Piše: Toma Dimitrijević Sobinac
"Neki od podataka koji su objavljeni u tekstu "Vojvode juga Srbije: Jovan V. Pešić - Muzikanče (I deo)", vezani za kuću na uglu ulica Partizanske i Kneza Miloša u Vranju, nisu tačni.
Gospodinu (autoru teksta, p.r) Tomislavu Simonoviću je sve ovo usmeno objašnjeno, ali je i pored toga u svom tekstu napravio greške.
Kako se radi o kući mojih predaka dostavljam vam tačne informacije:
- Navedenu kuću je sagradio Vasilije Jovanović, grnčar. U njoj je živeo do svoje smrti.
- Kuću je nasledila njegova ćerka Jelena Jovanović, udato Dimitrijević, supruga Tome Dimitrijevića Sobinaca. Toma u ovu kuću dolazi 1930. g. Oni su živeli u toj kući do svoje smrti.
- Ranko Dimitrijević Sobinac nema nikakve veze sa ovom kućom, niti je gradio niti je živeo u njoj. Ranko je rođeni brat Tomin. Da li je drugovao sa četnicima meni nije poznato.
- Nije mi poznato da su se četnici sastajali u ovoj kući.
- Poznato mi je iz priča da je u ovoj kući bio konzulat ili je u njoj živeo turski konzul", naveo je Toma Dimitrijević Sobinac.
Osporeni navodi
U tekstu Tomislava R Simonovića piše:
"Vranje je od 1903. godine postalo centar četničke aktivnosti. Četnici su se sastajali u kući vranjskog rodoljuba i nacionalnog radnika Ranka Dimitrijevića Sobinca, koji je, uprkos stalnom boravku turskog konzula u Vranju, imao hrabrosti da ustupi svoju kuću za okupljanja četnika. Kuća Ranka Dimitrijevića Sobinca kasnije je pripadala Tomi Dimitrijeviću Sobincu (danas ugao Kneza Miloša i Partizanske). U kući Sobinca boravili su svi poznati četnici-od 1903. godine, a najpoznatiji su bili Kosta Pećanac, apotekar u Vranju, Kragujevčanin Velimir Karić (rođen 1859. godine) kao i mnogi drugi četnici i srpski nacionalni radnici, odigrali su značaknu ulogu u istoriji srpskog naroda. Karić je, nakon završetka farmaceutskog fakulteta u Beču, 1883. godine otvorio prvu apoteku u novooslobođenim krajevima u Vranju 1882. godine, zatim u Beogradu 1906. Bio je narodni poslanik Vranjskog okruga, član delegacije koja je nakon ubistva kralja Aleksandra Obrenovića otputovala u Ženevu da ponudi presto knezu Petru Karađorđeviću. Kao predsenik Narodne odbrane i član Makedonskog odbora, Karić je bio jedan od ključnih aktera u postavljanju temelja predratne Jugoslavije. Njegov doprinossrpskoj nacionalnoj borbi, politički život i farmaceutskoj struci ostao je duboko urezan u istoriji Vranja i Srbije".
Kao i :
"U kući Ranka i Tome Dimitrijevića Sobinca izvesno vreme je bio smešten (ili je u njoj živeo) turski konzul, što do današnjih dana nije pouzdano utvrđeno. U nekim radovima se navodi da je sedište turskog konzula bilo u zgradi vranjske gimnazije (danas Pašin konak). Turski konzul se u tim zapisima veliča kao čovek koji je „pikao“ tenisku loptu sa još ne rođenim teniserima, te da je bio fin, lepo vaspitan i kulturan. O njegovoj kulturi pisao je i Ljubomir Davidović koji je za vreme svog direktorovanja u vranjskoj gimnaziji sa učenicima i turskim konzulom posetio manastir Prohor Pčinjski. Sve se znalo o njemu, jedino se nije znalo njegovo ime. Tako kulturan konzul bio je veoma dobro obavešten da su u to vreme na desetak kilometara od Vranja, u Turskoj Srbi doživljavali torturu od strane Turaka.
Nakon oslobođenja Vranja od Turaka 1878. turski konzulat je bio prvo ulici Petog kongresa br. 10 u Butinčevoj kući (danas Kralja Milana), koju je kasnije kupio Stojan Manić. Posle ovoga konzulat je preseljen u Tulbe u kući doktora Tome Jovanovića na uglu ulica dr Kopše i 27. marta. Ovde se konzulat zadržao veoma kratko, odakle se preselio u baba Katićkinoj kući u glavnoj ulici br. 79 (u ovoj zgradi iznad prodavnice NAMA u predratnom Vranju bilo sedište je KPJ (komunističke partije) gde je boravio i poslanik za vranjski okrug Filip Filipović.
Kako Rista Simonović nije mogao da dođe do tačnih podatka da li je do 1912. turski konzul živeo ili je bio smešten konzulat u kući Ranka Dimitrijevića Sobinca, pitao je svog zeta, advokata Ivana Ilića da mu pomogne da razjasni situaciju o ulozi Sobinčeve kuće, danas ugao ulica Kneza Miloša i Partizanske. Kako mu Ilić nije mogao da da tražene podatke, R. Simonović se tu zaustavio jer se nije bavio nagađanjem".
Ceo Simonivićev tekst možete pročitati klikom na link u nastavku.
