Jedna srpsko-albanska priča: Multietnička policija, korak ka demokratizaciji (44)

Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.

Piše: Radoman Irić

Vranje - Uporedo sa svim inicijativama za demokratizaciju društva i većim stepenom ličnih i kolektivnih sloboda i prava, Albanci su kod predstavnika međunarodnih organizacija, pre svega kod OEBS-a, ali i kod ambasadora SAD i Velike Britanije, Vilijama Montgomerija i Čarlsa Kraforda, tražili da promene počnu od „srpske policije“.

To insistiranje da promene krenu od lokalne policije potkrepili su brojnim primerima maltretiranja i zlostavljanja Albanaca koje je prikupio Odbor za ljudska prava u Bujanovcu, sa diplomiranim pravnikom Šaipom Kamberijem na čelu.

Ovaj odbor je bio prva organizacija građanskog društva na jugu Srbije, registrovana 1999. godine.

Dokumentovani podaci iz Odbora za ljudska prava brzo su dospeli do aktivista Fonda za humanitarno pravo i Helsinškog odbora za ljudska prava u Beogradu.

Ove dve organizacije građanskog društva izvršile su dodatni pritisak kako na predstavnike međunarodne zajednice, tako i na nove demokratske vlasti u Srbiji kojima je bilo stalo da se na jugu Srbije pokrenu pitanja demokratizacije društva.

Tako su stvoreni uslovi da se na predlog Misije OEBS u Jugoslaviji u Bujanovcu potpiše dokument o stvaranju jedinica multietničke policije pod nazivom „Principi za multietnički policijski elemenat u Preševu, Medveđi i Bujanovcu“.

Dokument su 27. juna 2001. godine potpisali šef Misije OEBS Stefano Sanino, ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović, predsednik Koordinacionog tela Nebojša Čović i predsednik opštine Preševo Riza Halimi.

„Multietnička lokalna policija“, kako je u svakodnevnoj komunikaciji nazvan ovaj projekt, predstavljala je prvi konkretan korak ka ravnopravnom učešću Albanaca u obavljanju javnih poslova.

Ovim projektom je u lokalne policijske snage triju opština uključeno oko 300 pripadnika albanske nacionalne zajednice, uglavnom mladih.

Oni su, podeljeni u grupe prošli nekoliko nivoa višenedeljne obuke za obavljanje policijskih poslova - od patroliranja, komunikacije sa građanima do službenih veština.

Za njih je posebna obuka organizovana u Nastavnom centru Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) „Mitrovo polje“ kod Kruševca.

Od tada na području opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, posebno u mešovitim sredinama, sve policijske patrole sastavljene su od pripadnika obe nacionalne zajednice.

Međutim, i danas, posle dvadeset godina, pripadnici albanske zajednice nisu adekvatno zastupljeni na svim nivoima službe, a posebno na višim položajima.

Zbog toga se vlastima u Beogradu politički subjekti Albanaca na jugu Srbije i Nacionalni savet albanske nacionalne zajednice često obraćaju i traže da se u ovoj oblasti ispoštuju evropski standardi.

Prema podacima iz 2012. godine u Bujanovcu, Preševu i Medveđi u policiji je bilo 697 zaposlenih.

Od toga 451 Srbin ili 64,7 odsto.

Procenat zaposlenih Albanaca po opštinama bio je: Preševo 50,4, Bujanovac 34,8 i Medveđa 4,9 odsto, što je daleko od učešća ove nacionalne zajednice u ukupnom broju stanovnika.


Nastaviće se...

Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.

Najnovije vesti