Vranje/Beograd - Snežana Marković (67), doskorašnja predsednica Ustavnog suda Srbije, dobijala je na toj funkciji mesečnu platu u iznosu od neverovatnih 942.832,14 hiljada dinara, kao i još 68.500 svakog meseca kao član komsije za pravosudni ispit.
To međutim nije sve, jer je kvartalno na prethodna dva iznosa, dobijala još 58.000 dinara kao član Republičke notarske komisije, pokazuju zvanični podaci sa sajta Agencije za sprečavanje korupcije, prenosi Nova.rs.
Plata Markovićeve duplo je bila veća i od one koju dobija Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog suda Srbije, a koji iznosi 440.000 hiljada za mesto predsednice, kao i još 91.438,000 hiljada na ime položaja, odnosno funkcije u Visokom savetu sudstva.
Primanja su joj veća i od vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac, čija je plata važila za jednu od najviših u pravosuđu, a iznosi 603.228,00 hiljada dinara, plus još 90.745,76 hiljada dinara na ime funkcije u Visokom savetu tužilaštva.
Na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, navodi se da je sudija Marković suvlasnik dve nekretnine i to trosobnog stana (70+11 kvadrata), kao i petosobnog (186 kvadrata) koje je stekla kupovinom.
U bankama ima štedne račune, a vlasnik je i džipa „audi Q5“ iz 2018. godine.
Markovićeva je bila jedan od desetoro kandidata Narodne skupštine i još jedan mandat sudije Ustavnog suda, ali se njeno ime nije načlo na spisku petoro koje je za tu funkciju izabrao predsednik republike.
Za sudiju Ustavnog suda izabrana je 2016. na predlog svog dugogodišnjeg zemljaka i prijatelja iz Kragujevca – bivšeg predsednika republike Tomislava Nikolića.
Potom je 2019. imenovana za predsednicu ovog suda, kao i još jednom 2022.
Njen celokupan mandat, posebno poslednjih sedam godina koliko je bila predsednica suda, obeležilo je uporno izostajanje odlučivanja po brojnim ustavnim pitanjima, zbog čega je u pravosudnim krugovima bila označena kao jedna od najbližih saradnica i zaštitnica vladajućeg režima u pravosuđu.
Koliko je bila bitna režimu, dokazuje i činjenica što je uoči decembarskih izbora 2023.godine, među 60 tačaka dnevnog reda na sednici Narodne skupštine, izglasana i izmena Zakona o ustavnim sudijama, kojim im je omogućeno da ostanu na funkciju i nakon navršenih 65 godina života, odnosno starosne penzije, što je upravo sa njom i bio slučaj.
Ostaće upamćena po izglasavanju neustavnosti odluke o zabrani projekta „Jadar“ i rudarenja litijuma i bora na teritoriji čitave Srbije, a koja je direktno doneta u korist kompanije Rio Tinto.
Takođe se istakla po neodlučivanju o žalbama koje su se odnosile na izbornu krađu i brojne druge zloupotrebe, a ovaj sud pod njenim rukovodstvom nije doneo ni odluku po pitanju nezakonitog ukidanja plate univerzitetskim nastavnicima i saradnicima zbog prošlogodišnjih blokada fakulteta.
Prethodno, najduže je obavljala funkciju zamenika republičkog tužioca od 2003. do 2016, dok je ranije postupala u Opštinskom i Okružnom sudu u Kragujevcu.
Njen suprug Zvonko Marković, kako tvrde advokati u Kragujevcu, nelegalno obavlja funkciju predsednika Advokatske komore Kragujevac, jer je svim legalno izabranim članovima ovog tela, davno istekao mandat.
Njegov ime pominjali se u aferi „Indikes“ i lažnim diplomama, koja je konačno zataškana dolaskom SNS na vlast.
Zanimljivo je da su u kragujevačkoj komori, utočište pronašli kontroverzni advokati, koji su zbog svoje bliskosti sa vlastima (poput bivšeg sekretara Vlade Novaka Nedića i jedne od najbližih saradnica glavnog tužioca beogradskog VJT Nenada Stefanovića i bivše tužiteljke Brankice Marić) imali problem da se upišu u advokatski imenik.
Tri godine po izboru za sudiju, tačnije 2019. izabrana je za predsednicu Ustavnog suda, čime je otpočeo kontinuirani period neoglašavanja ove, za svako demokratsko društvo, vitalne institucije, čiji je cilj da u ustavne okvire vrati svako delovanje i postupanje izvršne i zakonodavne vlasti, a čiji najviši predstavnici u Srbiji svakodnevno prekoračuju svoja ovlašćenja.
Kako su se ustavne žalbe po raznim pitanjima gomilale, tako je tišina Markovićeve i njenih kolega bila glasnija.
Čak i kada bi javnost udostojili neke odluke, ona bi uglavnom bila na liniji vlasti, što je dodatno produbljivalo nepoverenje građana.
Njen prvi mandat obeležile su mahom ustavne žalbe u vezi sa epidemijom koronavirusa u Srbiji, kao i izbegavanju izjašnjenja o tome, da li je proglašenje vanrednog stanja od strane predsednika republike u martu 2020. bilo u skladu s Ustavom.
Nasledila je modele postupanje svojih prethodnika, pa je i u njeno vreme izostajalo konačno razmatranje ustavnosti odluke o smanjenju penzija iz 2014. kao i eksproprijaciji zemljišta u korist privatnih investitora.
Poput Zagorke Dolovac, i Markovićeva je svojim držanjem i servilnošću prema vlastima, zaslužila i drugi mandat koji je otpočeo januara 2019.
Na tom putu se čak ukazao i jedan zakonski problem, koji je vladajuća većina brzinski rešili na jednoj od poslednjih sednica, uoči decembarskih izbora 2023.
Među 60 tačaka dnevnog reda i predloga izmena brojnih zakona, provučena je i onaj koji se odnosio na izbore sudija ustavnog suda.
Takođe, ime sudije Marković pominjano je zbog afere u izgradnji autobuske stanice ATP Vojvodina u Novom Sadu.
Ilija Dević, vlasnik ATP Vojvodina, rekao je da je njeno imenovanje u Ustavnom sudu bilo vraćanje usluge za, kako je naveo, sprečavanja izvršenje pravosnažne izvršne sudske presude koju je doneo Privredni Apelacioni sud 2013. godine u korist ATP „Vojvodina“, u iznosu od oko 17 miliona evra sa kamatom.
