Vukove pesmarice uticale su na obnavljanje narodnog pevanja ne samo u borbenoj i planinskoj Poljanici nego i u drugim predelima na području Vranja.
O tome je pisao poznati folklorista i univerzitetski profesor dr Momčilo Zlatanović.
Šteta je samo što su u neznatnom broju zapisi tog obnovljenog epskog pevanja, zabeležio je.
Svetislav Vulović je zabeležio u Poljanici pesmu Ženidba Jova Budimlije i publikovao ju je „ne samo kao primer nove epske poezije u vranjskom okrugu već kao primer kako se pesma menja“.
Iz ovoga zapisa, naveo je svojevremeno Zlatanović, može se uočiti kako je Vukova pesma za kratko vreme trpela značajne promene, pre svega u jezičkoj strukturi (mladić Jova Novaković naučio ju je iz knjige „pre dve godine“).
Pojedina mesta su, u izvesnom smislu, lepša i snažnija nego u izvornojvarijanti (Vuk Karadžić, II, broj 100). Jova Budimlija, pošto je sedeljao „tanku šajku lađu“ i spremao trgovinu-
uze sobom trideset momaka,
otište se niz vodu Dunavo,
ode pravo pod Erdelja grada.
U subotu stiže pod Erdelja,
u subotu, uoči nedelje. (iz izvorne pesme)
Pevač iz Poljanice je našao lepše rešenje:
Tu pođoše trideset momaka,
okrenuše šajku niz Dunavo,
ufatiše uz vodu Marišu,
jotidoše pod Jerdelju grada,
u subotu, uoči nedelju.
U vezi sa ovim Vulović je u napomeni i istakao: „Pevač je bistrinom svojom shvatio i jasnije predstavio ovaj put no što je u izvornoj pesmi.
I da se ne zna otkud je moj pevač ovu pesmu naučio, moglo bi se nekad po stihovima pomisliti da je njegova pesma potekla iz starijega, jasnijega izvora no što je onaj u Vukovu zborniku“.
Evo još jednog primera. U Vukovoj pesmi, kad se ban od Erdelja približio lađi Jovana Budimlije, ovako je govorio:
„Vrati, Jovo, Janočkinju Janu!
Triput ću je dukati presuti
sve dukati osim sitna blaga!“
Pevač Jova Novaković iz Gradnje je o ovako izmenio:
„Vrati, Jovo, Janočkonju Janu!
triput ću gu zlatom premeriti-
sve to zlatom osim sitna srebra!“
Ovaj mladi guslar iz Poljanice nije skratio pesmu, nego ju je, naprotiv, neznatno proširio.
Lokalni pevači su toliko izmenili sadržinu pojedinih pesama da su postale posebne varijante.
Katkada je čovek u nedoumici: da li je prepevana Vukova pesma ili je, pod uticajem pesama na srpskom književnom jeziku, izmenjena vranjska pesma.
Pevači su iz različitih razloga menjali i imena junaka u epskoj poeziji.
Pri pevanju, npr, Milijine pesme Banović Strahinja, umesto imena Silan Vlaž Alija izgovarali su Mladen poturica.
Možda su ovo činili i zbog toga što nisu želeli da takav glasoviti junak bude Turčin. Da je bar poturica!
Koje su pesme seljaci najviše prihvatili od pevača sa strane ili učili iz knjiga?
Stariji ljudi pričaju da su njihovi očevi i dedovi najradije pevali, recitovali i prepričavali pesme o Nemanjićima, Marku Kraljeviću, o kosovskim junacima i o Karađorđu Petroviću.
Mnogi starci, pa i nepismeni, znaju naizust pesmu Car Lazar i Carica Milica.
Nakon prvog srpskog rata interesovanje za Vukove pesme počinje da slabi. Mladi su obično učilione pesme koje su se nalazile u čitankama za osnovnu školu.
Među dva svetska rata živeli su mnogi straiji o sredovečni ljudi koji su znali napamet veliki broj srpskih epskih pesama, čak i najduže.
Među njima su se isticale i pojedine žene. Sofija (Sofka) Dimitrijević iz Vranja mogla je tečno da recituje više junačkih pesama.
Projekat Epika - književni biser Vranja podržan je sredstvima iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u medijskim sadržajima nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
