IZ ISTORIJE VRANJA Nova vlast 1946: Budžet, duvan, rusko žito i zdravlje (2)

Iako sa dosta zakašnjenja početkom juna 1946. godine Skupština Okružnog narodnog odbora usvojila je budžet za potrebe Gradskog narodnog odbora (GNO) u Vranju u kome su detaljno predviđeni prihodi i rashodi. Na sednici Skupštine GNO (koji su činili predsednik Dragoljub Stojanović, sekretar Stojadin Stošić, referenti Panta Jovanović i blagajnik Olga Stošić, te Dragoljub Micko, Stojadin Milenković, Jelena Mihajlović, Slavka Pogačarević, Jovan Stevanović, Trajko Stojilković, Iljaz Iljazović, Boris Dodić i Milorad Stošić) 3. juna 1946. godine budžet je usvojen.

Na ovoj sednici, na zahtev Ministarstva pošte, doneta je odluka o ustupanju placa na lokaciji turskog groblja za izgradnju zgrade pošte u Vranju. Istovremeno je za zamenu tražen plac u državnom vlasništvu preko puta Okružnog narodnog suda u Vranju.

Proleće 1946. u Vranju donelo je nove nevolje zbog poljskih šteta koje su shvaćene najozbiljnije, pa je GNO doneo odluku o poimeničnom kažnjavanju krivaca, a pitanju kompetencije čuvara polja takođe je posvećena posebna pažnja. Od njih se zahtevalo da ubuduće čuvaju imovinu seljaka, ne samo dok je na njivama letina, već u jesen i zimu, kao i da naplaćuju poljarinu, za šta im je davana posebna nagrada. Približavanjem žetve nastavljeno je sa praksom popisivanja viškova žita, na osnovu precizne evidencije seljačkih gazdinstava i površina zasejanih žitom.

Na vreme su zaključeni ugovori sa šumskih gazdinstvima Vrdnikom i Kozjakom, za obezbeđivanje ogrevnog drveta za snabdevanje građana.

Početkom leta 1946. godine oživela je ideja o izgradnji sportskog igrališta o čemu je odluku donelo još Poglavarstvo u Vranju. Zato je sada na zahtev Okružnog fiskulturnog odbora GNO potvrdio važnost odluke Poglavarstva o dodeli placa za izgradnju sportskog terena. Nastavljeno je i pomaganje dobrovoljnog omladinskog rada, pa je GNO za te namene izdvojio tadašnjih 5.000 dinara.

Pitanje otkupa viškova (žita, vune, konoplje i drugih proizvoda) bio je stalni zadatak GNO. Kako se otkup nije odvijao prema utvrđenom planu posumnjalo se da pojedini seljaci skrivaju viškove, što je tretirano i kao politički problem. Zato su konkretno zaduženi članovi Odbora za pojedine rejone koji su imali zadatak da otkriju građane koji skrivaju viškove i da ih na konferencijama najoštrije osude, kao i da se viškovi oduzmu. Da bi kontrola bila još preciznija izdata je naredba da niko u mlinovima nema pravo da samelje više od 200 kilograma žita po pojedincu. Zato su i mlinovi redovno kontrolisani. Početkom avgusta 1946. GNO je doneo odluku o dodeli placa za proširenje bolnice i izgradnju dečjeg doma. Imao je u to vreme i obavezu popisivanje vojnih obveznika, a pratio je i šire akcije. Tako je uputio određenu sumu novca Društvu za kulturnu saradnju Jugoslavije i Sovjetskog saveza u Beogradu.

