Povod za izdavanje Sabranih drama Joakima Vujića bile su dve značajne godišnjice – 250 godina od rođenja i 175 godina od njegove smrti i naša je početna ideja bila da se njegove drame nađu u štampanom obliku na jednom mestu, kao što smo to prethodno učinli sa Sterijinim dramskim tekstovima, rekao je u Vranju na promociji najnovijih naslova izdavačke delatnosti Sterijinog pozorja Goran Ibrajter, urednik Festivalskog centra tog festivala i izdavača.
Prvi put se u Srbiji objavljuju sabrane drame Joakima Vujića, utemeljivača srpskog pozorišta.
To je još jedan kapitalni poduhvat izdavaštva ove kuće, nakon objavljivanja sabranih drama Jovana Sterije Popovića, u identičnom formatu, kazao je Ibrajter predstavljajući ovo i ostala najznačajnija i aktuelna izdanja Sterijinog pozorja, u sklopu 43. Borinih pozorišnih dana u Vranju.
„Dosta toga Joakimovog ranije nije bilo objavljivano, trebalo je srediti razne rukopise za štampu.
Priređivač je Isidora Popović, jedan od najboljih poznavalaca Joakimovog stvaralaštva i iskrena zaljubljenica u ono što je Joakim Vujić učinio za srpsko pozorište.
Ona je ovo izdanje obogatila jednim vrlo sadržajnim predgovorom.
Neverovatno je bilo njegovo pregnuće da Srbiji donese pozorište.
Kao veliki zaljubljenik u teatar, Joakim Vujić nije žalio ni ličnih žrtava da to učini, iako se na tom putu suočavao sa nizom problema, čak i sa podsmesima“, rekao je Ibrajter.
On je podsetio da je Joakim Vujić, koliko se zna, napisao 24 drame, ali da je sačuvano 17 i sve se nalaze u nedavno objavljenoj knjizi.
Sedam drama koje nisu ušle u ovo izdanje su nepovratno izgubljene.
Četiri su izgorele u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu tokom bombardovanja u vreme Drugog svetskog rata, a za tri se zna da su napisane, ali im se u međuvremenu izgubio trag i po procanama stručnjaka njihov pronalazak bio bi ravan čudu.
„Joakimov istorijski značaj je pre svega u pokušaju da izgradi pozorište kao instituciju kod Srba.
Ali se ne mogu zanemariti njegove drame kao bitan segment naše pozorišne istorije.
U godini kada su se desila pomenuta dva jubileja, gotovo da nijedno naše pozorište nije postavilo neku od Joakimovih drama.
No, postoji nedavni primer u Kragujevačkom pozorištu gde je postavljena Vujićeva drama Negri u režiji Anđelke Nikolić, jedna izvanredna predstava koju karakteriše način na koji je Anđelka inscenirala Joakima - našla je ključ da to uradi na pravi način, dokazujući da se sa budnim poštovanjem prema Joakimu Vujiću može intervenisati na njegovim tekstovima, a da se ipak ostane veran onome što je on napisao“, rekao je Ibrajter.
Prvobitno je planirano bilo da ova knjiga ugleda svetlo dana negde polovinom 2023. godine, kako bi mogla da se organizuje promocija u mestima u kojima je Joakim ostavio neizbrisiv trag - Budimpešti, Temišvaru, Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu itd.
Međutim, od dva najznačajnija izvora za realizaciju ovog podihvata – Matice srpske i SANU, saradnja sa ovim potonjim i složene tehničke procedure usporile su ceo projekat.
Govoreći o značaju Joakima Vujića, Ibrajter je potencirao da on nije samo u tome što je Vujić udario temelje srpskom pozorištu, već što je doprineo da srpski teatar preskoči neke stepenice u svom razvoju zahvaljujući Vujićevom unošenju evropskih vrednosti u naš pozorišni život.
„Radio je posrbe stranih tekstova, ali aktuelnih na evropskoj pozorišnoj sceni.
Zaslužan je i za stvaranje srpske pozorišne publike, jer su takvi njegovi postupci doprineli formiranju zrele publike i njenog ukusa“, ukazao je Ibrajter na Joakimov doprinos.
Vujić je evropske pozorišne vrednosti donosio i kroz aktuelnu društvenu misao.
Početkom 19. veka, kada u Americi cveta ropstvo i malo se ko o otome oglašava, Joakim u nekoliko svojih knjiga postavlja pitanje položaja američkih crnaca.
„Pomenuo sam njegovu dramu Negri.
Dakle, on je ovde donosio jedan duh prosvetiteljstva, Rusoovski i Volterovski duh koji je u to vreme i te kako bio dominantna evropska ideologija kojom su se napajali Kant i nemački klasični idealisti i generalno everopska inteligencija tog vremena.
Znači, u toj zaostaloj i neprosvećenoj zemlji za kakvu je važila naša, ipak je jedan duh onoga što je najvrednije u Evropi provejavao i u Srbiji, kroz ono što je činio Vujić“, dodao je Ibrajter.
Govoreći o ostalim novijim izdanjima u izdavaštvu Sterijinog pozorja, Ibrajter je pomenuo Godišnjak pozorišta Srbije, publikaciju koja sadrži sve podatke o pozorišnom životu, premijerama, festivalima i drugim važnim događajima u sezoni 2019/2020.
Sterijino pozorje je između dva festivala u Vranju izdalo tri nove knjige, iz edicije koja se bavi teorijom i istorijom pozorišta.
Tu je, najpre, knjiga Save Anđelkovića Geneza Sterijinih komedija, u kojoj se on iz istorijske perspektive bavi Sterijinim stvaralaštvom, žanrovskim analizama i sl.
Tu je i knjiga Tragovi pozorišne besmrtnosti, koja predstavlja izbor iz pozorišnih kritika Ane Tasić, dugogodišnje kritičarke Politike.
Ova knjiga obuhvata izbor njenih tekstova od 2005. do 2021. godine.
„Naše najnovije izdanje je knjiga Motiv samoubistva u dramskom stvaralaštvu Biljane Srbljanović autora Predraga Jakšića.
Pitanje samoubistva je pitanje koje problematizuje i filozofija, i umetnost, ne samo pozorišna, i svakako će biti zanimljiva čitaocima.
Izašao je i najnoviji broj Scene, najdugovečnijeg pozorišnog časopisa u Srbiji.
Imamo u njemu intervju sa Dušanom Kovačevićem, segment posvećen 90-godišnjici od rođenja Slobodana Selenića.
Tu je i pregled nekih podfestivala koji su se održavali između dva broja Scene.
Ono što bih takođe hteo da pomenem je da u svakom broju ovog časopisa bude objavljena po jedna savremena drama – to je ovog puta drama Vazdušni ljudi Sonje Atanasijević“, zaključo je Ibrajter na promociji izdanja Sterijinog pozorja na 43. Borinim pozorišnim danima u Vranju.
Dejan Dimić
