Vranje - Povodom 3. maja, Međunarodnog dana slobode medija, iz Koalicije za slobodu medija upozorili su da Srbija ovaj dan dočekuje "u stanju ozbiljne krize medijskih sloboda, bezbednosti novinara i novinarki i radnih prava u medijima".
"Zato pozivamo sve novinare i novinarke i medije da na Svetski dan slobode medija, u pet do dvanaest isključe ton, zamrače ekrane i ćutke se pridruže međunarodnoj simboličnoj akciji 'Pet minuta gromoglasne tišine' kako bi nadležne i najširu javnost još jednom upozorili na posledice kontinuiranog ugrožavanja medijskih sloboda već vidljive u svim sferama, od političkog sistema do prava i sloboda svih građana.
Najnoviji podaci pokazuju da Srbija beleži najdramatičnije pogoršanje bezbednosti novinara u regionu.
Prema Indeksu bezbednosti novinara i novinarki na Zapadnom Balkanu, Srbija je na ukupnoj rang-listi za 2025. godinu poslednja, iza Bosne i Hercegovine, Kosova, Albanije, Crne Gore, Hrvatske i Severne Makedonije. Pad sa 2,70 na 2,24 ukazuje na ozbiljno nazadovanje u odnosu na prethodnu godinu.
Na regionalnoj konferenciji SafeJournalists mreže Srbija je u 2025. godini predstavljena kao najproblematičniji slučaj u regionu: formalni mehanizmi zaštite postoje, ali se u praksi urušavaju, dok broj pretnji, fizičkih napada, policijskog nasilja i institucionalnog nereagovanja beleži dramatičan rast.
Najlošija oblast za Srbiju je stvarna bezbednost novinara. SafeJournalists mreža je tokom 2025. godine zabeležila je 317 incidenta prema novinarima i medijskim radnicima, od kojih je 116 bilo u vidu fizičkih napada.
Posebno zabrinjava odnos policije prema novinarima i novinarkama. Od marta do kraja decembra 2025. godine NUNS je zabeležio 77 slučajeva napada od strane policije, neosnovanog privođenja i legitimisanja novinara i novinarki, kao i nereagovanja policije kada se nađe na licu mesta. Od tog broja, 26 slučajeva odnosilo se na novinarke. U više od 30 fizičkih napada bilo je uključeno postupanje policijskih službenika.
Srbija ima jedan od najrazvijenijih formalnih mehanizama za brzo prijavljivanje napada na novinare, ali su tokom protesta novinari i novinarke svedočili da je policija odbijala da registruje prijave i pruži pomoć. To pokazuje da mehanizmi postoje na papiru, ali da njihova primena zavisi od političkog i institucionalnog konteksta, umesto od zakona i obaveze države da zaštiti novinare.
Koalicija za slobodu medija upozorava da su neprijateljska retorika, targetiranje novinara, pritisci na tužilaštvo i policiju, kao i izostanak javne i nedvosmislene osude napada, direktno doprineli atmosferi u kojoj su pretnje i nasilje prema novinarima postali gotovo svakodnevica. Problem nekažnjivosti, netransparentnosti i neefikasnog postupanja nadležnih institucija ostaje jedan od ključnih razloga zbog kojih se napadi ponavljaju.
Verbalni napadi visokih državnih funkcionera i poslanika vladajuće stranke na novinare i medije stvaraju atmosferu linča i podstiču nasilje kroz narative koji ih kriminalizuju. Prema podacima koje je prikupila i objavila Slavko Ćuruvija fondacija, u periodu od 1. avgusta 2025. do 31. marta 2026. najmanje 1.191 verbalni napad visokih državnih zvaničnika bio je usmeren protiv kritičkih novinara i medija u Srbiji.
Dodatnu zabrinutost izazivaju navodi o nadzoru i upotrebi spyware alata prema novinarima i novinarkama, što predstavlja ozbiljnu pretnju ne samo njihovoj bezbednosti, već i zaštiti izvora, istraživačkom novinarstvu i pravu građana da budu informisani.
Da se stanje medijskih sloboda u Srbiji pogoršava potvrđuje i najnoviji Indeks slobode medija Reportera bez granica. Srbija je za 2026. godinu rangirana na 104. mesto od ukupno 180 zemalja, što je pad u odnosu na 96. mesto prošle godine, i nalazi se u grupi zemalja u kojima je situacija označena kao „teška“. Prema RSF-u, Srbija je najlošije rangirana u regionu i među najgorima u Evropi.
Pored pretnji i napada, novinari i medijski radnici suočavaju se sa izuzetno nepovoljnim uslovima rada. Položaj lokalnih novinara posebno je težak. Niske zarade, izostanak naknade za prekovremeni rad, nepoštovanje radnog vremena, nesigurni ugovori i stalna neizvesnost u pogledu opstanka medijskih kuća dovode do iscrpljivanja profesije i odlaska sve većeg broja ljudi iz novinarstva.
Mladi novinari i novinarke posebno su izloženi nesigurnim angažmanima, pritiscima i ekonomskom ucenjivanju, što ozbiljno utiče na njihovo mentalno zdravlje. U lokalnim sredinama mnogi su prinuđeni da napuste profesiju ili da rade dodatne poslove kako bi preživeli.
Sindikati su gotovo nepostojeći u privatnim medijima, dok pojedini poslodavci aktivno obeshrabruju sindikalno udruživanje. Tek manji broj medija ima kolektivne ugovore koji štite radna prava, a sistemska zaštita novinara i medijskih radnika gotovo da ne postoji.
Koalicija za slobodu medija ističe da sloboda medija ne može postojati tamo gde su novinari fizički ugroženi, ekonomski iscrpljeni, institucionalno nezaštićeni i stalno izloženi pritiscima. Napadi na novinare nisu samo napadi na pojedince i redakcije, već napadi na pravo građana da znaju.
Zato Koalicija za slobodu medija zahteva od nadležnih institucija da hitno i efikasno istraže sve napade, pretnje i pritiske na novinare i medijske radnike; da obezbede odgovornost policijskih službenika koji su napadali, privodili, legitimisali ili nisu zaštitili novinare na zadatku; da prestanu sa praksom targetiranja kritičkih medija i novinara; da obezbede transparentno postupanje tužilaštava i sudova u slučajevima napada; kao i da se hitno usvoje i sprovedu mere za poboljšanje ekonomskog položaja novinara, zaštitu radnih prava i jačanje lokalnih medija.
Bez bezbednih novinara, slobodnih redakcija i dostojanstvenih uslova rada nema ni slobodnih medija. A bez slobodnih medija nema demokratskog društva.
Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija fondacija i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“.
