Pojednostavljeno rečeno: profesori i zaposleni na Filozofskom fakultetu u Nišu nisu dobili ni plate ni sredstva za normalno funkcionisanje fakulteta (takozvane aproprijacije) za drugu polovinu godine. Iako je dekanat u više navrata zatražio objašnjenje od Ministarstva obrazovanja o tome zašto fakultetu nisu dodeljena sredstva koja mu pripadaju po zakonu – Ministarstvo nije odgovorilo. O ovoj situaciji za nedeljnik "Vreme" govorio je Vranjanac Zoran Dimić, profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Razgovarao: Ivan Milenković
Vranje - "Kako nema zvaničnog objašnjenja zašto nema plata za jul mesec, moramo da se oslonimo na logiku i zdrav razum", kaže dr Zoran Dimić, profesor Filozofskog fakulteta (odsek za filozofiju) i jedan od najvažnijih srpskih filozofa.
“Naše Naučno-nastavno veće nije prihvatilo ideju o osnivanju Fakulteta za srpske studije”, kaže prof. Dimić, “prema kojoj bi nam praktično bila oduzeta tri departmana (istorija, ruski jezik i književnost i srbistika). Tu ideju većinski ne prihvataju ni nastavnici sa tih departmana, a ni studenti koji su se dominantno izjasnili protiv te ideje. U više navrata zagovornici osnivanja ovog novog fakultetu isticali su brigu za identitetske nauke kao osnovni argument, što je, naravno, čista glupost”.
Vreme Zbog čega je ta ideja “čista glupost”?
Zoran Dimić: "Najpre, podsećam Vas da odseci za srbistiku, ruski jezik i književnost i istoriju postoje na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici već decenijama, a u Beogradu verovatno i više od jednog veka. Na ovim univerzitetima se tim disciplinama posvećuje velika pažnja, pišu se značajne naučne studije i članci, a u međuvremenu se u ovim naukama oblikovao veliki broj naučnika, profesora i istraživača. Ove discipline i nauke nisu ni u kakvoj krizi, već naprotiv, rekao bih da čak naučna dostignuća u njima stoje bolje nego u nekim drugim oblastima. Dakle, taj argument da bi trebalo osnovati poseban fakultet za njih kako bi one navodno napredovale, naprosto ne stoji.
Odluka Vlade o osnivanju Fakulteta srpskih studija (FSS) na Univerzitetu u Nišu doneta je u novembru 2025. bez ikakve saglasnosti našeg fakulteta ili naučnika u ovim oblastima, a na predlog koji je došao iz službi Grada Niša, što je protivno svim dobrim praksama. Sporno je to što nam Vlada tom odlukom oduzima tri departrmana kako bi osnovala novi fakultet. Zaposleni na Filozofskom fakultetu (FF) u Nišu obratili su se Upravnom sudu, i ovaj je sredinom juna privremenom merom suspendovao odluke Vlade Srbije koje se odnose na FSS, uključujući i dodeljivanje studijskih programa koji pripadaju Filozofskom fakultetu u Nišu, kao i izmene dozvola za rad za Filozofski fakultet u Nišu. Prema toj odluci tri “sporna” departmana ostaju tamo gde im je i mesto, dakle na Filozofskom fakultetu u Nišu. Na FF su u junu, kao i uvek, održani prijemni ispiti i na ova tri departmana su studenti, koji su položili prijemni ispit, a kojih je ove godine bilo znatno više nego u prethodnih desetak godina, stekli pravo da studiraju na teret budžeta. Tek tada, dakle, kada je prijemni već okončan, Vlada objavljuje kvote za studiranje na teret budžeta iz kojih su izostavljena budžetska mesta za brucoše na ova tri departmana, što je zaista brutalna i bezobzirna mera na štetu samih studenata i našeg fakulteta".
Filozofski fakultet je, ipak, pronašao način da pomogne studentima?
"Da, Filozofski fakultet u Nišu je, uprkos sramnom potezu Vlade, našao načina da ove mlade ljude oslobodi školarine i omogući im besplatno studiranje time što je naše Naučno-nastavno veće donelo odluku da brucoše na ova tri departmana oslobodi plaćanja školarine. Time je anulirana jedna velika nepravda prema studentima. Nažalost, posle toga je usledila ova poslednja mera, kojom nam nisu dodeljene aproprijacije za trošenje budžetskih sredstava u drugoj polovini godine, a prema kojoj već nismo dobili plate za jul mesec. Dodatna vest takođe je vrlo loša: Vlada Srbije odlučila je da bez budžetskih mesta ostavi studente na master i doktorskim studijama na ova tri departmana.
Sve u svemu, ove odluke deluju kao odmazda prema našim studentima i svim zaposlenima na Filozofskom fakultetu u Nišu. Pri tome, naravno, po koji zna koji put pada u oči sa kojom lakoćom aktuelna vlast preko noći poništava civilizacijske pravne tekovine kakva je, na primer, mesečna plata koju zaposleni prima prema odgovarajućem ugovoru o radu. Ali, nažalost, taj manir ove vlasti do sada smo mnogo puta upoznali. Ona jednostavno arbitrarno primenjuje zakone i propise, i tako kod građana permanentno generiše osećaj potpune nesigurnosti i neizvesnosti. Upravo to jeste glavni razlog političke krize koja traje evo već skoro dve godine".
Da se na trenutak vratimo na ideju “Srpskih studija”. Da li vi razumete o čemu je tu reč?