Istovremeno su pronalaženi i načini da se pomogne seljacima, kako u obnovi njihovih domaćinstava tako i u nabavci potrebnog alata za obradu zemlje. Najpre je prihvaćena odluka Sreskog narodnog odbora o prevozu 30.000 crepova popaljenim domaćinstvima u vranjskim selima. Da bi se to omogućilo traženo je od seljaka da to obave svojim volovskim kolima, a da se njihova saglasnost dobije na konferencijama. Za angažovanje u prevozu svakom seljaku je obećan jedan besplatan tovar drva. Takođe je omogućeno zemljoradnicima koji su bili slabog materijalnog stanja da uzmu kredit za kupovinu poljoprivrednog alata. Seljaci su mogli da se snabdeju ogrevnim drvetom iz privatnih šuma, ali samo na osnovu uredno dobijene dozvole. Građanima je takođe bilo omogućeno da uzimaju kredit od Privredne banke za kupovinu drva za ogrev. Istovremeno je krajem avgusta 1946, u dogovoru sa Sreskim i Okružnim odborom, doneta odluka o osnivanju Gradske štedionice. Doneta su i pravila, a u saradnji sa Okružnim narodnim odborom obezbeđen je kapital od milion dinara kao zajam Privredne banke u Vranju, a za dalji razvoj pružanja pomoći formiran je i Gradski odbor Crvenog krsta.

GNO je, takođe, pratio rad preduzeća u Vranju. On je odmah reagovao ako je bilo nepravilnog poslovanja. Tako je u preduzeću Razvitak, posle uvida komisije, smenio dotadašnjeg upravnika zbog nepravilnog rukovanja novcem i postavio novog. Neprekidno je pratio i uredno naplaćivao trošarine, pogotovo kad se radilo o izmirivanju te obaveze od preduzeća. Stalni uvid je imao i u rad čuvara polja i morao je da izmeni svoju odluku da oni naplaćuju i poljarinu, pa je tu obavezu preuzeo sam. Time je mogao da ima i bolji uvid u rad poljaka.

Međutim, krajem novembra GNO se ipak suočio sa problemom neplaćanja poreza, pa je raspravljajući o ovome zaključio da se naplata obavi nasilno od onih građana za koje smatra da mogu da plate, a to nisu učinili.

Kako je područje Vranja bilo pogodno za uzgajanje duvana, GNO je nastojao da to i dalje razvija. Zato i nije bio iznenađujući zahtev Glavne uprave za duvan u Beogradu da u Vranju formira oglednu duvansku stanicu, pa se tako i obratio GNO za ustupanje zemljišta. GNO je ovaj zahtev prihvatio utoliko pre što se znatan deo stanovništva u vranjskom kraju bavio uzgajanjem duvana, pa je zemljište obezbedio zemljom onih vlasnika od kojih je oduzeto za podizanje stanice. Time su stvoreni još bolji uslovi za dalji razvoj ove proizvodnje. Krajem novembra u GNO došlo je do manjih kadrovskih promena. Naime, posle odlaska sekretara Stojadina Stošića na plenumu je izabran novi sekretar Čeda Nešić, dok je za referenta Socijalnog odseka postavljen Voja Petrović, a za referenta Planske komisije Radovan Ilić.

Krajem godine GNO je posvetio značajniju pažnju zdravstvenim problemima u gradu. Pored redovnog održavanja higijene izdvajan je novac za nabavku lekova za siromašne građane, a takođe i sredstva za suzbijanje tuberkoloze. Jedna od važnijih odluka je opredeljenje za osnivanje gradske ambulante koja je radila u Vranju do 1940. godine kojom je rukovodio dr Mihajlović, a zatim dr Jaćimović. Ona je kasnije prebačena u gradsku bolnicu, zatim u Zdravstveni dom, da bi najzad bila rasformirana. Tako je Vranje ponovo dobilo gradsku ambulantu koja je doprinela pružanju zdravstvene pomoći građanima.

Poslednja sednica Izvršnog GNO u Vranju 1946. godine održana je 28. decembra. Interesantan je podatak da je grad dobijao žito iz Sovjetskog saveza koje su na Odboru zvali rusko žito i za koje je trebalo izdvojiti novac. Kako dug Okružnom odboru za isplatu ovog žita koje je deljeno najsiromašnijim građanima nije isplaćen, odlučeno je da se sredstva uzmu od Trgovinskog odseka i da se taj dug izmiri.

Vreme u kome je radio GNO nalagalo je da se obezbede i odgovarajuća prevozna sredstva, pa je zato doneta odluka o kupovini konja za potrebe ovog Odbora.

U Vranju je tada radila i Ženska stručna škola i zaključeno je da se isplati honorar nastavnicima koji su radili u njoj i to iz dela vanrednh prihoda Trgovinskog odseka.

Kraj