Dijalog NSNP sa gradonačelnikom: Reformiše se Savet za mlade FOTO/VIDEO

Drago mi je da smo se dogovorili da ćemo zajedno sa donosiocima odluka u Vranju raditi na reformi lokalnog Saveta za mlade, rekla je Emilija Milenković, programska direktorka udruženja Naš svet naša pravila (NSNP), prilikom otvorenog dijalogu mladih sa gradonačelnikom Vranja Slobodanom Milenkovićem.

Tokom ovog razgovora, održanog u sali Načelstva okruga u Vranju, Milenković je podsetila na podatak da se 85 odsto mladih u Vranju, prema istraživanju NSNP-a, izjasnilo da želi da napusti Vranje, prvenstveno jer u gradu nemaju priliku da dobiju posao, ali ni da se adekvatno obrazuju.

„U Vranju živi oko 15.000 mladih, trenutna izdvajanja za njih iz budžeta su oko 2,6 miliona dinara, što je manje od 200 dinara po mladom čoveku.

Smatramo da mladi više vrede i da to treba da se demonstrira kroz izdvajanja za njih iz lokalnog budžeta“, rekla je Milenković.

U okviru ovog dijaloga, mladi iz udruženja NSNP su sa gradonačelnikom pričali u okviru tri tematske celine - zdravlje i bezbednost, omladinska politika i zapošljavanje.

Gradonačelnik Milenković je tom prilikom obećao reformu Saveta za mlade, kao i uključivanje udruženja Naš svet naša pravila u Lokalnu mrežu za borbu protiv vršnjačkog nasilja.

Važno je i da su se dve strane složile da je neophodno povećati budžetska izdvajanja za mlade.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković podsetio je da je od prvog dijaloga na relaciji mladi – lokalna vlast (u organizaciji udruženja Aktivisti iz komšiluka i lokalne Kancelarije za mlade - KZM) prošlo šest, sedam meseci i da je lokalna samouprava u tom periodu, na osnovu iznetih zahteva i upoznavanja sa problemima mladih, koordinirala sa drugim gradovima, kako bi se preuzeli primeri dobre prakse za neka od rešenja i ona prilagodila specifičnostima koje Vranje ima.

Đorđe Stojanović, predsednik udruženja NSNP, koje je iniciralo ovaj dijalog u sklopu projekta Lokalna saradnja za razvoj omladinske politike u Vranju i Bujanovcu, rekao je da je cilj projekta da unapredi položaj mladih u Vranju, Bujanovcu i celom Pčinjskom okrugu.

Osvrćući se na rad Saveta za mlade, aktivistkinja Tamara Ljubić kazala je da je to telo „inkluzivno, ali i nefunkcionalano“.

„Problemi za mlade su nedovoljna dostupnost, nedovoljna informisanost i nedovoljan kvalitet funkcionisanja Saveta za mlade, odnosno neuključivanje mladih u proces donošenja odluka.

Pitanja vezana za funkcionisanje saveta su veoma važna za nas.

On treba da nam pruža podršku, da ima razumevanje za naše probleme, da nam pruža informacije, da nas ohrabruje i da zagovara potrebe mladih.

Takođe i da stoji na strani mladih, boreći za njihova prava i interese.

To za sada nije slučaj“, dodala je ona.

Uzvratio je koordinator Kancelarije za mlade Luka Trajković koji je izneo stav da je rad saveta za mlade širom Srbije, kako je kazao, „škakljiva tema“ i da „retko gde saveti za mlade dobro funkcionišu“.

Primer dobre prakse u funkcionisanju takvog saveta je grad Kruševac“, kazao je Trajković, obrazlažući svoj stav.

Govoreći o obezbeđivanju prostora za mlade – kluba ili centra koji bi ih okupljao – aktivistkinja Anđela Mišić rekla je da to ne bi bilo samo mesto gde bi mladi provodili svoje slobodno vreme, već i stecište upoznavanja, razmene kontakata, edukacije, informisanja mladih

„Ti prostori trebalo bi da budu u svakom trenutku dostupni mladima, bezbedni, da ne zahtevaju nekakve dodatne troškove za mlade“, rekla je ona.

Dunja Mitić podsetila je čelnike lokalne amouprave da je istraživanje NSNP pokazalo da mladi u Vranju kao najveće probleme vide one u vezi sa obrazovanjem (39 procenata), nezaposlenošću (33 odsto) i lošim uslovima života (23 procenta).

„Taj nekakav omladinski klub mogao bi da pomogne u rešavanju ovih problema.

Tu bi se održavale radionice, seminari, treninzi, edukovali bi se mladi za zasnivanje sopstvenog oiznisa i aktivno traženje posla.

Takođe, posredovao bi u edukaciji mladih od štetnih posledica bolesti zavisnosti, inicirao bi razgovore na teme vršnjačkog nasilja, zdravlja, nasilja u porodici itd“, rekla je Dunja Mitić.

