Vladeta Jerotić je jedan od retkih Srba koji je umeo da se ponaša na mnogim poljima, pa tako i u pratkičnom životu.
On je uradio nešto, što ne znam da je iko kod nas, a to je da je osnovao zadužbinu za života 27. marta 2007. godine, nije čekao da to neko uradi posle njega - rekla je na promociji Jerotićeve knjige "Od Save do Pavla" u Vranju prof. dr Irena Arsić, urednica u Zadužbini Vladeta Jerotić.
- Jeretić je bio vrlo plodan pisac, za života je napisao osamdesetak knjiga, dok se broj studija, eseja i slično i ne zna - kazala je dr Arsić.
Ona je dodala da je "Vladeta Jerotić imao misiju".
- Imao je misiju da oplemeni, oduhovi, umnoži.
On nas nije ostavio u tom poslu ni posle svoje smrti, spremivši da se to objavi, vrlo mudro, jer je znao da je ipak na određeni način ostao nepoznanica.
Bio je veoma posvećen publici i onima koji su poštovali njegovo delo, koji su očekivali njegovo ohrabrenje, utehu, potvrdu i možda je taj deo njegove ličnosti ostao neotkriven.
Sve beleške imamo.
On je iza sebe ostavio svoj dnevnik, uređen za objavljivanje, i posebno dnevnik svojih snova koji moramo da uredimo i tumačimo i koji će takođe biti objavljen - kazala je Arsićeva.
Trotomni zbornik tekstova akademika Vladete Jerotića obuhvata vremenski period od Save Nemanjića, odnosno naših najranijih zapisa, do počivšeg patrijarha srpskog Pavla.
- Jerotić je napisao istoriju srpske književnosti o 50 srpskih pisaca.
Ko zna šta je tek napisao u drugim oblastima za koje je imao obrazovanje i bio stručan.
"Od Save do Pavla" je njegov lični impresionistički utisak, odnosno kako je on doživljavao neke pisce - dodala je dr Arsić.
Prof. dr Goran Maksimović sa niškog Filozofskog fakulteta kazao je da se knjiga "Od Save do Pavla" može posmatrati "kao skrivena istorija srpske književnosti".
- U knjizi najpre dolazi do izražaja esejistički pristup, a Jerotić je bio neko ko dobro oseća književnost i neko ko je znao da prepozna suštinske motive kojima je otključavao te književne tekstove i njihova značenja.
Drugi njegov pristip je naučni i u njemu se pojavljuje nekoliko različitih metodoloških pristupa i koncepcija.
Jedna je psihoanalitička, komplementarna njoj je antropološka perspektiva, a treći segment je njegovo književno-istorijsko znanje - rekao je Maksimović.
On je podsetiio da je Jerotić u šali govorio da su, po njegovom razumevanju, "tri stvari presudile kakav će biti Vuk Karadžić kao čovek i kao pisac".
On je naglasio da je Prota Matija Nenadović za Jerotića bio pisac koji "otključava razumevanje svesti srpskog naroda s početka 19. veka", naglasio je Maksimović.
OD SAVE DO PAVLA
Jerotić se četiri decenije bavio temama iz oblasti nauke i književnosti, sastavljajući tzv. paografske studije o srpskim piscima. Taj period je rezultirao velikim brojem studija o životu i delu oko 50 srpskih pisaca. Počinje od srednjovekovne srpske književnosti Rastka Nemanjića, preko Dositeja, Vuka, onda realizam Njegoš, Laza Kostić, Sterija, Domanović i dolazi do novog vremena gde spominje mnoge pisce. To je svojevrsna istorija srpske književnosti koja se kreće od najranijih zapisa do naših savremenika, do počivšeg Patrijarha srpskog Pavla. Ovaj zbornik predstavlja značajan doprinos savremenoj srpskoj kulturi i zbog inovativnog pogleda Jerotića na celokupnu srpsku književnost.
Doc. dr Jelena Jovanović govorila je o autorima o kojima je Jerotić pisao u knjizi "Od Save do Pavla" iz perioda moderne i protoavangarde.
- Tek kada se pojavilo ovo troknjižje ja sam se osvestila u kojoj meri je Vladeta Jerotić pisao o našim stvaraocima.
Tekstovi su većinom posvećeni srpskim piscima 20. i 21. veka.
To su čitav drugi i treći i deo prvog toma, odnosno 34 imena.
O srpskoj poeziji s početka 20. veka pisao je osvrtom na stvaralaštvo dva ključna pesnika moderne, Rakića i Dučića, a potom u esejima o Panduroviću i Disu - kazala je Jovanovićeva.
Pedagoški fakultet u Vranju organizovaće u petak 5. aprila naučni skup sa međunarodnim učešćem o temi "Vladeta Jerotić - književnik, naučnik i religiozni mislilac".
PROFIL
Vladeta Jerotić (Beograd, 2. avgust 1924 — Beograd, 4. septembar 2018) bio je srpski lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut, književnik i akademik SANU. Rođen je 2. avgusta 1924. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a zatim je specijalizovao neuropsihijatriju. U Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj specijalizovao je psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja beogradske bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. do penzionisanja, kao profesor po pozivu, predavao je pastirsku psihologiju i medicinu na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Akademik prof. dr Vladeta Jerotić razvio je obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti psihoanalize, psihoterapije, religije i filozofije. Takođe je održao brojna predavanja na teme iz pomenutih oblasti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije, a u poslednjim godinama u Beogradu i ostalim gradovima Srbije. Od 1984. godine Jerotić bio je član Udruženja književnika Srbije, i redovni član Medicinske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti (Odeljenja jezika i književnosti). Sahranjen je po sopstvenoj želji u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu.
(Wikipedia)
