Vera Cenić radila je na uspostavljanju humanih odnosa među ljudima, istupala je hrabro i nepristrasno; ona je bila energija i znanje i, iako borbena, snažna, obrazovana, gracija, bila je prijemčiva za sve oko sebe, a njena dobrota i iskrenost nikoga nisu ostavljali ravnodušnim, rekla je na promociji Kataloga legata Vere Cenić u Vranju njena rođaka Jadranka Mitić.
„Kada sam razmišljala šta da kažem večeras o Veri Cenić i njenom radu, nekako mi je stalno u glavi bila njena rečenica - Jadranka ne budi sentimentalna.
Zato sam odlučila da vi sami čujete Veru“, rekla je i potom pročitala Verinu pesmu u rukopisu , nastalu 6. septembra 1990. godine.
Recenzent kataloga Žarko Vojnović, načelnik Bibliografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije, nadovezao se pričom da ustanovljenje legata daje „veliki kvalitet životu grada i kraja“.
„Kada upoznajemo čovekovu biblioteku, poput ove Vere Cenić, upoznajemo i samog čoveka, čak i ako ga nismo lično poznavali.
Sve je tu, njegova zanimanja, dostignuća, njegovi promašaji, njegove ljubavi i razočarenja.
Vidimo intelektualnu biografiju, vidimo kako čovek raste u okruženju knjiga, a one bez greške crtaju njegov portret“, kazao je Vojnović na promociji.
Katalog legata Vere Cenić u vranjskoj biblioteci publikacija je koja bibliografski obrađuje vrednu legatsku zbirku knjiga i periodike, ima sveobuhvatni, precizni i informativni karakter.
Nastao je kao rezultat obimnog posla.
Koautorke Aleksandra Antić i Jasmina Knežević , bibliotekarke u Biblioteci Bora Stanković u Vranju, studiozno i posvećeno priredile su ovaj katalog.
Antić je na promociji kazala da je rad na katalogu bio „neka vrsta slagalice“.
„Dovesti u red sve bibliografske zapise i srediti sve registre nije bilo lako.
Radili smo katalog u više navrata, da bi se taj mozaik polako sklapao do dobijanja publikacije koju predstavljamo“, rekla je ona.
Supružnici i književnici Miroslav Cera Mihailović i Sunčica Denić Mihailović bili su ljudi koji su veliki deo svog slobodnog vremena, ali i radnog angažmana proveli u okruženju Vere Cenić i njenog supruga, poznatog vranjskog hirurga Gradimira Cenića, koji je i sam bio golootočanin i veliki ljubitelj književnosti.
Govoreći o vremenima druženja, Cera Mihailović je na promociji kataloga legata rekao da se, govoreći o Veri Cenić, ne zna da je rukopis njene prve knjige golootočke proze završio u wc-šolji.
„Nije to nimalo zabavna priča; ona i Gradimir su više decenija bili pod prismotrom organa bezbednosti.
Vera je jednom prilikom, kada je opazila policijskog inspektora ispod prozora stana njihove zgrade, brže-bolje bacila rukopis“, ispričao je Mihailović.
On je dodao da je Vera Cenić bila jedna od ključnih figura u izučavanju dela Bore Stankovića, te da je bila neobično „privržena Borinom delu“.
„Ona je ključna i za ustanovljenje Borine nedelje, uz Stanišu Tošića i Vladimira Stevanovića, ali iz drugog plana, nije se mnogo eksponirala.
U tome im je zdušno pomogao bivši predsednik opštine Vranje Dragoljub Mitić Mitke, inače suprug njene mlađe sestre Slobodanke Mitić.
I još jedan ključni čovek za tu stvar bio je Zoran Stanković Kravar, koji je takođe iz drugog plana podržavao organizaciju ove manifestacije“, kazao je Mihailović.
U izložbenom prostoru Pozorišta Bora Stanković, u okviru omaža jednoj od najznačajnih ličnosti Vranja na polju književnosti, otvorena je izložba koja nosi naziv Larus argentatus dr Vere Cenić.
