Za pravoslavne hrišćanske vernike u Vranju i Srbiji u nedelju je počeo dvonedeljni Velikogospojinski post.
Jedan je od najstrožih postova, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo.
Velikogospojinki post prvi put pominje se u 9. veku.
Konačno je ustanovljen na Carigradskom saboru, 1.166. godine.
Uvek počinje na Dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su pogubljeni mučeničkom smrću.
Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.
Ovaj post je najkraći, ali veoma strog, poput Vaskršnjeg.
Podseća da su, uz svedenu trpezu i smirene strasti, milostinja i opraštanje prvi na putu kojim telo i duša postanu smirena celina, što vodi saznanju i spasenju u božjoj milosti.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, vikendom su dozvoljeni ulje i vino.
Na Preobraženje može se jesti i riba.
Završava se 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu.
Po običajnom kalendaru, praznik, posebno posvećen ženama i majkama, vezuje se za bosiljak, božju biljku.
Sveti mučenici Makaveji
U nedelju se obeležava praznik Iznošenje časnog krsta - Sveti mučenici Makaveji. Sveti mučenici Makaveji su starozavetni jevrejski svetitelji i mučenici iz 2. veka pre nove ere. Njihov život opisan je u Knjigama Makavejskim koje su sastavni deo Svetog pisma. Braća Avim, Antonin, Gurije, Eleazar, Evsevon, Adim i Markel, njihova majka Solomona i njihov učitelj Eleazar postradali su mučenički 166. pre nove ere od strane imperatora Antioha XI Epifana. Antioh Epifan je, osvojivši Judeju u Jerusalim uveo grčke paganske običaje. U Jerusalimski hram je postavio kip grčkog paganskog boga Zevsa, i prisiljavao Jevreje da se njemu poklone. Sveštenik Eleazar, koji je bio posvećen Mojsijevom zakonu i jedan od Sedamdeset i dva prevodilaca Svetog pisma sa jevrejskog na grčki, prvi je odbio da se pokloni paganskom božanstvu i zbog toga ubijen u mukama. Istu hrabrost pokazali su i njegovi učenici, sedmoro braće Makaveja i njihova mati Solomona. Oni su osuđeni u Antiohiji kralj Antioh Epifan, gde, neustrašivo se prihvata kao sledbenika Istinitog Boga, odbio da se žrtvuju za paganskim bogovima. Iz istog razlog su mučeni i pogubljeni, svedočeći veru u istinskog Boga. To se desilo oko 166. pre nove ere. Podvig sedam svete braće Makavejske inspirisao je Judu Makaveja, da povede pobunu protiv Antioha Epifana, kako bi očistio Jerusalimski hram od paganskih idola. Mošti mučenika Makaveja čuvaju se u bazilici Svetog Andreja u nemačkom gradu Kelnu.
Wikipedia
