opština: Istok, Uroševac, Vitina, Orahovac, Gračanica i Gnjilane.
Demokratija na delu je najveća koalicija organizacija koja je pratila izborni proces.
„Kao što je izveštavano i u drugim intervalima tokom dana, ključna problematika koja je obeležila proces glasanja odnosi se na poteškoće birača da pronađu tačno biračko mesto, iako im je CIK omogućio da putem linka potvrde svoju glasačku lokaciju. Tako su, od otvaranja biračkih mesta u 07.00 časova, poteškoće u pronalaženju tačnog biračkog mesta prijavljene u gotovo dve trećine biračkih mesta, dok je u 20 odsto biračkih mesta broj takvih slučajeva dostizao i do 30“, navodi se u saopštenju DND-a.
„Primena pravila koje dozvoljava glasanje uz asistenciju samo u slučajevima kada se priloži medicinska dokumentacija dovela je do znatnog smanjenja glasanja uz asistenciju u poređenju sa prethodnim izbornim procesima. Tokom 12 sati glasanja, manje od 1 odsto birača glasalo je uz asistenciju. Slučajevi u kojima asistencija nije bila evidentirana u skladu sa pravilima zabeleženi su u 11 odsto biračkih mesta, u najviše 10 slučajeva. Do 19.00 časova, na više od 30 odsto biračkih mesta zabeleženo je glasanje sa ličnim dokumentima sa isteklim rokom važenja (do 10 slučajeva), dok je ukupan broj slučajeva fotografisanja glasačkog listića tokom dana iznosio 32.“
Izbori na Kosovu izazvali su interesovanje i međunarodnih medija, koji su ih povezali sa jednogodišnjom političkom blokadom u 2025. godini.
Associated Press, Reuters, The Guardian i Washington Post ocenili su ove izbore kao pokušaj da se okonča ovogodišnja politička kriza.
„Birači na Kosovu glasaju u drugom pokušaju ove godine da izaberu vladu i izbegnu dalju krizu“, napisao je Associated Press.
Ova agencija je podsetila da, iako je Kosovo od 9. februara održalo redovne izbore, političke partije nisu uspele da formiraju vladu. Isti tekst objavio je i The Guardian.
Slično je izvestila i agencija Reuters, čiji je tekst o Kosovu naslovljen: „Kosovo glasa u pokušaju da okonča jednogodišnji politički zastoj“.
Primedbe na glasanje uz asistenciju
I na ovim izborima prijavljeni su problemi sa glasanjem uz asistenciju. Građani su se žalili da osobama koje ne znaju da čitaju i pišu nije dozvoljeno da glasaju uz pomoć.
Zamenica ombudsmana Majlinda Sinani-Ljuljaj rekla je da su se pritužbe uglavnom odnosile na ovu vrstu problema.
Tokom dana, CIK je potvrdio prijave o problemima sa električnom energijom u šest opština: Istok, Uroševac, Vitina, Orahovac, Gračanica i Gnjilane.
Demokratija na delu, najveća koalicija organizacija koja je pratila izbore, navela je da je ključni problem bio pronalaženje tačnog biračkog mesta.