U okviru izložbe su artefakti, predmeti i posvete iz lične kolekcije i biblioteke Vere Cenić, kao i fotografije iz njenog života koje u sklopu ove postavke hronološki započinju fotografijom iz šezdesetih godina prošlog veka, kada je u Vranju boravio naš jedini nobelovac Ivo Andrić, rekao je na otvaranju izložbe Zoran Najdić, direktor Biblioteke Bora Stanković u Vranju.
Sunčica Denić, književnica i prijateljica Vere Cenić, kazala je na otvaranju izložbe da će ono što ova postavka nudi „dopuniti život“ i ono što znamo o životu prve žene doktora nauka u Vranju.
„Zahvaljujem se svima koji su se angažovali oko legata“, rekla je Denić, evocirajući uspomenu na dane druženja sa Verom Cenić.
Govoreći u ime lokalne samouprave, Slobodan Milenković, predsednik Privremnog organa grada Vranja, izrazio je zadovoljstvo i ponos što se Vranje, samo godinu dana od preuzimanja legata, pojavilo pred javnošću sa izložbom i legatom.
„Izložbom i promocijom kataloga još jednom potvrđujemo značaj legata dr Vere Cenić“, rekao je on.
Jasmina Knežević, koautorka izložbe i kataloga, zahvalila se na kraju večeri svima na pomoći u izradi kataloga, a posebno rođacima Vere Cenić, porodici Mitić čiji su članovi prisustvovali promociji i izložbi, kao i Ministarstvu kuture koje je imalo sluha za realizaciju projekta Larus augentatus Vere Cenić.
Otvaranjem izložbe i promocijom Kataloga legata dr Vere Cenić vranjskoj biblioteci u kamernoj sali vranjskog teatra, nastavljeno je obeležavanje Dana grada Vranja – 31. januara.
Vera Cenić
Vera Cenić rođena je 26. novembra 1930. godine u Vranju, kao najstarija od četiri ćerke vranjske porodice Petković. Magistrirala je i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost. Kao profesor jezika i književnosti radila je trideset godina u osnovnoj i srednjoj školi, a poseban pečat ostavila na Pedagoškoj akademiji, današnjem Pedagoškom fakultetu u Vranju. Generacije učenika i studenata Pedagoške akademije sa pijetetom pamte njene časove i danas nose u živom sećanju slikovito tumačenje književnih dela, trudeći se da u svom poslu primenjuju sličan metod. Decenijama se bavila naučnim i književnim radom. Eseje, oglede i studije, ponajviše o najpoznatijem Vranjancu, piscu Borisavu Stankoviću objavljivala je u mnogobrojnim listovima i časopisima. Može se reći da je svojim angažmanom i delom kreirala osoben kulturni milje u Vranju, cenjen na širom prostoru srpskog nacionalnog bića. Prof dr Vera Cenić bila je i prvi kustos - pedagog Muzej kuće Bore Stankovića u Vranju. Napisala je "Vodić kroz muzej kuću Borisava Stankovića". Urbana je legenda da je sačuvala piščevu rodnu kuću u Vranju od sigurnog, planiranog rušenja 1964. godine. Književnica Slavica Goronja uvrstila ju je među deset najznačajnijih žena koje su ostavile pečat u srpskoj nacionalnoj baštini i predstavila u knjizi Žene govore. Godine 2013. dr Vera Cenić dobila je Specijalno javno priznanje grada Vranja "31. januar", za životno delo u nauci i književnom radu, 2017. Specijalnu povelju Pedagoškog fakulteta i mnoge druge nagrade. Objavila je književnu studiju Ogledi o Borisavu Stankoviću (1988), knjige Kanjec filjma (1994), autobiografski roman o golootočkom iskustvu (pogledaj odlomak), takođe autobiografski roman Ista priča, potom Retorika (sa Sunčicom Denić) 1995, mnogobrojne eseje, oglede i tekstove o književnosti i Bori Stankoviću. Posle 2013. godine, sa suprugom prim. dr Gradimirom Cenićem, čuvenim vranjskim hirurgom, doživela je poznu i zakasnelu sudsku rehabilitaciju po vlastitom zahtevu, a zbog neopravdanog suđenja i vremena provedenog na Golom otoku u vreme Rezolucije Informbiroa, u periodu 1950/51. Preminula je 2020. godine.
