Hvala što ste nam ukazali ovoliku čast, prelepu priliku da proslavimo i potvrdimo lepotu književnog dela, rekla je na Književnoj koloniji u Vranju italjanska pesnikinja Marija Kamporeale, u okviru večeri posvećene promociji antologije Novi duhovni most: Novi Sad – Bari.
Reč je o knjizi u izdanju Društva novosadskih književnika (u dvojezičnoj verziji, na italijanskom i srpskom jeziku).
U njoj su pesme po dvadeset autora iz Novog Sada i italijanskog grada Barija.
Promocija ove knjige, koju su priredile Mila Mihajlović, Marta Marija Kamporeale i Nataša Bundalo Mikić (u prevodu Mile Mihajlović) učinila je ove godine Književnu koloniju u Vranju internacionalnom.
„Za mene je rad na priređivanju prevoda na italjanski jezik pesama dvadeset srpskih autora bilo jedinstveno emotivno iskustvo.
Bogatstvo sugestivnih metafora, prisutnost vaše istorije, tradicije, lokaliteta i pejzaža, pružili su mi poetsko platno utkanih konceptualnosti, apstraktnih i konkretnih“, kazala je Kamporeale pred vranjskom književnom publikom.
Ona je dodala da Vranjancima želi da prenese pozdrave udruženje L Ora Blu.
„Prenosim vam pozdrave naših članova koji neumorno rade na projektima koji oplemenjuju kult i ljubav prema poeziji, literaturi, teatru, slikarstvu i svim ostalim oblicima umetničkog izražavanja.
Za nas su ti koraci neophodni da stvore i ojačaju osećanja pravičnosti, bratstva, mira i zajedništva, vrednosti koje su horizont značaja ljudskog života i razvoja.
Jer umetnost, umetnost sama po sebi, znači slobodu“, rekla je Kamporeale, uz koju se ove večeri predstavila još jedna italijanska pesnikinja - Đirma Manćini.
Ima neke neporecive srodnosti između Novog Sada i Barija, gradova sličnih po veličini i regionalnom značaju, privrednih i kulturnih centara, pa polazeći tim stopama ova knjiga, sa pesmama italijanskih i srpskih pesnika, predstavlja duhovni most koji spaja dva naroda“, citirala je deo iz uvodnika ove antologije direktorka Narodnog univerziteta Gordana Dimitrijević, ove večeri u ulozi moderatora razgovora.
Mila Mihajlović, prevodilac sa italijanskog i autorka desetak naučnih knjiga (njen doktorat je o temi Kulturno pamćenje tršćanskih Srba pretočen u knjigu i nagrađen književnim priznanjem Rastko Petrović), rekla je da prevođenje uopšte jedan veoma zahtevan posao, jer iziskuje izuzetnu profesionalnost i znanje.
„To je i krajnje odgovoran posao.
Za razliku od tehničkih prevoda, prevođenje književnosti zahteva komponentu prevoda, ali i prenosa atmosfere i emocija.
Prevesti poeziju je još teže od proze, jer ima dodatnu dimenziju - muzičku.
Poezija ima melodiju, ritmiku, dodatnu vrednost koja kreira stil pesnika.
Zato baš kroz prevodioca pesnička publika uočava stil pesnika i autora nekih stihova“, kazala je Mihajlović.
Ova knjiga je najsveobuhvarnija i najobimnija zbirka poezije savremenih italijanskih i srpskih pesnika u istoriji oba izdavaštva, dodala je.
„Dosad nismo imali četrdeset toliko značajnih autora u jednoj knjizi.
Reč je o pesnicima koji su u samom vrhu nacionalne poezije, i Italije i Srbije.
Svega toga ne bi bilo da nije bilo uspešne saradnje sa Marijom Kamporeale, koja je predsednica društva Plavetni čas.
To društvo okuplja cvet autora, književnika i pesnika Italije.
Pesnici za ovu antologiju odabrani su u saradnji s njom, rađen je prevod, čitanje.
Ukoliko se ova naša saradnja nastavi biće to uspeh, sreća i jedinstvena promocija srpskog pesništva u Italiji.
Kao i mogućnsot da se naša publika upozna sa novim horizontima koje donose italijanski savremeni pesnici“, rekla je Mihajlović.
Sunčica Radulović Torbica, poreklom Vranjanka, pesnikinja koja živi u Novom Sadu i članica je tamošnjeg Društva novosadskih književnika, rekla je da to udruženje postoji pet godina i da ga čine neki od najeminentijih književnika srpske scene.
Potom je predstavljena njena poezija.
Ova veče organizovano je zahvaljujući saradnji Narodnog univerziteta u Vranju sa udruženjem Dante Aligijeri u Vranju, Institutom za italijansku kulturu Beograd i Društvom novosadskih pesnika.
Književna kolonija u Vranju biće završena u ponedeljak 11. decembra gostovanjem književnice Slavice Garonje.