"To je, naravno, jedna populistička floskula koja nema nikakav sadržaj. Da je sadašnjoj Vladi i Ministarstvu obrazovanja zaista stalo do “identitetskih nauka”, onda ne bi doneli tako sramnu odluku kojom preko noći onemogućavaju najboljim studentima studiranje na budžetu. Iza te navodne brige o “identitetskim naukama” krije se ono što smo kod ove vlasti odavno upoznali – besramna populistička i nacionalistička manipulacija osećanjima, iza koje ne stoji ništa, ama baš ništa što bi imalo bilo kakve veze sa javnim interesom".
Zbog čega režim insistira na ideji bez ikakvog sadržaja? Ili, štetnog sadržaja?
"Mišljenja sam da se ideja za osnivanje novog Fakulteta za srpske studije kod pripadnika vladajućih partija javila posle 15. marta 2025, posle onih istorijskih demonstracija. Shvativši da među studentima naših državnih univerziteta nema nikakvu podršku, vlast je očigledno odlučila da preko lojalnog rukovodstva Filozofskog fakulteta i preko određenih lojalnih profesora uspostavi veću kontrolu nad studenskom populacijom, te da praktično dobije “svoje fakultete”, ćaci-fakultete, na kojima će potpuno kontrolisati studente. U tom smislu je Fakultet za srpske studije neka vrsta probnog balona. Dakle, ako to lako prođe u Nišu, onda bi tako nešto moglo da se proba i na drugim univerzitetima.
Da podsetim, Filozofski fakultet u Nišu je osnovan 1971. godine, generacije i generacije studenata i profesora gradile su ono što danas imamo. Da čitav ovaj brutalni postupak odmazde i uništavanja ovih departmana i fakulteta sprovodi neka okupaciona vlast ili neki kolonijalni upravnik, meni bi to i moglo biti razumljivo. Ali da tako nešto radi naša Vlada, to mi je zaista zaprepašćujuće i neposredno svedoči o antirepublikanskom i antidržavnom karakteru vladajuće partije".
Veoma ste aktivni u Vranju u pružanju otpora režimu. Da li se filozofija može odvojiti od vašeg građanskog angažmana, ili ne?
"Situacija u Vranju svakako je znatno gora nego u Nišu, ili u bilo kom većem gradu, a naročito Beogradu. Svi oni mehanizmi kojima vladajuće strukture pribegavaju, a tu pre svega mislim na demonizaciju i kriminalizaciju bilo kakvog opozicionog delovanja, gušenje slobodnih lokalnih medija, proganjanje neistomišljenika u prosveti, ali i drugim državnim preduzećima, znatno su jači i izraženiji u manjim gradovima. Predstavnici vladajućih struktura i raznorazne službe potpuno zagorčavaju život svakome ko se odluči da se angažuje u lokalnim opozicionim partijama, studenskom pokretu, ili u bilo kom obliku građanskog aktivizma. Najstrašnije nasleđe dosadašnje vladavine SNS-a i SPS-a jeste temeljno satrta bilo kakva mogućnost političkog života.
Kantov zahev da se raskine sa metafizikom i da se filozofija na najneposredniji mogući način veže za uspon građanskog drušva, morao bi da određuje i naš današnji odnos i prema filozofiji, ali, što je još važnije, i prema aktuelnim događajima u društvu. U slavnom Kantovom tekstu “Spor fakulteta” postoji ovakvo mesto: ako želite da budete nastavnik na univerzitetu, onda se ne možete prema odlukama Vlade odnositi samo sa pokornim odobravanjem, već ih morate, kada je to neophodno, preispitivati i dovoditi u pitanje".
Zbog čega je Beogradski univerzitet pao na "Šangajskoj listi"?
"Vlast uporno beži od činjenica koje zaista određuju položaj nekog univerziteta na Šangajskoj listi. Izdvajanje za nauku je kod nas godinama na nivou 0,4 odsto BDP-a, dok je u Hrvatskoj, na primer, 0,7, u Sloveniji 0,92 odsto, a da ne pominjemo da je u Švedskoj 3,56, Belgiji 3,36, a u Nemačkoj 3,13 odsto. Upravo u tom svetlu trebalo bi razmatrati pad Beogradskog univerziteta na pomenutoj listi.
Jedan od stubova osnivanja modernih univerziteta početkom 19. veka bio je upravo princip da istraživanje i nastava zajedno čine suštinu novog univerzitetskog modela. Do krize univerziteta polovinom 19. veka i drastičnog pada broja studenata došlo je upravo zbog toga što najnovija istraživanja nisu bila integrisana u univerzitetska predavanja, nego su profesori držali predavanja na osnovu udžbenika od kojih su neki bili stari po nekoliko stotina godina. Tada sazreva svest da su istraživanje i nastava jednako važni u delatnosti jednog profesora i da bi zapravo predavanja trebalo da u sebe integrišu najnovija istraživanja, jer bi samo tako mogla da privuku studente i da ujedno doprinose privrednom i ukupnom razvoju društva. Sve to očigledno niko u našem Ministarstvu obrazovanja ne zna, niti mu je to na bilo koji način važno, već nas tom famoznom odlukom “5:35”, kojom se gotovo onemogućuje istraživački rad, praktično vraćaju u srednjovekovnu strukturu institucije univerziteta".
Ceo tekst možete pročitati na sajtu nedeljnika Vreme
