Nedavno se u grupi Pravopis i gramatika srpskog(a) jezika na Fejsbuku povela rasprava o tome kako se imenuju stanovnik i stanovnica sela Vlase kod Vranja.
U raspravi o tome kako zvati meštane i meštanke Vlasa učestvovale su Valentina, Marija i Ljubinka.
Svaka od njih je iznela predlog za građenje tog etnika (etnik – naziv stanovnika nekog naseljenog mesta ili kraja).
Valentina: "Vlasenac, Vlasenka".
Etnik Vlasenac dobijen od osnove Vlas(e) i sufiksa -enac.
Ali, ovaj sufiks nije naročito produktivan.
U Tvorbi reči u savremenom srpskom jeziku Ivana Klajna zabeležen je samo jedan primer etnika s tim sufiksom – Nazarenac, koji je danas potisnut pošto se koristi oblik Nazarećanin.
U knjizi se pominju još mladenac, prvenac, drugenac, ušenac i to je to.
Nema sufiksa -enka, koji imamo u primeru Vlasenka (Ne treba mešati sa građenjem imenice Slovenka, koja ima drugačiju tvorbu: osnova Sloven- i sufiks -ka).
Marija: "Vlasenjanin, Vlasenka."
Kod Klajna nemamo sufiks -enjanin za građenje etnika, pa spoj Vlas(e) + enjanin = Vlasenjanin nije prihvatljiv.
Ali, ako imenici Vlase dodamo sufiks -janin, jedan od najčešćih za građenje etnika, dobićemo, uz glasovnu promenu s-š, izvedenicu Vlašanin.
Tako je i stanovnik Teksasa – Teksašanin, a Tunisa – Tunišanin.
A, kao što imamo Teksašanku i Tunišanku, imaćemo i Vlašanku.
Korektna tvorba.
Ali, ono što je pravilno nije uvek i prihvaćeno: meštanin Kruševca nije Kruševčanin, kako je pravilno, nego Kruševljanin, a Prokupčanin je trebalo da bude Prokupac, ali nije.
A, kako meštane Vlasa zovu na jugu?
Ljubinka: "U Vranju se kaže: ov'j iz Vlase, ova iz Vlase."
Nazivi stanovnika manjih mesta ili oblasti često nisu ustaljeni, već se za njih koriste opisni izrazi: na primer, stanovnik sela Ba, meštanin sela Zuce.
Tako ne moramo imati poseban naziv ni za stanovnike naselja Vlase, ako nije ukorenjen među njegovim žiteljima, piše portal RTS-a.