Zamenica gradonačelnika Zorica Jović uzvratila je konstatacijom da su „statistički podaci jedno, a realnost nešto sasvim drugo“.

Gradonačelnik Milenković složio se da su za mlade neophodna veća sredstva.

U tom smislu najavio je da bi se iznos za projektno sufinansiranje udruženja mladih i za mlade sa sadašnjih 300.000 dinara naredne godine mogao podići na milion, pa i više dinara.

„Kada je reč o prostoru za mlade, mi smo sve proučili, upoznali se sa iskustvima drugih gradova.

I mogu da kažem da je ideja o finansiranju Omladinskog centra vrlo skup projekat, potrebno je oko 400.000 evra.

Reč je o prostoru iznad Istorijskog arhiva, zgradi tzv. Novog doma kulture.

Drugo, neko je nekada pod nekim uslovima taj prostor dao sportistima, iako je namenjen kulturi i sada je teško tu naviku na brzinu promeniti i izmestiti klubove koji tamo treniraju.

Ali, pripremamo teren i za taj akt koji će morati da dođe i po kome će sportisti morati da se isele i da im se da alternativan prostor u Sportskoj hali ili na drugom.

Takođe, taj prosto prokišnjava i potrebna je ozbiljna rekonstrukcija.

Dakle, neophodan je ozbiljan zahvat da bi s to uredilo i dalo mladima za Omladinsku centar.

Kada je reč o Omladinskom klubu, tako nešto je moguće preko zakupa određenog manjeg prostora“, rekao je Milenković.

Predstavnici mladih istakli su još neke probleme vezane za bezbednost, zagađenje vazduha, mentalno zdravlje, probleme sa kojima se mladi susreću u saobraćaju, ali i u vezi sa otvaranjem Savetovališta za mlade.

To savetovalište, izneli su mladi, bilo bi značajno u pogledu mogućnosti da mladi na jednom mestu, izvan redovnog zdravstvenog sistema, dobiju savete u vezi sa mentalnim i reproduktivnim zdravljem, borbom protiv alkoholizma, narkomanije i drugih bolesti zavisnosti.

Gradonačelnik Milenković je kazao da je najveći problem u toj oblasti predstavlja angažovanje stručnih lica.

„Da bi se sa savetovalište angažovala stručna lica, potrebno je da se nađe pravni okvir, napiše projekat.

Mi kao grad ćemo naći prostor, ali su potrebne još mnoge druge stvari“, dodao je Milenković.

Kao najveće probleme u Vranju mladi u Vanju, prema istraživanju NSNP, prepoznaju nezaposlenost (52,6 odsto), zdravstveni sistem (39,5 odsto), nedovoljno prilika za razvoj znanja i veština (35,6), te korupciju i kriminal (29,9 odsto).

Kada je reč o zapošljavanju, samo 2,7 odsto smatra da u gradu ima dovoljno prilika za zapošljavanje, dok 2 odsto misli da se mladi lako zapošljavaju nam radnim mestima za koja su se obrazovali.

Kao najveće probleme pri zapošljavanju dominantno navode partijsko zapošljavanje, te lične veze i poznanstva.

Oko 60 odsto smatra da je za mlade bolje da pokrenu sopstveni posao nego da rade za druge, više od tri četvrtine njih pohađalo bi programe koji razvijaju preduzetnički duh i veštine, a više od 70 odsto razmišljalo je ili razmišlja da osnuje sopstvenu firmu.

Više od 50 odsto kao prepreke za samozapošljavanje vidi nedostatak novca, a 23 odsto nedovoljnu podršku države i lokalne samouprave, izneli su aktivisti NSNP u susretu sa donosiocima odluka.

Koordinator Kancelarije za mlade Luka Trajković rekao je na kraju da je grad Vranje, kada je reč o mehanizmima omladinske politke, ispunio njih tri.

„Kada je reč o finansiranju udruženja mladih i za mlade, ovih dana postavljen je na zvaničan gradski sajt konkurs za sufinansiranje tih projekata.

Fali nam samo još jedan mehanizam omladinske politike i čekamo ministarstvo da raspiše oglas i da mi konačno dobijemo taj Omladinski centar kao mesto gde će se okupljati mladi“, rekao je na kraju Trajković.

Dve strane izrazile su na kraju nadu da će se ovaj dijalog nastaviti.

I.Đ.

Rad Vranje News-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole "Mladi i mediji za demokratski razvoj".

Najnovije vesti

Foto ustupljena fotografija www.vecteezy.com Katar ponovo najbolji u Aziji »

Vranje - U Kataru je po osamnaesti put održan Azijski kup, smotra najboljih fudbalskih selekcija Azije. Ovo kontinentaln...